Da kapitalizam ne mora biti zlikovački sistem pokazuje jedan izvanredni potez najveće švedske banke. U vezi je s fudbalom

Švedski fudbalski nacionalni stadion „Friends Arena“ u bojama Francuske nakon terorističkih napada u Parizu. Naziv ovog stokholmskog stadiona dolazi od neprofitne organizacije koja se bori protiv vršnjačkog nasilja. Foto: AP/Tanjug

Kapitalizam je svirepi ekonomski sistem koji, ako nije zauzdan čovekoljubivom socijalnom državom koja na umu uvek ima samo opšte dobro što znači dobro svakoj pojedinačnog člana te nacionalne „opštine“, zna da se odmetne u maskirano robovlasništvo i feudalističko izrabljivanje. Bilo da se ste poslodavci ili radnici, morate biti iskreni i priznati da je tako.

Kapitalizam još uvek nema alternativu, mada predloga o njegovoj reformi ima mnogo, i uglavnom dolaze upravo iz zemalja u kojima je zauzdan državnim aparatom i povoljnom društvenom klimom u kojoj vlada osećaj zajedništva i visoka kolektivna svest. Narodi zemalja u kojima nije zauzdan, ćute i čekaju ove prve da nešto urade po tom pitanju.

Vrlo je moguće da je ponajbolji primer prvog tipa zemlje — one u kojoj postoji socijalna država, u čijem društvu vlada osećaj zajedništva i svesti o opštem dobru, one koja je zauzdala najniži poriv kapitalizma, naime, da proizvede najviši mogući prihod uz najniži mogući trošak, čak i po cenu pucanja grbače običnog čoveka — jeste Kraljevina Švedska.

Otvoreni muzej „Skansen“ na ostrvu Đurgarden u Stokholmu. Foto: Telegraf

Na primeru koji sledi, videćemo da su u toj zemlji poslodavci u potpunom skladu sa pomenutim osećajem zajedništva i visokom kolektivnom svesti. Naime, 1. aprila 2006. godine Švedski fudbalski savez je doneo odluku da novi nacionalni stadion sagradi u stokholmskoj opštini Solna, tik severno do centra grada. Procena je bila, da će koštati 202 miliona evra, ali je na kraju koštao 300 miliona.

Sagrađen je na oko kilometar dalje od mesta na kome se nalazio prethodni dom fudbalske reprezentacije ovog nordijskog kraljevstva, stadion „Rosunda“, koji je srušen i na čijoj su lokaciji podignute stambene zgrade sa sedam stotina stanova, kao i poslovni prostor. „Rosunda“ je tako postala prvo zdanje na kojem se igralo finale Svetskog prvenstva, a koje je porušeno; u pitanju je Mundijal odigran 1958. godine.

„Radni“ naziv novog stadiona — čiji su temelji udareni 7. decembra 2009. a koji je otvoren 25. oktobra 2012. godine (tri nedelje kasnije odigran je prvi fudbalski meč, prijateljski, između Švedske i Engleske, kom prilikom je Zlatan postigao gol onim senzacionalnim makazicama sa 40 metara), inače projekat švedskih arhitektonskih biroa „Arkitekterna Krook & Tjäder“ i „Berg Arkitektkontor AB“ te globalne firme „Populous“ — bio je krajnje očigledan: „Nationalarenan“, dakle, Nacionalna arena.

Zlatan i neki ljudi. Foto: AP/Tanjug

Ipak, znalo se da se stadion neće tako zvanično nazivati, da će imati drugo ime. Švedski fudbalski savez prodao je imenovačko pravo jednoj od najvećih švedskih banaka, „Swedbank AB“, za 153 miliona kruna, što mu dođe 20,5 miliona evra. To je trebalo da važi do 2023. godine, pa je Nacionalna arena trebalo da se zove „Swedbank Arena“.

Međutim, jednim genijalnim potezom menadžmenta te banke, a mnogi bi rekli vrhunskim marketinškim trikom (njihova motivacija uopšte nije važna), to se nije desilo. Umesto da dobiju ono što su platili, uprava ove finansijske kuće rešila je da pokloni imenovačko pravo nekom drugom.

Taj neko drugi nije, međutim, bio bilo ko. Njihov izbor kome će to pravo da poklone bio je genijalniji od same te odluke, i zapravo je pokazao onaj visoki stepen kolektivne svesti i osećaja zajedništva kakav postoji kod Šveđana.

Stokholm, Švedska. Foto: Telegraf

Banka je, naime, pravo poklonila jednoj švedskoj neprofitnoj organiziciji koja se bori protiv vršnjačkog nasilja, kojoj su već godinama unazad bili pokrovitelji. Organizacija se, potpuno adekvatno, zove „Friends“ — „Drugari“.

Zbog toga se ovaj stadion — maksimalnog fudbalskog kapaciteta od 54.329 gledalaca, na kome svoje mečeve igra ne samo švedska reprezentacija već i FK AIK — danas zove i zvaće se barem u narednih pet godina: „Friends Arena“. Arena drugara.

Sjajna je to poruka, a iz naše perspektive i sjajna lekcija domaćim kapitalistima: što je narod bogatiji, i oni su bogatiji, što je viša svest o zajedništvu i opštem dobru, i što je njihovo i naše delovanje više usklađeno sa tom svešću, to je veći njihov ali i naš profit. Svi mi zavisimo jedni od drugih.

VIDEO: Najnesrećniji posao na svetu

(O. Š.)