Bebe budućnosti imaće tri roditelja

U Britaniji je već neko vreme u toku javna rasprava o tome da li porodicama koje ne žele da se na njihovo dete prenese neizlečiva nasledna bolest treba omogućiti etički upitan “tretman oplodnje sa tri roditelja”.

Preporučujemo

Kontroverznim tretmanom, koji predstavlja poseban vid veštačke oplodnje (IVF) i trenutno je u fazi istraživanja samo u američkim i britanskim laboratorijama, u ženu bi se prvi put usađivao genetski modifikovani embrion. Na ovaj način začeto dete imalo bi gene majke, oca i ženskog davaoca.

Ovim postupkom sprečilo bi se prenošenje na novu generaciju takozvanih “mitohondrijalnih bolesti” – neizlečivih naslednih stanja koja se prenose majčinom linijom, a pogađaju otprilike jedno od 6.500 novorođenčadi širom sveta.

Intervencijom bi se zamenjivale neodgovarajuće mitohondrije, tako da dete ne bi od majke nasledilo fatalne poremećaje srca, jetre ili mozga, slepilo ili mišićnu slabost.

Naučnici su, na nedavno održanom panelu u sklopu organizacije Ljudska fertilizacija i embriologija (Human Fertilisation and Embryology Authority) u Velikoj Britaniji izneli ideju da bi se mitohondrijske bolesti mogle lečiti manipulacijom embriona ili jajne ćelije.

Inače, mitohondrije su odgovorne za proizvodnju 90 odsto energije tela i čitav niz ćelijskih procesa, a njihova oštećenja imaju opasne posledice. Za njih nema leka, a oštećenja na DNK prenose se isključivo s majke na dete pa se naučnici nadaju da bi ovim tehnikama uspeli da reše taj problem.

Zbog toga oni rade na usavršavanju tehnika koje bi jezgru DNK majke spojile s mitohondrijalnom DNK donora da bi nastalo zdravo jajašce. Tako bi dete imalo tri biološka roditelja, jer bi jajašce u sebi sadržalo i DNK donora.

"Popravljanje" embriona podrazumeva da se oplode dve jajne ćelije, jedna majke i jedna donora i to spermom oca. Iz oba embriona bi se izdvojili dijelovi koji sadrže žensku i mušku DNK, pri čemu bi deo uzet iz embriona donora bio uništen, a onaj uzet od majke i oca ubačen u embrion donora.

Drugi postupak podrazumeva neoplođenu jajnu ćeliju majke i donora iz kojih se izuzimaju određeni delovi. Jezgra donora se ekstrahiraju, a ubacuju se jezgra majke i zatim se jajna ćelija oplođuje spermom oca.

Inače, očekuje se da će tehnike biti usavršene za dve godine, a primena na ljudima zavisiće od toga na koji način će se preći eventualne zakonske prepreke.

(Telegraf.rs)