NOVO OTKRIĆE NAUČNIKA Jedva ćemo izbeći uništenje, dogodiće se nešto neverovatno

Jedno od pitanja koje decenijama zaokuplja pažnju naučnika, jeste kako će izgledati kraj planete Zemlje.

Dugo se smatra da će za oko pet milijardi godina Sunce početi da se širi i u toj fazi moguće je da “proguta” Zemlju. Međutim, novo istraživanje ukazuje da bi se scenario “sudnjeg dana” mogao odvijati drugačije.

Preporučujemo

Sudbina Marsa, Merkura i Venere

Prema autorima studije, objavljene u naučnom časopisu Astronomy & Astrophysics, postoji mogućnost da Zemlja ipak izbegne uništenje.

Oni smatraju da bi snažni Sunčevi vetrovi, nastali tokom završne faze razvoja naše najblistavije zvezde, mogli da odgurnu Zemlju u udaljeniju orbitu, umesto da bude “progutana”.

Istraživači navode da bi, prema proračunima, sličnu sudbinu mogao da doživi i Mars, dok Merkur i Venera gotovo izvesno neće opstati, jer će ih Sunce “progutati” tokom svog širenja.

Glavni autor studije, Mats Eseldeurs sa Univerziteta u Levenu, objašnjava da sudbina Zemlje zavisi od osetljive ravnoteže između dve suprotstavljene sile.

S jedne strane, nalaze se gravitacione plimske sile koje bi postepeno privlačile Zemlju ka Suncu. Sa druge strane, deluju snažni Sunčevi vetrovi koji nastaju dok Sunce tokom širenja gubi masu i mogu da guraju planetu ka udaljenijoj orbiti.

“Ako plimske interakcije budu dominantne, Zemlja će biti ‘progutana’. Ako gubitak Sunčeve mase bude dominantan, Zemlja će preći u orbitu koja će biti veća od poluprečnika zvezde“, navodi Eseldeurs.

Naučnici podsećaju da zvezde poput Sunca ostaju stabilne sve dok u svom jezgru imaju dovoljno vodonika koji služi kao gorivo za nuklearnu fuziju. Dok postoji stabilno sagorevanje vodonika, gravitacija koja teži da sabije zvezdu uravnotežena je pritiskom energije nastale fuzijom.

Kada se zalihe vodonika u jezgru iscrpe, ravnoteža se narušava i jezgro počinje da se sažima i zagreva. U tim uslovima, dolazi do paljenja fuzije helijuma u ugljenik u jezgru, dok istovremeno vodonik nastavlja da sagoreva u sloju oko jezgra. Ovi procesi oslobađaju dodatnu energiju, zbog čega se spoljašnji slojevi zvezde šire i hlade.

Tada Sunce ulazi u fazu crvenog džina, tokom koje njegov prečnik može porasti na oko 100 do 1.000 puta u odnosu na sadašnje dimenzije.

Foto: Shutterstock/Triff

Koristili napredne računarske modele

Iako naučnici još ne mogu sa sigurnošću da odrede kolike će razmere dostići Sunce, dugo preovladava mišljenje da Zemlja neće moći da izbegne uništenje.

Razlog za to je pojava poznata kao plimska disipacija. Kako se Sunce bude širilo, gravitaciono privlačenje Zemlje stvaraće na njegovoj površini mali ispupčeni talas, slično načinu na koji Mesec izaziva plimu i oseku na Zemlji.

Taj talas neće biti potpuno poravnat sa položajem planete, već će zaostajati za njom i delovati poput svojevrsne kočnice. Time će Zemlja postepeno gubiti orbitalnu energiju, zbog čega bi se polako približavala Suncu.

Sve donedavno naučnici su smatrali da će upravo ovaj efekat nadjačati potisak izazvan Sunčevim vetrovima, što bi na kraju dovelo do toga da Zemlja bude “progutana”, prenosi Daily Mail.

Međutim, Eseldeurs i njegovi saradnici smatraju da su dosadašnje procene zasnovane na nedovoljno preciznom razumevanju procesa plimske disipacije u zvezdama.

Koristeći napredne računarske modele, istraživači su zaključili da je uticaj plimskih sila znatno slabiji nego što se ranije pretpostavljalo.

Svoja teorijska predviđanja uporedili su sa posmatranjima obližnje zvezde L2 Puppis, koju opisuju kao “starijeg rođaka“ Sunca.

Pixabay.com

Konačna sudbina Zemlje još nije izvesna

Na osnovu tih podataka procenili su koliku bi količinu Sunčevog vetra naša zvezda mogla da proizvodi tokom prelaska u fazu crvenog džina.

Poređenjem dejstva plimskih sila i potiska izazvanog gubitkom mase, istraživači zaključuju da postoji realna mogućnost da Zemlja opstane.

Koautor studije, dr Stefan Matis iz centra CEA Paris-Saclay, navodi da bolje razumevanje fizike plimskih sila i najnovije procene gubitka mase omogućavaju drugačiji zaključak nego ranije.

“Na osnovu sadašnjeg nivoa znanja možemo reći da bi Zemlja mogla da se udalji od Sunca, što je suprotno ranijim predviđanjima“, rekao je.

Autori, međutim, naglašavaju da konačna sudbina Zemlje još nije izvesna.

Po njihovim rečima, granica između opstanka planete i njenog uništenja zavisi od veoma osetljive ravnoteže između plimske disipacije i gubitka mase Sunca.

Simulacije su pokazale da su čak i veoma male promene u procenama dovoljne da Zemlja ili postepeno padne u Sunce ili da bude odgurnuta u bezbedniju orbitu.

(Telegraf.rs)