0

Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi: Ugovorio pakt, pokušavao da spreči „Barbarosu“, ali rat nije preživeo i to ne zbog Rusa

Grof Fridrih-Verner fon der Šulenberg je bio iskusni diplomata koji se kalio u nemačkim konzulatima i poslanstvima širom sveta, od Barselone preko Teherana do Bukurešta. Konačno, do Moskve, u kojoj je obavljao svoju poslednju ambasadorsku dužnost

Grof Fridrih-Verner fon der Šulenberg, Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi koji je umnogome doprineo potpisanju Sporazuma Ribentrop-Molotov. 1944. je obešen zbog učešća u Julskoj zaveri protiv Hitlera. Foto: Wikimedia Commons/renascentia.ru/Abune

Grof Fridrih-Verner fon der Šulenberg se rodio 20. novembra 1875. godine u Kembergu, na teritoriji pruske provincije Saksonije, nekoliko godina nakon što je uspostavljeno Nemačko carstvo. Nakon služenja vojnog roka studirao je pravo u Lozani, Minhenu i Berlinu, a 1901. je pristupio konzularnoj službi nemačkog ministarstva spoljnih poslova kao mlađi civilni službenik.

Međutim je kao čovek nadaren za diplomatiju brzo napredovao, pa je već 1903. postavljen na dužnost vicekonzula u Barseloni. Narednih je godina radio u konzularnim predstavništvima u Lavovu i Pragu (tada gradovima Austrougarske monarhije), zatim Varšavi i Tbilisiju (gradovima Ruske imperije).

Vratio se u vojnu službu odmah s izbijanjem Prvog svetskog rata, pa je u borbama učestvovao već tokom Prve bitke na Marni, onog presudnog boja koji je suštinski odredio tok čitavog sukoba i spasao savezničku stvar, time i Kraljevinu Srbiju, o čemu smo već podrobnije pisali. Nakon ove bitke, Šulenberg je unapređen u čin kapetana i dodeljena mu je komanda nad artiljerijskom baterijom.

Molotov potpisuje pakt sa Nemačkom. Iza njega stoje Ribentrop i Staljin. Gleda ih Lenjin sa slike. Foto: Wikipedia Commons/Hohum

Naredne godine imenovan je za oficira za vezu pri osmanlijskoj vojsci na Jermenskom frontu, da bi 1916. preuzeo komandu nad Gruzinskom legijom koja se tukla sa Rusima, za nezavisnost svoje drevne zemlje. Zbog svojih ratnih zasluga, odlikovan je Gvozdenih krstom i brojnim turskim ordenjima. Slomom Nemačke dopao je britanskog zarobljeništva i bio interniran na jednom turskom ostrvu blizu Izmira, pa se u otadžbinu vratio tek 1919.

Nakon rata ponovo se zaposlio u ministarstvu spoljnih dela i kratko je vršio dužnost konzula u Bejrutu, da bi potom devet godina bio nemački ambasador u Iranu. Domaćini su ga izuzetno cenili, pa su mu ime nakon njegove posete Persepolju ugravirali na Vrata svih naroda, portal koji je car Kserks I podigao početkom petog veka pre Hrista. Zatim je od 1931. do 1934. bio ambasador u Rumuniji, da bi konačno bio poslat u Moskvu od strane novog režima Adolfa Hitlera.

Šulenberg je zagovarao sporazum između Nemačke i Sovjetskog Saveza i dao veliki doprinos potpisivanju Pakta o nenapadanju između Nemačke i SSSR, koji se kolokvijalno naziva Sporazum Ribentrop-Molotov, po njegovim potpisnicima Vjačeslavu Molotovu, sovjetskom predsedniku vlade i ministru spoljnih poslova, te Joahimu fon Ribentropu, nemačkom šefu diplomatije.

Trupe Vermahta prelaze granicu i ulaze na teritoriju SSSR-a 22. juna 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Waralbum.ru

To se desilo 23. avgusta 1939. godine, a već 1. septembra Nemačka je izvršila agresiju na Poljsku, što je zapravo bio osnovni Hitlerov cilj (postojao je tajni protokol tog sporazuma kojim su Berlin i Moskva podelili Istočnu Evropu na sfere uticaja).

Uprkos tome što je njegova zemlja bila u ratnom stanju sa njihovom, Šulenberg je uspeo da poljske diplomate izvuče iz Sovjetskog Saveza i da ih spasi hapšenja od strane Rusa, koji su sredinom septembra i sami pokrenuli invaziju na istočne delove Poljske koje su uspešno okupirali.

Proleća 1941. godine počeo je da sumnja da se Nemačka sprema da izvrši agresiju na SSSR, ali ništa pouzdano nije znao. Njegova vlada ga je držala u totalnom mraku: Šulenberg je bio iskusan i vešt diplomata i zato je trebao Hitleru u Moskvi, tamo gde mu je bilo najvažnije da ima nekoga ko zna svoj posao, ali Hitler mu nije verovao jer instinktivno nije verovao aristokratiji, prema kojoj je mahom bio neprijateljski nastrojen.

Ali shvativši da je to plan, Šulenberg je pokušao da svoju vladu odvrati od namere tako što im je slao dojave o velikoj moći i snazi sovjetskih oružanih snaga, o neiscrpnim industrijskim rezervama Sovjetskog Saveza, ali sve je bilo ulazud.

Slika iz Firerovog Glavnog štaba. U sredini je Hitler, levo je Kajtel, skroz desno u belom stoji Klaus fon Štaufenberg. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Nekoliko sati pre početka Operacije „Barbarosa“ 22. juna 1941. godine primio je depešu od Ribentropa u kojoj mu je ovaj izdiktirao šta treba da prenese Molotovu kao opravdanje za rat. Šulenberg je izvršio svoju poslednju dužnost na tom položaju, a onda Molotovu kazao: „Tokom poslednjih šest godina lično sam pokušao sve ne bih li ohrabrio prijateljstvo između Sovjetskog Saveza i Nemačke. Ali ne možete stajati na putu sudbine.“

Rusi su ga internirali i držali ga u zarobljeništvu nekoliko sedmica, ali je potom prebačen na sovjetsko-tursku granicu. Prešavši na tlo neutralne Turske, postao je slobodan čovek. Vratio se u Nemačku, gde je potpuno neutralizovan i skrajnut tako što je postavljen za načelnika beznačajnog Ruskog komiteta pri ministarstvu spoljnih dela.

Na istorijsku pozornicu vraća se 1944. godine prilikom kovanja protivhitlerovske Julske zavere, pod vođstvom grofa Klausa fon Štaufenberga i brojnih oficira i funkcionera Trećeg rajha; zaverenici su mahom pripadali plemstvu i konzervativnoj eliti.

U slučaju uspeha zavere, Fridrih-Verner fon Šulenberg bi verovatno postao ministar spoljnih poslova; nadao se separatnom miru sa SSSR na istoku, i bio je spreman i voljan da pregovara u ime zaverenika čak i sa samim Staljinom, ne bi li do toga došlo, iako Staljinu to verovatno ne bi palo ni na pamet da prihvati.

Konferencijska sala u Vučjoj jazbini nakon eksplozije i atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Razume se, sve to bi važilo da je Julska zavera bila trijumf, što nije bio slučaj. Nakon što je Hitler čudesno preživeo atentat u Vučjoj jazbini u Istočnoj Pruskoj, plan koji je već počeo da se odmotava jer su zaverenici bili ubeđeni da je mrtav, suzbijena je. Šulenberg je uhapšen, 23. oktobra osuđen na smrt zbog veleizdaje, a 10. novembra obešen. Iza sebe je ostavio suprugu i kćer.

Međutim, ne treba misliti da su Šulenbergovi stavovi bili demokratski i slobodarski. Svakako, on nije podržavao sveopšti genocid koji su planirali i samo delimično sproveli nacisti, ali jeste mislio da se istočnoevropsko stanovništvo lako može potčiniti Nemcima jer je naivno, jer su to „mladi narodi netaknuti zapadnom civilizacijom“.

Takođe je i cela buduća Evropa po njemu trebalo da se nađe pod nemačkom dominacijom, dok bi se direktno anektirali krajevi od Vilnjusa na severu, preko Minska i Lublina na istoku, Praga i Brna na jugu te Groningena i Liježa na zapadu. Drugim rečima, izgleda u to vreme u Nemačkoj nije bilo na vidiku potpuno uravnoteženog političara.

(P. L.)

Tagovi: Adolf Hitler, Fridrih-Verner fon der Šulenberg, Istorija, Joahim fon Ribentrop, Josif Staljin, Julska zavera, Klaus fon Štaufenberg, Moskva, Nemačka, Operacija Barbarosa, Sovjetski Savez, SSSR, Treći rajh, Vjačeslav Molotov, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Kako su Amerikanci izmislili događaj koji se nije desio samo da bi imali opravdanje da napadnu Vijetnam

Svi znamo da je Italija podeljena zemlja po liniji sever—jug, ali ova karta najbolje pokazuje koliko to duboko ide

Kakva slika, kakva prirodna lepota! Kao da je neko Đavolju varoš nakljukao steroidima!

Bio premijer Ruske imperije kad je Srbima bilo najteže, kao starca ga nakon revolucije ubili na kućnom pragu

„Dođite braćo Rusi, dođite što pre!“ Zvuči kao poziv koji pojedinci danas upućuju, a u stvari je napisano pre sto godina

Zaboravljeni Srbin musliman, četnik vojvode Vuka: Poginuo u jesen 1914, njegov pravoslavni saborac mu posvetio najlepšu poslednju počast

Ruski arhiepiskop polaže zakletvu Paveliću za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve i pljuje po zaklanim Srbima. Partizani su ga streljali

Dramatični dani Musolinijevog pada: Od silnog diktatora do hapšenja u ambulatnim kolima, za manje od 24 satа

Najdirljivija slika tek rođenog Isusa, u naručju Marijinog muža Josifa

Tito, Trocki, Staljin, Frojd i Hitler mogli su se naći zajedno za istim stolom: Svi su u jednom momentu bili bukvalno komšije

Prva fotografija sa ljudima u istoriji. Ima možda ironije u tome što su to čistač cipela i njegova mušterija

Srpski vojnik filozofira visoko u planinama: Na stenu oslonjena puška, pred očima okupirana otadžbina, u srcu čežnja za ognjištem

Čudo u kosmosu koje liči na špagete: Otkrili ga Rusi, a udaljeno je „samo“ tri hiljade svetlosnih godina

Iznenadiće vas šta bivši afroamerički šef Nase ima da kaže o Bogu i vanzemaljcima

Šta je zapravo Badnji dan? Da li znate šta mi to danas obeležavamo i koji je smisao toga (VIDEO)

Nerešena istorijska misterija: Zašto je odjednom propala klasična civilizacija Maja, šta se to tačno desilo 900. godine?

Prvi atentat u istoriji desio se pre skoro 4.000 godina. Neko je princu usred Nemačke zario bodež u stomak

„Božić u srbskoj kući“: Kako su „srbske“ novine o najradosnijem hrišćanskom prazniku pisale 1866. godine

Kako su Hrvati pre 104 godine objavili proročanstvo o smaku sveta

Jedini ćelavi Isus na svetu nalazi se u staroj srpskoj pećinskoj crkvi

Dorćol posle savezničkog bombardovanja 1944: Dosad neviđene slike užasa i jezivog uništenja srpske prestonice

Kako smo pokvarili Ameriku: Bilo je to vreme kada smo im izvozili najkvalitetniji opijum, rakiju i vino

Kako su komunisti sklonili bana Jelačića sa trga u Zagrebu, rasklopili ga i bacili u podrum: Ako je Tito bio protiv Srba onda je bio i protiv Hrvata

Postoje Severna i Južna Koreja. Ali, znate li da postoji i TREĆA KOREJA?!

Tragedija Titanika opisana je u knjizi 14 godina pre nego što se dogodila: Ljudi su gutali priču o sudbini neuništivog broda, ne sluteći šta ih čeka

Zašto je hoklica na sklapanje simbol škotskog otpora Englezima

Srećan vam „Boksing dej“, ljubitelji fudbala: Koje je poreklo ovog božićnog praznika i zašto su nekada na današnji dan igrali samo lokalni rivali

OTKRIVAMO: Šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija!? (VIDEO)

Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću: Potrebno je stvoriti toliko beskućnika, da budu većina u državi

Malo poznata nemačka karikatura: Kako su naši dušmani videli uzrok izbijanja Velikog rata, ko je kome zabio nož u leđa i time otvorio vrata pakla

Ovako je izgledao susret Tita i Če Gevare: Kubanci su od Jugoslavije mogli da nauče samo jedno, a evo šta ih je sve zanimalo (VIDEO)

Rat je najveće zlo, ali ova fotka kida koliko je moćna: Jutarnja izmaglica, tenk i američka pešadija koja čisti teren od japanskih vojnika

Istorijska čitanka: Ko je bio Kolokolo po kome legendarni čileanski fudbalski klub nosi ime?

Zaboravljena priča: Šta je engleski ministar govorio o nama pre 100 godina?

Srpski vojnik kao superheroj: Švajcarska razglednica i ratna pesma majora Kostića

„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije

Spartanski kabinet vojvode Mišića na Solunskom frontu svima bi trebalo da služi kao primer (FOTO)

Da li ova Staljinova izjava dokazuje da je Rusija bila saveznica nacističke Nemačke?

Moj deda je bio pravi Bond, Džejms Bond: Unuk otkrio poverljiva dokumenta o najpoznatijem tajnom agentu (FOTO)

Ludi mehanizam državnih sporazuma koji je, korak po korak, za nedelju dana doveo do Velikog rata

"Krvavi orao" bio je najstrašnija metoda mučenja ikada: Ovo što su vikinzi radili je toliko stravično da istoričari ne veruju da se zaista dogodilo

Pablo Eskobar je zauvek promenio fudbal u Kolumbiji: Maradona i ostale zvezde dolazile su krišom u zatvor da igraju samo za njegove oči (FOTO)

/
<% galerijaAlt  %>