POSLE 40.000 GODINA TIŠINE Naučnici rekonstruisali kako su govorili neandertalci, morate OVO da čujete!

Da li ste se ikada zapitali kako su zvučali neandertalci ili naš daleki predak Homo erectus? Da li su njihovi glasovi ličili na ljudski govor, kakav danas poznajemo, ili su više podsećali na glasove životinja?

Zahvaljujući savremenim istraživanjima i naprednim biomehaničkim modelima, naučnici su uspeli da rekonstruišu moguće zvuke i način komunikacije drevnih ljudskih vrsta, koje su odavno nestale.

Preporučujemo

Rečenice sa jasnom strukturom

Rezultati ovih istraživanja otkrivaju kako su naši daleki rođaci možda govorili, ali i na koji način su međusobno komunicirali. Ono što mnoge iznenađuje, jeste činjenica da bi neki od tih glasova mogli zvučati mnogo poznatije nego što smo očekivali.

Najstarija poznata vrsta hominida, Australopithecus afarensis, pojavila se pre oko 3,2 miliona godina - mnogo pre nego što se razvio složen govor kakav danas poznajemo.

Prema procenama naučnika, ovi rani hominidi nisu koristili rečenice sa jasnom strukturom i gramatikom. Njihova komunikacija verovatno je bila bliža glasovima koje danas proizvode šimpanze nego modernom ljudskom govoru.

To su najverovatnije bili kratki uzvici, signali upozorenja ili jednostavni zvuci koji su označavali emocije i osnovne potrebe.

"Neandertalci u Mustiju", Čarls R. Najt, 1920; Foto: Wikimedia Commons/donglutsdinosaurs.com/FunkMonk

"Zajednička osnova razumevanja"

Međutim, kako su se ljudske vrste razvijale, sposobnost komunikacije postajala je složenija. Kada su se pre oko 50.000 godina pojavili neandertalci, situacija je već bila znatno drugačija.

Doktor Džejms Kol, stručnjak za evoluciju jezika sa Univerziteta Brajton, smatra da su naši preci i neandertalci mogli međusobno da komuniciraju.

“Postojala je određena zajednička osnova razumevanja. Morali smo biti sposobni da komuniciramo“, objasnio je on.

Rekonstrukcije zvukova drevnih ljudi rezultat su rada dr Amelije Vialet iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja u Parizu, koja je radila sa timom istraživača. Njihov zadatak je bio izuzetno težak - najveći uticaj na govor imaju meka tkiva (poput mozga, jezika i grkljana), a ona se gotovo nikada ne očuvaju u fosilima.

Ipak, naučnici su pronašli način da zaobiđu ovaj problem, prenosi Daily Mail.

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Matematičke simulacije

Na kostima drevnih ljudi pronađeni su sitni “otisci“ koji su otkrili gde su se nalazili određeni organi i kakvog su oblika bili. Na osnovu tih tragova moguće je proceniti:

- veličinu i oblik grkljana (glasnih žica);

- položaj pluća;

- način na koji se jezik mogao kretati;

- veličinu i značaj pojedinih delova mozga.

Ove informacije se iskorišćene za stvaranje biomehaničkih modela - matematičkih simulacija koje prikazuju kako je telo nekada funkcionisalo.

Kombinovanjem ovih modela sa arheološkim dokazima, naučnici mogu, kako objašnajva dr Vialet, “oprezno da zamisle“ kako su naši drevni preci zvučali.

"Zvučali su nazalnije"

Neandertalci su jedna od poslednjih ljudskih vrsta koja je živele zajedno s modernim čovekom, Homo sapiens. Ove dve vrste su koegzistirale hiljadama godina, a arheološki dokazi pokazuju da su se često susretale, pa čak imale i intimne odnose.

Ipak, zbog fizičkih razlika u građi tela, njihov govor ne bi zvučao potpuno isto kao naš. Profesor Stiven Miten sa Univerziteta Reding objašnjava:

“Neandertalci su zvučali nazalnije zbog velikog nosa, mogli su da govore glasnije, mogli su duže da govore bez uzimanja daha zbog velikog grudnog koša i velikog kapaciteta pluća”.

Kada je reč o komunikaciji između neandertalaca i naših predaka, kaže:

“Komunikacija bi bila slična onoj kada danas razgovaramo sa ljudima koji govore drugi jezik - koristeći gestove, mimiku i osnovne reči“.

Rekonstruisani model neadertalca; Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Paul Hermans

Koreni govora u prošlosti

U svetu koji je tada bio veoma retko naseljen inteligentnim bićima, različite vrste su verovatno jedne u drugima prepoznavale bića s kojima vredi stupiti u kontakt. Dr Kol smatra da je upravo sličnost bila ključ.

“Razlike su svakako postojale, ali mislim da je postojala i velika sličnost. Upravo u toj sličnosti možda su pronašli zajednički ljudski duh, a ne u razlikama koje danas često naglašavamo“, rekao je.

Mnogi naučnici smatraju da se koreni govora mogu pratiti još dalje u prošlost - do vrste Homo erectus, koja se pojavila pre oko 1,6 miliona godina.

Ova vrsta bila je prva koja je:

- hodala potpuno uspravno poput modernog čoveka;

- trajno živela na tlu, a ne na drveću;

- počela sistematski da koristi alate;

- Neki paleoantropolozi veruju da su upravo oni prvi razvili rudimentarni oblik jezika.

"Stanovnik sojenice“, Albert Anker, 1886; Foto: Wikimedia Commons/The Winterthur Museum of Art/"Von Anker bis Zünd, Die Kunst im jungen Bundesstaat 1848 - 1900", Kunsthaus Zürich/Parpan05

Jednostavan jezik

Važan trag za to pronađen je kod fosila poznatog kao Turkana Boy - skeleta dvanaestogodišnjeg dečaka Homo erectusa. U njegovoj lobanji otkriven je otisak moždane regije poznate, koja je povezana sa govorom i izradom alata.

Prema dr Kolu, upravo sposobnost pravljenja alata predstavlja ključni dokaz da je Homo erectus mogao razviti neku vrstu jezika. Ovi rani ljudi bili su prvi koji su pravili ručne sekire - alate koji su namerno oblikovani za određenu svrhu.

Da bi neko napravio takav alat, mora prvo da zamisli njegov oblik u glavi, a zatim tu ideju prenese u fizički predmet.

“Da bismo to uradili, moramo da pretvorimo mentalnu sliku u stvarni objekat. To je jasan pokazatelj apstraktnog razmišljanja, a upravo je apstraktno mišljenje temelj jezika i gramatičkog govora”, objašnjava dr Kol.

Jezik Homo erectusa verovatno je bio veoma jednostavan. Najverovatnije se sastojao od pojedinačnih reči koje su označavale predmete, radnje ili događaje u okruženju. Ipak, čak i takav osnovni sistem komunikacije mogao je imati veliki značaj.

On je omogućio tim ranim ljudima da:

- planiraju lov;

- organizuju kretanje i istraživanje;

- dele znanje unutar grupe.

Zahvaljujući tim sposobnostima, Homo erectus je na kraju postao prva ljudska vrsta koja je napustila Afriku i počela da se širi širom sveta.

(Telegraf.rs)