• 7

Prošlo je 100 godina od Oktobarske revolucije: Promenila je svet potpuno, a u Rusiji ne znaju da li im je donela dobro ili zlo (FOTO) (VIDEO)

Oktobarska revolucija je počela da se posmatra kao vrlo važan globalni događaj i prvi u nizu događaja koji će položiti temelje za Hladni rat, borbu između Sovjetskog Saveza i zapadnih kapitalističkih država, uključujući i SAD

  • 7

Ove godine obeležava se 100 godina godina od Oktobarske revolucije, poznatije i kao Boljševička revolucija. Ovu revoluciju su predvodili Vladimir Ilič Lenjin i boljševici, zajedno sa menjševicima, levim socijalistima i anarhistima, a pojedini ruski istoričari smatraju da bi njeno obeležavanje mnogi u Rusiji preskočili.

ISLAMISTI MOGU DA POBEDE, KAŽE ISTORIJA: Boljševici bili predmet sprdnje, pa za 10 godina postali gospodari Rusije! (FOTO)

Rusija će 7. novembra bez velike pompe obeležiti godišnjicu, a ona je po Julijanskom kalendaru počela u novembru dok se u Rusiji tada računao mesec oktobar.

Oktobarska revolucija, službeno Velika oktobarska socijalistička revolucija, bila je druga faza Ruske revolucije 1917. Prva faza je bila Februarska revolucija. Ona je bila prva marksističko-komunistička revolucija u istoriji. Vremenom, Oktobarska revolucija je počela da se posmatra kao vrlo važan globalni događaj i prvi u nizu događaja koji će položiti temelje za Hladni rat, borbu između Sovjetskog Saveza i zapadnih kapitalističkih država, uključujući i SAD.

Lenjin drži govor u Petrogradu tokom revolucije. Foto: Wikimedia/Goldshtein G

UZROCI REVOLUCIJE

Narastajuće nezadovoljstvo radnika i vojnika je izazvalo učine nemire tokom nekoliko dana jula, koji će postati poznati kao Julski dani. Ove nemire je izazvala junska ofanziva protiv Nemačke, u kojoj je ministar rata Aleksandar Kerenski poslao rusku vojsku u veliki napad, koji je na kraju odbijen.

Julske dane je takođe izazvao bes radnika zbog njihovog ekonomskog položaja. Grupa od 20.000 naoružanih mornara iz Crvenog Kronštata je umarširala u Petrograd i zahtevala da sovjeti preuzmu vlast. Prestonica je bila bez odbrane tokom dva dana. Nakon gušenja nemira, vlada je okrivila boljševike za podstrekivanje pobune i mnoge boljševičke vođe, uključujući Lenjina i Grigorija Zinovljeva, su bili primorani da se kriju.

Iako je Boljševička partija radila polulegalno tokom jula i avgusta, njen položaj na krajnjoj levici je konsolidovan. Radikalni antiratni socijal-demokrati, kojima su se početkom godine pridružili mežrajonci, su se stopili sa boljševicima u avgustu. Mnogi od njih, posebno Trocki, Jof i Konstantin Jurenev će se pokazati vitalnim za boljševičko preuzimanje Petrograda.

Foto: WIkimedia

Kornilovljeva afera je bila još jedan katalizator za revoluciju. Aleksandar Kerenski, koji je držao položaje i u Privremenoj vladi i u Petrogradskom sovjetu, verovao je da mu je neophodan poverljiv vojni zapovednik. Međutim, nakon imenovanja, Lav Kornilov je video priliku da sa svojim vojnicima osvoji grad i sam preuzme vlast u Petrogradu. Kada je Kerenski shvatio šta se dešava, uspaničio se, a boljševička Crvena garda se ponudila da odbrani grad.

Kerenski je čak toliko bio siguran u njih da im je dao oružje. Kornilovljevi vojnici na kraju nisu ni pokušali da osvoje grad, pošto ih je delegacija vojnika koji su branili grad ubedila da se zaustave na železničkoj stanici, protivno željama njihovog komandanta. Međutim, ovo je bila velika prekretnica prema Oktobarskoj revoluciji. Boljševici su smatrani za branioce grada i podrška im se veoma uvećala, a podrška Kerenskom i Privremenoj vladi je opala. Nakon Kornilovljeve afere, ugled Kerenskog je bio "nepovratno pokvaren". Boljševici su postali najjača grupa u Petrogradskom sovjetu početkom septembra 1917, dok je Trocki postao predsednik Sovjeta.

Tada su boljševici svrgnuli sa vlasti Privremenu vladu koja je došla na vlast Februarskom revolucijom, kojom je ruska carevina i dinastija Romanovih otišla u istoriju, a na vlast su došli boljševici koji će se na vlasti zadržati sve do prosinca 1991., kada i formalno prestaje da postoji SSSR.

Ruski car Nikolaj II čita Sanktpeterburške novosti u Aleksandrovskom dvorcu u Carskom Selu. Foto: Wikimedia Commons/Royal Collection

NASLEĐE I PODELA

Stotinu godina posle, nasleđe Oktobarske revolucije nije nimalo jednostavno za državu koja još nije raščistila sa svojom istorijom i koja je još jako obeležena posledicama 70-godišnjeg sovjetskog režima.

U Rusiji danas ne manjka protivrečja: cara Nikolaja II, kojeg su ubili boljševici zajedno s njegovom porodicom, kanonizovala je 2000. Pravoslavna Crkva, dok Lenjin, nemilosrdni progonitelj Pravoslavne Crkve, i dalje počiva u svojm mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi.

Pronašli smo 7 fotki ruskog cara Nikolaja, koje vam niko pre nas nije pokazao (FOTO)

Cela rasprava dve teze prolazi između protivrečnih izjava, od one velikog ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina o tome da je zbog revolucije 20. vek bio izgubljen za Rusiju, do one, koja se, kako kaže ruski istoričar Artjom Ulunjan, lažno pripisuje Vinstonu Čerčilu, kako je "Staljin dobio u ruke zemlju s drvenim plugom, a ostavio je sa nuklearnim oružjem".

Foto: WIkimedia

Dok su se godišnjice Oktobarske revolucije u sovjetsko doba slavile uz veliku pompu, sa velikom vojnom paradom na Crvenom trgu 7. novembra, program za stotu godišnjicu jako je skroman i sastoji se od izložbi i stručnih konferencija. Retki skupovi namenjeni širokoj javnosti za vlasti će biti prigoda da stave naglasak na važnost nacionalnog jedinstva i pomirenja, izbegavajući osetljiva pitanja.

Odbor zadužen za organizaciju proslave oslikava oprez ruskog predsednika Vladimir Putina u tom pogledu. Čine ga nezavisni stručnjaci i kritičari vlasti, ministri i službenici Pravoslavne Crkve, a u njemu nema nijednog člana sadašnje Komunističke partije niti predstavnika monarhističke struje.

Putin je samo dao "preporuke" da se raznim simpozijumima i skupovima obeleži stota godišnjica revolucije, ali Kremlj neće biti pokrovitelj godišnjice ili bilo što slično. Komentator moskovskog Komersanta Maksim Jusin kaže kako je razlog u tome da se sadašnja, Putinova Rusija više identifikuje sa ruskim imperijom, a ne sa SSSR-om.

Predviđeno je nekoliko stotina skupova, konferencija, okruglih stolova, izložbi i festivala koji će govoriti o "kontradiktornim" događajima 1917., rekao je podpredsednik odbora, istoričar Anatolij Torkunov. Sergej Nariškin je 2016. odredio glavne crte obeležavanja velike godišnjice smatrajući da ona "nije povod za organizaciju svečanih događaja ili slavlje" nego da se iz nje "izvuku pouke."

Foto: WIkimedia / Williams, Albert Rhys

STRAH VLASTI OD REVOLUCIJE

Te "pouke" za Kremlj su jasne: treba se zaštititi od svake pomisli na osporavanje vlasti na ulici, posebno nekoliko meseci pred predsedničke izbore 2018. na kojima će Putin, u to niko i ne sumnja, tražiti četvrti mandat.

Putin od dolaska na vlast nastoji da pomiri društvo i nacionalno sećanje kako bi učvrstio svoju vlast. Za njega nema govora o tome da bira između carističke Rusije, koju hvali zbog njene stabilnosti i tradicionalnih vrednosti, i sovjetske Rusije, čiji je on čisti proizvod.

- Najviše državne vlasti više su puta govorile o potrebi pomirenja "crvenih" (komunista) i "belih" (monarhista). A za to se treba pozabaviti bolnim pitanjima. Ali, mora se konstatovati da se to pomirenje još nije dogodilo - ističe istoričar Vladisav Aksionov.

Foto: Tanjug / AP

Kada je 2000. izabran za predsednika, Putin je naglasio da je tada prvi put došlo do promene na čelu ruske države "bez državnog udara, puča i revolucije". Taj moto i dalje prožima spoljnu politiku Kremlja, od odbacivanja "obojenih revolucija" u Gruziji i Ukrajini do njegovog nepoverenja prema Arapskom proleću i neupitne podrške "legitimnim vlastima" u Damasku.

Strah vlasti od izbijanja revolucije u Rusiji održava se u sve snažnijoj kontroli političkog delovanja i opozicionih protesta, zabranjenih u većini slučajeva i koji većinom završavaju sa stotinama uhapšenih. Vlasti odmah žestoko kritikuju i najmanji pokušaj osporavanja svojih odluka, smatrajući da su svi socijalni ili politički protesti delo "antipatriotskih" snaga više ili manje povezanih sa inostranstvom.

Više od 70 posto Rusa danas smatra nemogućim da se u njihovom gradu održi protesni skup sa političkim konotacijama. A i kada bi se održao, više od 80 posto kaže da ne bi učestvovali, po nedavnom ispitivanju centra Levada.

- Oktobarska revolucija se istovremeno i sakralizuje i satanizuje - rekao je ruski ministar kulture Vladimir Medinski.

Rusija dočekuje veliku i značajnu godišnjicu jednog važnog, ali i kontroverznog istorijskog događaja razdvojena i rastrzana, u raskoraku između dveju suprotstavljenih mišljenja - da li je ona bila dobra ili loša po Rusiju.

Pogledjate video:

(Telegraf.rs)

Daljinac

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima