2

Kad vojska Nikolaja II ubije 270 rudara i nikom ništa: Teorije zavere su prazne priče, carski režim je sam doveo do Oktobarske revolucije

Na obalama reke Lene u severoistočnom Sibiru čitav niz rudnika zlata početkom 20. veka bio je posedu „Lenskog zlatorudarskog društva“ čije su akcije posedovali vrlo uticajni ljudi, poput bivšeg premijera Vitea i carice-majke. Zaposleni rudari živeli su i radili u katastrofalnim uslovima. Prirodno, tražili su da se nešto promeni. Dobili su metak

Lenski pokolj u kojem je stradalo više stotina rudara odigrao se 17. aprila 1912, kada su ruske carske trupe pucale u nekoliko hiljada štrajkača koji su tražili normalne uslove rada. Fotografiju je zaplenio kapetan Treščenkov, koji je masakr naredio, ali nije uništena. Objavljena je posle Oktobarske revolucije. Foto: Wikimedia Commons/Innv

Tokom druge polovine devetnaestog veka Ruska imperija je počela ubrzano da se industrijalizuje, usled oslobađanja seljaka 1861. godine, koji su sve do tada bili praktično robovi vlastele. Iako je sloboda kretanja i dalje bila ograničena, iako su seljake opteretili dugovima pa im je možda bilo i teže nego dok su bili kmetovi, ipak su iznenada dobili priliku da se otisnu u svet (uz dozvolu zemstva, lokalne samouprave) i da posao potraže van zemljoradničke branše.

Mnogi su to prihvatili oberučke i gradovi carstva počeli su da bubre novim stanovništvom — seljacima koji su se pretvorili u urbani proleterijat. Ali postojao je proleterijat i u ruralnim krajevima, jer su mnoge fabrike zidane van velikih naselja, ili pak bile dinamo razvoja sela koja su se zahvaljujući njima u par generacija pretvarala u varoši. Rusija je tada, kao i sada, bila zemlja bogata resursima koji su neophodni za industrijalizaciju. Mnogi seljaci su postali rudari.

Jedno od najvećih rudarskih preduzeća bilo je „Lensko zlatorudarsko društvo“, koje je bilo u posedu kompanije registrovane u Londonu ali u većinskom vlasništvu ruskih privrednika među kojima se isticala porodica Gincburg. No, među manjim posednicima akcija tog društva bilo je mnoštvo uticajnih ljudi iz vrha vlasti, poput grofa Sergeja Vitea (bivšeg predsednika vlade Ruske imperije), bankara Alekseja Putilova, konačno carice Marije Fjodorovne, supruge Aleksandra III i majke imperatora Nikolaja II.

Karta rudnika na obalama Lene u vlasništvu „Lenskog zlatorudarskog društva“ gde se odigrao Lenski pokolj 17. aprila 1912. godine. Foto: Wikimedia Commons/DKP64

Rudnici u vlasništvu ovog preduzeća nalazili su se u severoistočnom Sibiru, na obalama reke Lene, i zapošljavali su preko šest hiljada ljudi koji su živeli i radili u katastrofalnim uslovima, po petnaest do šesnaest sati dnevno, bez ikakve zaštite na radu, zbog čega je na svakih hiljadu rudara bilo oko sedam stotina raznih vidova povreda, čak i sa smrtnim ishodima.

Često bi radnik jedan deo ionako bedne plate, morao da potroši na plaćanje kazni preduzeću (bilo je raznih penala). Pored toga, rudarima nije sve isplaćivano u gotovom novcu, već su dobijali kupone kojima su kupovali hranu — od samog preduzeća. Praktično su radili da bi mogli da rade.

Stoga nije iznenađenje da im je prekipelo i da su se pobunili. Izbio je spontani štrajk 13. marta 1912. godine, a neposredni povod je bila prodaja crvljivog mesa u jednoj kompanijskoj radnji. Četiri dana docnije, radnici su izašli sa devet zahteva. Gazde su bile šokirane! Zamislite, ljudi su tražili unapređenje uslova rada, osmočasovno radno vreme, zabranu davanja otkaza tokom zime, povišicu od 30 posto, ukidanje kazni, pobošljanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, da se prestanu žene prisiljavati na rad u rudniku, da se radnici oslovljavaju sa „Vi“, da se otpusti 25 službenika administracije sa spiska...

Neverovatno! Nečuveno! Ludost! Komunisti! Bezbožnici! To je nemoguće prihvatiti! I nisu prihvatili, uprava je sve zahteve odbila. Zato je štrajkački odbor na čelu sa P. N. Bataševom, G. V. Čerepahinom, R. I. Zeljonkom, M. I. Lebedevom i drugima, odlučio da proširi štrajk. Par dana kasnije šest hiljada ljudi u svim rudnicima obustavilo je rad.

Spomenik rudarima stradalim u Lenskom pokolju 17. aprila 1912. godine, podigle su sovjetske vlasti 1967. godine. Foto: Wikimedia Commons/Dunaй

Carski režim je reagovao na poziv kompanije, poslao vojsku iz Kirenska u mesto Bodajbo i tokom noći 17. aprila — na današnji dan — uhapsio sve članove štrajkačkog odbora. Sutradan ujutru radnici su se okupili i tražili da se njihove vođe puste. Vlasti su odbile. U popodnevnim satima skupilo se 2.500 ljudi i krenulo na marš prema rudniku u Nadeždinskom, da bi dostavili zvaničnu žalbu javnom tužiocu zbog proizvoljnosti vlasti.

Put su im presekli vojnici i počeli da pucaju po naređenju rotmistra, to jest konjičkog kapetana, Nikolaja Viktoroviča Treščenkova. Tačan broj žrtava nije pouzdano utvrđen, ali je stradalo između 250 i 500 rudara. Od toga, poginulo je između 150 i 270. Lokalni list „Zvezda“ objavio je da je ubijeno 270 a ranjeno 250.

Pokolj je izazvao haos u Ruskoj imperiji, a narod je bio besan i preneražen. Ponovo. Broj štrajkova dramatično je bio opao posle propasti Ruske revolucije 1905. godine (koju je takođe pokrenuo masakr, Krvava nedelja u Sankt Peterburgu, koja je caru donela nadimak Krvavi Nikolaj koji Putin i dan-danas koristi šokirajući monarhiste) kada ih je bilo 14 hiljada. Sada je opet počelo da gori jer je ljudima prosto prekipelo. Ostatak aprila obeležile su brojne obustave rada širom zemlje, 1. maja je samo u prestonici održano hiljadu štrajkova, a bilo je i oko sedamsto političkih protesta. Po procenama, negde oko 300 hiljada ljudi protestovalo je po ruskoj zemlji.

Uprava „Lenskog zlatorudarskog društva“ pokušala je da izgladi stvari, ali nije uspela jer je ono što su ponudili radnicima bilo nezadovoljavajuće. Štrajk se nastavio do 25. avgusta kada je poslednji radnik napustio preduzeće: oko devet hiljada njih i članova njihovih porodica otišli su dalje.

Policijske fotografije Josifa Staljina s početka 20. veka. Foto: Wikipedia/public domain

Javnost je zahtevala da vlada pošalje komisiju koja će ispitati okolnosti incidenta; ministar unutrašnjih poslova Nikolaj Aleksejevič Maklakov to je prokomentarisao rečima: „Tako je bilo. Tako će biti“ (boljševici su ga streljali krajem leta 1918, ali nisu uspeli da ga slome i on se među prvim carskim ministrima nije odrekao svojih monarhističkih uverenja).

Ali Duma je imenovala komisiju i na njeno čelo postavila nebitnog deputata Aleksandra Fjodoroviča Kerenskog. Njegov živopisni izveštaj ne samo što je obelodanio obim zločina, nego je svog autora vinuo u zvezde: upravo će Kerenski nakon Februarske revolucije i abdikacije Nikolaja postati predsednik Privremene vlade novoproglašene Ruske republike, i ostati to sve do Crvenog oktobra.

Značaj Lenskog pokolja veliki je, to nije tek neki događaj koji je bio i prošao i nikom ništa. Što se kažnjavanja od strane vlasti tiče, zbilja je bilo „nikom ništa“ (to što je Treščenkov nakon dve godine istrage ražalovan na čin redova, zaista se ne može nazvati kaznom u odnosu na ono što je uradio, pre nagradom), ali što se tiče narodne reakcije — daleko od toga.

Krv je proključala, točak promena se pokrenuo. Lena je bila revolucionarni impuls koji je prostrujao Rusijom. Staljin je u „Zvezdi“ dva dana nakon masakra napisao: „Sve ima kraj — došao je kraj i strpljenju zemlje. Lensko streljanje razbilo je led tišine, i — potekla se reka narodnog pokreta. Počelo je! Sve, što je bilo zlo i pogubno u savremenom režimu, sve, od čega je bolovala mnogostradalna Rusija, — sve to sabralo se u jednu činjenicu, u događaje na Leni.“ Koji, uzgred budi rečeno, nisu naveli Vladimira Iljiča Uljanova da usvoji pseudonim Lenjin, pošto je tako počeo da se potpisuje još decembra 1901. godine.

(P. L.)

Tagovi: Carska Rusija, Istorija, Josif Staljin, Lenski pokolj, Nikolaj Romanov, Oktobarska revolucija, Radnici, Reka Lena, Rudari, Rudnici, Ruska imperija, Ruska istorija, Ruska revolucija 1905., Sibir, Štrajk

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (2)
Poređaj komentare:
  • Н
    Николај

    Бољшевици,да ли имате стида и срама.Како је завршила царска породица!!?уместо покајања,још веће зло.Од првог дана радите за запад и продали сте им душу.Како радите тако и пролазите.Даће Бог биће Русија опет царевина.

  • K
    Komunizam

    Ne postoji ništa na ovom ili onom svijetu a da nije bez interesa??!!Prava da smo svi jednaki postoji samo na papiru ali u praksi je to nemoguće učiniti jer poznavajuči ljudsku prirodu i psihu prosto prirodno je nemoguće??!!

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Porno-slike i homoseksualni skandal koji su učvrstili Hitlerovu vlast i donele mu potpunu kontrolu nad Vermahtom

ZAVIRITE U FIRERBUNKER: Mesto gde je Adolf Hitler sebi pucao u glavu, bio spaljen i pokopan

Iz minuta u minut, iz sata u sat: Sva dešavanja u Hitlerovom bunkeru pre i posle samoubistva, sa detaljima koje nikada do sada niste čuli

Legenda kaže da je Tito obišao ceo svet, ali nikad nije kročio u Čačak. Evo i zbog čega

Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži

Stara priča sa srpskog Kosova: Kako je Ajdar tokom turske vlasti spalio srpsku crkvu pa prešao iz islama u pravoslavlje

Šta se desilo sa Bogorodicom nakon Hristovog vaskrsenja? (FOTO)

Mesto rođenja presvete Bogorodice: Da li je Marija došla na svet u pećini ispod ove crkve? (FOTO)

Otisak Isusove šake u kamenu: Nalazi se na putu kojim je Hrist nosio krst na Golgotu (FOTO)

Adolf Hitler je Jugoslaviju posetio samo jednom, a evo u koji grad je kročio odmah nakon okupacije

Ulica kojom je Hrist nosio krst: 16 slika sa jerusalimskog Puta suza koji će vas do suza i dovesti (FOTO)

„Arnaut ubija kaluđera na Kosovu u manastiru Devič 1912. godine“: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Amerikanci teraju Nemce da šetaju pored tela Jevrejki koje su umrle od gladi nakon što su ih nacisti primorali na marš dug 500 kilometara

Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima