• 10

Srbi i Bugari se 1913. borili i slikali kao braća pod turskim Jedrenom, pre nego što su se zakrvili

Šta se dešavalo neposredno nakon što je bugarsko-srpska sila zaposela prvu osmanlijsku prestonicu u Evropi nije tema ovog teksta, već su to neograničene mogućnosti saradnje prikazane na ovim fotografijama. Ukazivanje na njih mnogo je razboritije od uobičajenih evokacija krvavih uspomena. O tome kako smo se klali stalno se govori; hajdemo, za promenu, da govorimo o tome kako smo se grlili

  • 10
Srpska artiljerija tokom bugarsko-srpske opsade Jedrena 1912-1913. godine

Srpska artiljerija tokom bugarsko-srpske opsade Jedrena 1912-1913. godine. Foto: Wikimedia Commons/digital.nb.rs

„Onaj koji dokaže nemogućnost postignuća ideala Balkanskog saveza dokazao je i neminovnu pogibiju balkanskih država“, rekao je Velčo Velčev, istaknuti bugarski političar s početka 20. veka, u jednom razgovoru sa srpskim novinarom Dušanom Šijačkim, nakon izbijanja Carinskog rata između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije 1906., do kojeg je došlo zato što se Beograd drznuo da sa Sofijom zaključi carinski savez.

Ova dalekovida tvrdnja Velča Velčeva izneta je, prema tome, sedam godina pre nego što su srpski predsednik Ministarskog saveta Milovan Milovanović i njegov bugarski kolega Ivan Gešov potpisali sporazum koji je predvideo podelu sporne Makedonije, čime se, činilo se, zauvek rešila nesuglasica između dva naroda, i praktično omogućilo formalno obrazovanje šireg Balkanskog saveza, koji će tokom druge polovine 1912. i prve polovine 1913. godine poraziti Osmansko carstvo i napokon ga (privremeno doduše) istisnuti iz Evrope (o prerano preminulom Milovanu Milovanoviću, koji nije doživeo da vidi plodove svoje državničke setve, već je Telegraf.rs pisao).

Vrhunac srpsko-bugarske saradnje svakako je bila uspešna Opsada Jedrena, prve osmanlijske prestonice u Evropi, koja je toj svrsi služila do Pada Carigrada 1453. Mada je opsedanje Jedrena bilo u prvom redu bugarski ratni poduhvat, pošto se nalazio u njihovoj teritorijalno-interesnoj sferi, srpska vojska nije imala mali udeo u srećnom ishodu te bezmalo petopomesečne bitke, mada je bugarski bez sumnje znatno veći; sam dolazak Srba značajno je podigao moral Bugara, da ne pričamo o konkretnom vojnom doprinosu, ponajviše tome što smo došli sa teškom opsadnom artiljerijom francuske proizvodnje, koja je bugarskoj vojsci nedostajala.

Opsada Jedrena, Prvi balkanski rat, Balkanski ratovi, Srpska vojska, Bugarska vojska, Kraljevina Srbija, Kraljevina Bugarska

Izvorni naslov ove fotografije glasi: „Naši pod Jedrenom: Srpska konjica sa svojim gostom bugarskim pukovnikom“. Nastala je tokom Opsade Jedrena, verovatno negde u široj okolini, početkom 1913., tokom Prvog balkanskog rata. Foto: Unilib.rs/„Balkanski rat u slici i reči“, br. 40

Srba je pod Jedrenom bilo cirka 47.000, oko toga se slažu i naši i bugarski izvori, ali Bugari svoj broj umanjuju, to jest, Bugari kažu da ih je bilo 126.000, a mi 153.700; strani izvori pominju svega 106.423 bugarska vojnika (navodeći i precizniji broj naših od nas samih: 47.275). U svakom slučaju, Bugara je bilo od dva do tri puta više nego Srba, ali to čak i nije bilo važno, jer smo mi pod Jedrenom bili svojevoljno, to uopšte nije bio deo sporazuma kojim je obrazovan Balkanski savez.

Pisao je list „Balkanski rat“ o uslovima pod kojima su se srpski pešadinci i artiljerci borili pod Jedrenom: „Bez malo pola godine su hrabre naše trupe timočke i dunavske divizije provele pod najtežim okolnostima u opkopima i zemunicama ispred Jedrena koga su onomad posle trodnevne krvave borbe junački na bajonet uzeli. Može se reći, da je položaj naših jedrenskih boraca bio najteži i najnepovoljniji...“.

Konjici je bilo nešto lakše: „Pored dve pešadijske divizije mi smo pod Jedrenom imali i dva puka divizijske konjice, koja se odlično pokazala i sve postavljene joj zadatke sjajno izvršila na potpuno zadovoljstvo svoje komande, koja je bila u rukama Bugara. Oba puka naše divizijske konjice, dunavska i timočka sastavljena su od dobrih konja i dobrih junaka. Sve su to najbolji, najnaočitiji i najbogatiji naši domaćini, koji su pred braćom Bugarima dostojno reprezentovali ovaj otmeni rod oružja. Kako u opsadi Jedrena konjica nije mogla uzimati jačeg učešća naša konjica je bila pridodata pod bugarsku komandu i bila je vrlo uspešno upotrebljena pri razoružavanju turskih sela u Trakiji i progonjenju turskih razbojničkih četa koje su se tamo pojavile [...] Naša konjica bila je pred Jedrenom naš ponos i ona je bila prva, koja je ušla u oslobođeno Jedrene i učinila nam tu čast, da je u Jedrene unela kao prvu — srpsku zastavu“.

O onome šta se dešavalo neposredno nakon što su bugarska 2. armija i delovi srpske 2. armije dana 26. marta 1913. zauzele grad, nećemo sada pričati, jer ne želimo da kvarimo slike pred vama: one govore o saradnji dva naroda, kakva se nikada više nije ponovila, jer je sve ono nakon bratskog zaposedanja Jedrena bilo puko sejanje zle krvi; ove fotografije i pad neosvojivog Jedrena govore o neograničenim mogućnostima te saradnje, a ukazivanje na to je mnogo razboritije od uobičajenih evokacija krvavih uspomena. O tome kako smo se klali stalno se govori; hajdemo, za promenu, da govorimo o tome kako smo se grlili.

Opsada Jedrena, Prvi balkanski rat, Balkanski ratovi, Srpska vojska, Bugarska vojska, Kraljevina Srbija, Kraljevina Bugarska

Izvorni naslov ove fotografije glasi: „Naši pod Jedrenom: Srpska konjica u društvu Bugara“. Nastala je tokom Opsade Jedrena, verovatno negde u široj okolini, početkom 1913., tokom Prvog balkanskog rata. Foto: Unilib.rs/„Balkanski rat u slici i reči“, br. 40

Našim osvajačima Jedrena

Vojislav Ilić Mlađi, izvorno potpisan kao Srđa Zlopogleđa

Hajdete natrag! Na toj crnoj njivi
Koju ste rälom topovskim razrili,
Dosta ste krvi potocima lili!
Vreme je, da se odmorite i vi!

Da li ste živi ostali u boju
Ili vas listom mogile pokriše
Ili vas srce i ne vuče više
Doći u lepu otadžbinu svoju?

Videti opet oca, seju, brata,
I staru majku, punu nespokoja,
I suznu ljubu i dečicu, koja
Pitaju tužno: „Gde li je to tata?“

Kraj svoga starog ognjišta sedeti,
U svetlom krugu, uz pesama zvuke
I, nakon svega, ponovo uzeti
Dečicu svoju u krvave ruke?

Na njive, željne, i znoja i rada,
Sa rälicom oštrom radosno otići
Svrstati brazde, pa onda obići
Rojeve zlatne i svilena stada?

Proći kroz zabran, nad kim se nadvukò
Zastor od lišća? Kroz seoce belo
I votnjak mali, što se sav obukò
U svoje cvetno, blistavo odelo?

Hajdete natrag! Dalje vaše nije!
O, deco naša, o, ratnici smeli,
Dosta ste drugom lavorove pleli!
Vreme je, da se setite Srbije!

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • pskm

    ono kada su ti isti bugari klali Srpski narod to se zaboravilo

  • Tozla

    Nije ovo jedini primer srpsko bugarske saradnje i bratstva. Ne treba zaboraviti i da je bugarski car spašavao lozu Nemanjića u srednjem veku. Zatim pomoć Bugara Srbiji prilikom oslobađanja Srbije od Turske. Prva i druga bugarska legija je dala doprinos tome na čelu sa najviđenijim bugarskim revolucionarima kakav je bio Rakovski i Vasil Levski. Zatim ne treba zaboraviti i bugarske dobrovoljce na strani Srba u ratu u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Kroz vekove su se srspki i bugarski narod preplitali. Car Dušan je po poreklu svojih predaka tri četvrtine Bugarin. Prvi srspki partijarh priznat od Vizantije je Bugarin. Rođeni brat našeg viđenijeg političara u Austrougarskoj Svetozara Miletića je Đorđe Miletić. On je poznati borac za crkovnu i nacionalnu nezavisnost Bugara. Njegov sin Ljubomir Miletić je poznati bugarski intelektualac. Drugi njegov sin Svetozar Miletić je bugarski oficir i major u bugarskoj vojsci. Bilo je i sukoba i saradnje dva naroda kroz istoriju. Bugari i Srbi su može se reći dva naroda koji su se i ponajviše preplitali kroz istoriju. Vrlo slični po mnogim karakteristikama. Po meni treba gledati tu sličnost iskoristiti za pribiližavanje dva naroda i država za obostranu korist.

  • 👌🏼

    A ti isti Bugari krenuse sa hitlerom u osvajanje Balkana pa i Srbije.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima