0

Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi: Ugovorio pakt, pokušavao da spreči „Barbarosu“, ali rat nije preživeo i to ne zbog Rusa

Grof Fridrih-Verner fon der Šulenberg je bio iskusni diplomata koji se kalio u nemačkim konzulatima i poslanstvima širom sveta, od Barselone preko Teherana do Bukurešta. Konačno, do Moskve, u kojoj je obavljao svoju poslednju ambasadorsku dužnost

Grof Fridrih-Verner fon der Šulenberg, Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi koji je umnogome doprineo potpisanju Sporazuma Ribentrop-Molotov. 1944. je obešen zbog učešća u Julskoj zaveri protiv Hitlera. Foto: Wikimedia Commons/renascentia.ru/Abune

Grof Fridrih-Verner fon der Šulenberg se rodio 20. novembra 1875. godine u Kembergu, na teritoriji pruske provincije Saksonije, nekoliko godina nakon što je uspostavljeno Nemačko carstvo. Nakon služenja vojnog roka studirao je pravo u Lozani, Minhenu i Berlinu, a 1901. je pristupio konzularnoj službi nemačkog ministarstva spoljnih poslova kao mlađi civilni službenik.

Međutim je kao čovek nadaren za diplomatiju brzo napredovao, pa je već 1903. postavljen na dužnost vicekonzula u Barseloni. Narednih je godina radio u konzularnim predstavništvima u Lavovu i Pragu (tada gradovima Austrougarske monarhije), zatim Varšavi i Tbilisiju (gradovima Ruske imperije).

Vratio se u vojnu službu odmah s izbijanjem Prvog svetskog rata, pa je u borbama učestvovao već tokom Prve bitke na Marni, onog presudnog boja koji je suštinski odredio tok čitavog sukoba i spasao savezničku stvar, time i Kraljevinu Srbiju, o čemu smo već podrobnije pisali. Nakon ove bitke, Šulenberg je unapređen u čin kapetana i dodeljena mu je komanda nad artiljerijskom baterijom.

Molotov potpisuje pakt sa Nemačkom. Iza njega stoje Ribentrop i Staljin. Gleda ih Lenjin sa slike. Foto: Wikipedia Commons/Hohum

Naredne godine imenovan je za oficira za vezu pri osmanlijskoj vojsci na Jermenskom frontu, da bi 1916. preuzeo komandu nad Gruzinskom legijom koja se tukla sa Rusima, za nezavisnost svoje drevne zemlje. Zbog svojih ratnih zasluga, odlikovan je Gvozdenih krstom i brojnim turskim ordenjima. Slomom Nemačke dopao je britanskog zarobljeništva i bio interniran na jednom turskom ostrvu blizu Izmira, pa se u otadžbinu vratio tek 1919.

Nakon rata ponovo se zaposlio u ministarstvu spoljnih dela i kratko je vršio dužnost konzula u Bejrutu, da bi potom devet godina bio nemački ambasador u Iranu. Domaćini su ga izuzetno cenili, pa su mu ime nakon njegove posete Persepolju ugravirali na Vrata svih naroda, portal koji je car Kserks I podigao početkom petog veka pre Hrista. Zatim je od 1931. do 1934. bio ambasador u Rumuniji, da bi konačno bio poslat u Moskvu od strane novog režima Adolfa Hitlera.

Šulenberg je zagovarao sporazum između Nemačke i Sovjetskog Saveza i dao veliki doprinos potpisivanju Pakta o nenapadanju između Nemačke i SSSR, koji se kolokvijalno naziva Sporazum Ribentrop-Molotov, po njegovim potpisnicima Vjačeslavu Molotovu, sovjetskom predsedniku vlade i ministru spoljnih poslova, te Joahimu fon Ribentropu, nemačkom šefu diplomatije.

Trupe Vermahta prelaze granicu i ulaze na teritoriju SSSR-a 22. juna 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Waralbum.ru

To se desilo 23. avgusta 1939. godine, a već 1. septembra Nemačka je izvršila agresiju na Poljsku, što je zapravo bio osnovni Hitlerov cilj (postojao je tajni protokol tog sporazuma kojim su Berlin i Moskva podelili Istočnu Evropu na sfere uticaja).

Uprkos tome što je njegova zemlja bila u ratnom stanju sa njihovom, Šulenberg je uspeo da poljske diplomate izvuče iz Sovjetskog Saveza i da ih spasi hapšenja od strane Rusa, koji su sredinom septembra i sami pokrenuli invaziju na istočne delove Poljske koje su uspešno okupirali.

Proleća 1941. godine počeo je da sumnja da se Nemačka sprema da izvrši agresiju na SSSR, ali ništa pouzdano nije znao. Njegova vlada ga je držala u totalnom mraku: Šulenberg je bio iskusan i vešt diplomata i zato je trebao Hitleru u Moskvi, tamo gde mu je bilo najvažnije da ima nekoga ko zna svoj posao, ali Hitler mu nije verovao jer instinktivno nije verovao aristokratiji, prema kojoj je mahom bio neprijateljski nastrojen.

Ali shvativši da je to plan, Šulenberg je pokušao da svoju vladu odvrati od namere tako što im je slao dojave o velikoj moći i snazi sovjetskih oružanih snaga, o neiscrpnim industrijskim rezervama Sovjetskog Saveza, ali sve je bilo ulazud.

Slika iz Firerovog Glavnog štaba. U sredini je Hitler, levo je Kajtel, skroz desno u belom stoji Klaus fon Štaufenberg. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Nekoliko sati pre početka Operacije „Barbarosa“ 22. juna 1941. godine primio je depešu od Ribentropa u kojoj mu je ovaj izdiktirao šta treba da prenese Molotovu kao opravdanje za rat. Šulenberg je izvršio svoju poslednju dužnost na tom položaju, a onda Molotovu kazao: „Tokom poslednjih šest godina lično sam pokušao sve ne bih li ohrabrio prijateljstvo između Sovjetskog Saveza i Nemačke. Ali ne možete stajati na putu sudbine.“

Rusi su ga internirali i držali ga u zarobljeništvu nekoliko sedmica, ali je potom prebačen na sovjetsko-tursku granicu. Prešavši na tlo neutralne Turske, postao je slobodan čovek. Vratio se u Nemačku, gde je potpuno neutralizovan i skrajnut tako što je postavljen za načelnika beznačajnog Ruskog komiteta pri ministarstvu spoljnih dela.

Na istorijsku pozornicu vraća se 1944. godine prilikom kovanja protivhitlerovske Julske zavere, pod vođstvom grofa Klausa fon Štaufenberga i brojnih oficira i funkcionera Trećeg rajha; zaverenici su mahom pripadali plemstvu i konzervativnoj eliti.

U slučaju uspeha zavere, Fridrih-Verner fon Šulenberg bi verovatno postao ministar spoljnih poslova; nadao se separatnom miru sa SSSR na istoku, i bio je spreman i voljan da pregovara u ime zaverenika čak i sa samim Staljinom, ne bi li do toga došlo, iako Staljinu to verovatno ne bi palo ni na pamet da prihvati.

Konferencijska sala u Vučjoj jazbini nakon eksplozije i atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Razume se, sve to bi važilo da je Julska zavera bila trijumf, što nije bio slučaj. Nakon što je Hitler čudesno preživeo atentat u Vučjoj jazbini u Istočnoj Pruskoj, plan koji je već počeo da se odmotava jer su zaverenici bili ubeđeni da je mrtav, suzbijena je. Šulenberg je uhapšen, 23. oktobra osuđen na smrt zbog veleizdaje, a 10. novembra obešen. Iza sebe je ostavio suprugu i kćer.

Međutim, ne treba misliti da su Šulenbergovi stavovi bili demokratski i slobodarski. Svakako, on nije podržavao sveopšti genocid koji su planirali i samo delimično sproveli nacisti, ali jeste mislio da se istočnoevropsko stanovništvo lako može potčiniti Nemcima jer je naivno, jer su to „mladi narodi netaknuti zapadnom civilizacijom“.

Takođe je i cela buduća Evropa po njemu trebalo da se nađe pod nemačkom dominacijom, dok bi se direktno anektirali krajevi od Vilnjusa na severu, preko Minska i Lublina na istoku, Praga i Brna na jugu te Groningena i Liježa na zapadu. Drugim rečima, izgleda u to vreme u Nemačkoj nije bilo na vidiku potpuno uravnoteženog političara.

(P. L.)

Tagovi: Adolf Hitler, Fridrih-Verner fon der Šulenberg, Istorija, Joahim fon Ribentrop, Josif Staljin, Julska zavera, Klaus fon Štaufenberg, Moskva, Nemačka, Operacija Barbarosa, Sovjetski Savez, SSSR, Treći rajh, Vjačeslav Molotov, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Iz kog razloga milioni katolika već hiljadu godina odlaze na hodočašće u Santijago de Kompostelu

Ko je bio Smail-aga Ćemalović, čovek spaljen u Jasenovcu: „Bosna i Hercegovina će ostati deo Srbije dokle ima i jednog ne samo Šumadinca nego uopšte Srbina u ovoj državi“

Istorijska čitanka: Ruski car radio kao tesar na holandskom brodogradilištu pa po povratku u Rusiju uveo porez na bradu

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima