• 7

SLIKA-SIMBOL RUŠENJA NAŠE KRALJEVINE: 4 fotke bombardovanja Beograda koje vam nikada nisu pokazali (FOTO)

Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine zvanično je odnelo u našoj prestonici živote 2.274 ljudi, mada neke naše procene žrtava idu i do 17.000, a nemačke se snižavaju do svega 1.500. Uništeno je 627 zgrada, teško oštećeno njih 1.601, a delimično 6.829. Među teško oštećenima našao i Stari dvor, kao i Vaznesenjska crkva, a najgore je stradala Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu

  • 7

Kupola Starog dvora sa krunom na vrhu, nakon nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine, kojim je Drugi svetski rat stigao na tlo Kraljevine Jugoslavije, počelo je u ranim časovima, kada su Beograđani po prvi put u svojim životima imali prilike da čuju onaj strašni zvuk koji su prilikom obrušavanja stvarale nemačke "štuke" specijalnim sirenama, postavljenim da bi unele strah u civilno stanovništvo diljem Evrope.

Poginulo je u našoj prestonici zvanično 2.274 ljudi, mada neke naše procene žrtava idu i do 17.000, a nemačke se snižavaju do svega 1.500. Uništeno je 627 zgrada, teško oštećeno njih 1.601, a delimično 6.829.

Među teško oštećenima našao i Stari dvor, kao i Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su došli radi jutrenja (suprotno uvreženom mišljenju koje se neprekidno svuda ponavlja bez ikakve provere, Nemci nas '41. nisu bombardovali na Uskrs; učinili su to Saveznici tri godine docnije). Najgore je stradala Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, već prvog dana bombardovanja, u kojoj je bilo 350.000 knjiga i rukopisa.

Okupator se šetka pored ruševina Starog dvora nakon nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Kao osvetu za ovo, britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo dva puta je bombardovalo Sofiju, i to 6-7. aprila, a potom i pet dana kasnije, uprkos tome što Ujedinjeno Kraljevstvo u tom trenutku nije bilo u ratu sa Bugarskom. Nemački gradovi bili su tada vam dometa britanskih bombardera jer je Luftvafe gospodarila nebom Starog kontinenta, pa je bilo "daj šta daš".

Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete — rekao je posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst, tokom svog suđenja.

I zbilja, ova operacija se zvala Operacija Odmazda, a zbog nje su generalu Aleksanderu Leru nove jugoslovenske komunističke vlasti sudile, proglasile ga krivim, osudile na smrt i streljale. Jaka vajda! Pravda je zadovoljena, donekle, ali nam nije vratila izgubljeno.

Elem, prilažemo ovom kratkom tekstu četiri fotografije koje, vrlo verovatno, do sada niste imali priliku da vidite. Obrazuju one širu sliku tog ratnog zločina, izvedenog visoko sa neba iznad našeg grada.

Leševi na ulicama Beograda nakon nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Stoga su korisno i vredno svedočanstvo, kako strašnih posledica naše vlastite ludosti koja je vrhunac bila tada doživela 27. marta, praćena pokličima: "Bolje grob nego rob", tako i posledica zlikovačke prirode tog bolesnog berlinskog režima koji je, srećom po čitav svet, zakopan na smetlištu istorije.

A kod bivše zgrade Narodne biblioteke na Kosančiću, dugo je stajao plakat sa tekstom Svetlane Velmar-Janković, koji je glasio ovako:

"Zastanite, za čas, vi koji prolazite! Na ovom mestu se, do nedelje, 6. aprila 1941. godine, nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano jutro, počelo bombardovanje Beograda.

Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu, zaplamtela Narodna biblioteka.

Unutrašnjost Starog dvora nakon nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstva o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije, sažete u slova. Plamen se, najzad, preobličio u žar, a žar u pepeo.

Na ovom mestu se, od nedelje, 6. aprila 1941. godine, nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda.

Zastanite, za čas, vi koji prolazite!"

Plakat je bio išaran grafitima. Neko je zastao, i sažeo u slova svoju glupost.

(O. Š.)

Komentari

  • Драган

    То је европска вредност и култура!Шта ћемоми тамо?

  • David I GOLI JATI III

    ... SAD je VREME ZA NAPLATU !!! KRUNA SPASA !!!

  • Земунац Алекса

    Замолио бих некога физикохемичара да појасни да ли књиге од пергамента мог да изгоре и под којим условима. Такође бих замиолио да објасни колико би књига од пергамента дуго горела у поједним условима. И на крају бих замолио да неко објасни одакле су се појавиле књиге из народне библиотеке на аукцији у Бечу пре три, четири године када су нас учили да су изгореле? Много има нејасноћа са горењем књига. Узмите неки дебљи телефонски именик и пробајте да га запалите, полијте га и бензином па видите како то паљење и горење напредује. Хвала ако неко може да помогне

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima