• 0

Ovaj sistematski pregled morate da uradite sa 30, a potpuno drugačiji sa 60 godina

Lekari preporučuju da se posle 30. godine redovno rade sistematski pregledi, ali na ove stvari posebno treba da obratite pažnju

  • 0

Ne bez razloga, lekari konsatantno pozivaju na preventivne sistematske preglede da biste na vreme otkrili slabosti svog organizma i mogli da izbegnete teška i dugotrajna lečenja.

SAM SVOJ DOKTOR: Evo kako da znate da li vam nešto fali?

Ove UŽASNE bolesti se NIKAD ne otkriju odmah. Evo kako da ih prepoznate dok ne bude kasno

Za dug i zdrav život, najvažnija stvar koju svaki pojedinac treba da napravi je da bude svoj lekar, odnostno da pažljivo “osluškuje” znake koje mu šalje organizam.

Stručnjaci objašnjavaju da više od 90 odsto bolesti danas može uspešno da se leči, ali je uslov rano postavljene dijagnoze. Potrebno je da se obrati pažnja na simptome, naročito na promenu telesne težine, pojavu mladeža, kvržica i bolova. Ako simptomi traju duže od tri nedelje, trebalo bi da se obratite lekaru.

Sistematski pregled se obavlja u skladu s godinama, a pored standardnih analiza krvi i urina, evo kako u kom dobu treba da postupate.

Foto-ilustracija: Profimedia

Foto-ilustracija: Profimedia

U 30-im godinama:

Žene bar jednom godišnje treba da posete ginekologa i obave kompletan pregled, koji uključuje PAPA test i ultrazvuk, što je praventiva za rak grlića materice. Pored toga, bar jednom u šest meseci bi trebalo da ultrazvučno pregledate dojke, pogotovo ako imate genetske predispozicije za rak dojke. Neophodno je da pratite nivo šećera i holesterola u krvi na svake tri godine, jer u ovom dobu već ulazite u rizičnu grupu.

Muškarci treba da mere šećer i holesterol na svake dve godine. Ono što je naročito važno je da testiraju stolicu, zbog mogućnosti krvarenja, na pet godina, jer je za njih u ovom dobu to prevencija za rak creva. Treba da obavljate na pet godina i  EKG pregled, kao i ultrazvuk srca.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

U 40-im godinama:

Žene bi trebalo da mere nivo holesterola i krvnog pritiska na godinu dana, a ultrazvuk srca da obavljaju na svakih pet godina, jer su u ovom dobu učestale pojave srčanih oboljenja. Preporučuje se mamografski pregled dojki na svake dve godine, a poseta ginekologu na godinu dana, kako bi se izbegao rak. Ovaj period vašeg života je pogodan za razvoj oboljenja štitne žlezde, pa je treba ultrazvučno proveravati i testirati nivo hormona na svake dve godine. Zbog preventivnog otkrivanja osteoporoze, treba da redovno merite nivo vitamina D u odganizmu.

Muškarci treba da obrate pažnju na nivo holesterola i krvnog pritiska tako što će ga kontrolisati jednom godišnje. Ako imate predispoziciju za rak debelog creva, neophodno je da radite kolonoskopiju na pet godina, kada bi trebalo da obavite i pregled prostate.

Foto-ilustracija: Profimedia

Foto-ilustracija: Profimedia

U 50-im godinama:

Žene na svake tri godine treba da proveravaju gustinu kostiju, zbog pojačanog rizika od osteoporoze. Na svakih pet godina bi trebalo da obavite kolonoskopiju i ultrazvučni pregled abdomena, kako ne biste oboleli od raka debelog creva. Ginekologa treba da posećujete jednom godišnje i da radite vađenje markera CA 125. EKG-om  treba da kontolišete rad srca na tri godine, a nivo šećera da merite na godinu dana.

Muškarci bi trebalo da vrše pregled prostate na svake dve godine, a kolonoskopiju da rade na tri. Holeterol je neophodno da kontrolišete jednom godišnje, kao i da prgledate pluća. U ovim godinama treba da merite vitamin B12, jer je njegov normalan nivo bitan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Foto-ilustracija: Profimedia

Foto-ilustracija: Profimedia

U 60-im godinama:

Žene treba da testiraju gustinu kostiju na svake dve godine, kolonoskopiju da rade na svakih pet godina, dok mamografiju, pregled karlice, PAPA test i pregled kod kardiologa treba da zakazujete na godinu dana.

Muškarci treba da pregledaju prostatu na godinu dana, kolonoskopiju da rade na tri godine, a merenje šećera, holesterola i krvnog pritiska treba da radite na svakih šest meseci. Bilo bi dobro da ne zaobilazite godišnji pregled srca kod kardiologa, jer je pojačan rizik od srčanog udara.

Pogledajte koja je bolest kobna u Srbiji.

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima