• 8

40 godina je ovaj Albanac strpljivo čekao da se osveti ljudima koji su mu silovali majku i sestru, a onda im je pobio 739 potomaka (FOTO)

Ali-paša Janjinski, osmanlijski oblasni gospodar dobrog dela Albanije te južne i zapadne Grčke, u svoje vreme i mnogo kasnije, bio je inspiracija mnogih umetnicima. Svako ko je čitao Dimin roman „Grof Monte Kristo“ seća se kćeri ovog paše koja igra bitnu ulogu u raspletu. Njegova hrabrost i okretnost u vladanju bile su nadaleko čuvene, jednako koliko i njegova neprevaziđena svirepost

  • 8

Ali-paša Janjinski i Grkinja znana kao Kira Vasiliki, njegova najomiljenija žena. Slika Paula Emila Jakobsa iz 1848. Foto: Wikimedia Commons/artnet.com/Brandmeister

Ali-paša Janjinski rođen je 1740. godine u današnjoj južnoj Albaniji, od oca Veli-bega, upravnika Tepelena. Verovatno je bio pripadnik plemena Lab, poznatog po nemaštini i hajdučiji, pa je zbog toga sebe radije prozvao po mestu rođenja — Tepelinski. Postoji nepotvrđena legenda da se daleki predak njegov, derviš po imenu Nazif, doselio iz Male Azije.

Imao je oko deset godina kada mu je otac ubijen, imovina razgrabljena a majka i sestra zatočene i silovane od strane meštana Kardika i Hormova. Ipak, majka je preživela i ona ga je odgajila. Kada je stasao, i sam se odao hajdučiji.

Lord Bajron je zapisao da je „Ali nasledio 6 dirhama i musketu nakon očeve smrti“, te da je „poveo nekoliko pristalica koji su bili u pratnji njegovog oca, nametnuo im se kao vođ, prvo jednog sela, onda još jednog, skupio novac, uvećao vlast, i na kraju se našao na čelu značajnog broja Albanaca. Malo pomalo, Ali-paša je stvarno postao poznati bandit i kako to obično biva na Balkanu, okrenuo ćurak i počeo da radi za sultana, upravo na poslu gušenja hajdučije.

Spomenik Ali-paši Janjinskom u njegovom rodnom mestu Tepelenu, u današnjoj Albaniji. Foto: Wikipedia/Nicholson1989

Stupivši u brak sa kćerkom bogatog delvinskog paše, stekavši važnog saveznika, prvo je postao mutasarif Janjine 1784. godine, potom bio uklonjen, onda postao zamenik rumelijskog paše, pa 1787. dobio na upravu Trikalski pašaluk zbog zasluga na banatskom ratištu u borbama protiv Austrijanaca.

Konačno, 1788. godine ponovo je ovladavao Janjinom, gradom koji će biti središte njegove paradržave — koja je obuhvata veći deo današnje Albanije, zapadne Grčke i Peloponeza — tokom naredne 34 godine. Vrlo efikasna uprava koju je utemeljio, značila je da je mogao da skupi 50.000 vojnika za dva do tri dana; barem se tako u ono vreme govorilo.

Međutim, on je od Janjine napravio politički, ekonomski, kulturni i obrazovni centar, ali ne albanski već helenski, jer grčki je jezik bio dvorski (sačuvana su njegova pisma pisana govornim grčkim); Bajron je zapisao da je ovaj grad bio središte helenskog kulturnog procvata i da je „nadmoćan po bogatstvu, prefinjenosti i učenju“ u odnosu na ostale grčke gradove. Išao je na to, da sa svim etničkim grupama gradi dobre i srdačne odnose, bio je pravoverni musliman ali vrlo tolerantan prema drugim religijama, bio je zainteresovan za moderne zamisli ali istovremeno srednjevekovan, jer je svaki znak pobune surovo kažnjavao.

Buzdovan Ali-paše Janjinskog u Nacionalnom istorijskom muzeju Grčke u Atini. Foto: Wikimedia Commons/Moumou82

Zapravo je njegova surovost bila nadaleko čuvena u čitavoj Evropi tog doba, opčinjenoj Orijentom, koja je pričala o njegovom haremu u kome ima i žena i dečaka. Nedugo nakon što je uspostavio svoju vlast u tim divljim oblastima Osmanlijske imperije, gde je moć stambolske centrale uvek bila relativno slaba, svirepo se osvetio onim ljudima koji su četrdeset godina ranije silovali njegovu majku i sestru.

U stvari, osvetio se njihovim potomcima i rođacima, jer vinovnici više nisu bili među živimo. Tačno 739 žitelja Kardike i Hormova bilo je pohvatano i pogubljeno po Ali-pašinom naređenju: svi u čijim je venama tekla krv zlikovaca iz 1750. godine. Takođe, čim je prigrabio vlast u Janjini izvršio je drugu poharu Moskopolja, nezvanične cincarske prestonice na Balkanu, nekada prebogatog grada koji se nikada nije bio oporavio od one prve albanske pohare iz 1769. godine a koji je sada praktično bio sravnjen sa zemljom.

Metode kojima su se njegovi dželati služili prilikom pogubljenja, bili vrlo su „kreativni“, pa se tako dešavalo da ljudima javno lome kosti kovačkim čekićem. Jednom prlikom, izvršeno je masovno ubistvo mladih Grkinja iz Janjine koje su bez dovoljno dokaza optužene za preljubništvo, a izvedeno je tako što su vezane u džakove i bačene u Janjinsko jezero.

Konak manastira Svetog Pantelejmona na ostrvu u Janjinskom jezeru, gde je Ali-paša Janjinski ubijen 1822. godine. Slika je iz 1898. Foto: Wikimedia Commons/Manakis brothers/DARM

A kada je oktobra 1798. zauzeo Prevezu koju je držao omaleni francuski garnizon, francuski zarobljenici morali su britvama da oderu kožu sa glava svojih mrtvih saboraca; ko je odbio, bio je utučen toljagom po glavi; ko nije odbio, doživeo je da mu glava naposletku i samom bude odrubljena i provedena svečanom povorkom kroz Janjinu.

Njegova Visost je nemilosrdni tiranin, kriv za najužasnije okrutnosti, veoma hrabar, toliko dobar general da ga zovu Muhamedanski Bonaparta [...] Varvarin je koliko je i uspešan, i peče pobunjenike“, pisao je Bajron u pismu svojoj majci.

Ali nevezano za te okrutnosti, postoje indicije da je Ali-paša bio namerio da udari temelj nezavisnosti svoje teritorije, kao i da sagradi ratnu i trgovačku mornaricu. Igrao se visoke politike sa sultanom, Napoleonom, Velikom Britanijom, Rusijom.

Glava Ali-paše Janjinskog iznosi se pred sultana Mahmuda II. Ilustracija iz 1860. godine. Foto: Wikimedia Commons/Peter Johann Nepomuk Geiger/Joseph von Bülow/Mutter Erde

Kažemo da postoje indicije da je tako nešto nameravao, ali postoje i oprečne informacije, kao ono da je svoje dobre odnose sa francuskim imperatorom prekinuo saznavši da se ovaj sa ruskim carem dogovorio da rasturi Otomansku imperiju, nakon čega je i počeo svoje pregovore sa Britancima uz dozvolu sultana.

Međutim, da je Ali-paša Janjinski balansirao u svoju korist, u to nema sumnje. Na kraju mu se to obilo o glavu: pod optužbom da je na području Rumelije prigrabio vlast koja pripada Visokoj porti, i još nakon što se saznalo da je naložio ubistvo jednog svog stambolskog rivala, sultan Mahmud II ga je 1820. uklonio sa položaja.

Međutim, ovaj je odbio da pristane na silazak sa vlasti i pružio je žestok otpor sultanovoj vojsci koja je poslata da ga privede carskoj pravdi.

Nakon godinu i po dana borbi, koje su se poklopile sa početkom Grčkog rata za nezavisnost koji je izbio upravo na bivšem Ali-pašinom području, januara 1822. godine osmanlijske su snage zauzele Janjinsku tvrđavu i opsele manastir Svetog Pantelejmona, na ostrvu u Janjinskom jezeru, u kojem se Ali-paša bio zabarakadirao.

Džamija Fetija i pored nje grobnica Ali-paše Janjinskog. Janjina, Grčka. Foto: Wikimedia Commons/TasosPapan

Otpočeli su bili pregovori. Ali-paši, čoveku od 81 ili 82 godine, čoveku kojem vreme ističe, ponuđena je amnestija. Nakon što je izašao iz konaka i stupio na galeriju, shvatio je da je pogrešio: tražena mu je glava. „Moja glava“, rekao je, “neće se predati kao glava kakvog roba“. Ubijen je hicem iz kubure, kroz pod na kojem je stajao.

Sahranjen je, uz sve počasti, u Janjini pored džamije Fetije. Glava, međutim, koju nije dao, odrubljena je i poslata sultanu, a rupe u podu koje su napravili meci koji su ga ubili, i danas su popularna turistička atrakcija.

Ali-paša je i u svoje vreme i mnogo kasnije, bio inspiracija mnogih umetnicima. Svako ko je čitao Aleksandar-Dimin roman „Grof Monte Kristo“ seća se kćeri ovog osmanlijskog paše koja igra bitnu ulogu u raspletu, i to upravo zbog načina na koji je njen otac ubijen — izdajom. Barem u romanu.

VIDEO: Devojke u Albaniji samo sa krpicama preko grudi vode vesti

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Snooker

    Pa one to vole!

  • parga dragulj Jonskog arhipelaga

    U Pargi ima svoju tvrdjavu, Parga inace za mene prelepo mesto, gde cu sigurno da se vratim jednog dana .... Parga avgust 2018 ❤️

  • Dejan

    Albanski jezik je izmišljen početkom 20 veka. Inače arnauti i danas podižu spomenike divljacima. Nekada hrišćanska teritorija a danas ima džamiju !

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima