Koje su nove psihoaktivne supstance koje truju decu? 20 odgovora koje svaki roditelj mora da pročita

Foto: Tanjug/Uprava Carine

Na 6. kongresu medicine sporta i 3 kongres prevencije dopinga u sportu govorila je Prof. dr Snežana Đorđević iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja na Vojnomedicinskoj akademiji.

Kao bivša doping kontrolorka, a sada aktivan saradnik Antidoping agencije Republike Srbije i ekspert u oblasti toksikologije predavala je na temu „Nove psihoaktivne supstance – potencijalni doping?”. U međuvremenu javnost se suočila sa „novim psihoaktivnim supstancama” kroz crnu hroniku u medijima, odnosno iznenadnu smrt mladih ljudi koji su ih konzumirali.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Pošto nam se čini da je problem veći od utiska koji ima javno mnjenje dogovorio sam se Prof. Đorđević da predstavimo problem odgovorima na pitanja.

1.Šta znači termin „Nove psihoaktivne supstance?” i da li se one razlikuju od poznatih psihoaktivnih supstanci kao što su kanabis, kokain i ekstazi?

Prema definiciji Ujedinjenih nacija, nove psihoaktivne supstance (NPS) su bilo koje supstance u čistom obliku ili obliku preparata koje nisu uključene u Jedinstvenu konvenciju UN o opojnim drogama i psihotropnim supstancama, a koje predstavljaju pretnju javnom zdravlju.

Uglavnom se dobijaju malim hemijskim promenama na poznatim hemijskim strukturama koje imaju psihoaktivno delovanje. Na taj način dobijene supstance imaju različitu hemijsku strukturu u odnosu na najčešće zloupotrebljavane psihostimulanse kao što su kokain, ekstazi i kanabinoidi, a dejstvo je višestruko jače. S obzirom da su po hemijskoj strukturi različite od kontrolisanih psihoaktivnih supstanci (PAS), ne mogu se detektovati standardnim laboratorijskim testovima.

2. Gde spadaju psihoaktivne supstance, kada se govori o toksikologiji, a gde kada je u pitanju sport?

Kada je u pitanju zloupotreba, podaci Nacionalnog centra za kontrolu trovanja govore da je heroin i dalje najčešće zloupotrebljavana PAS. Na drugom mestu su pacijenti koji su se javljali zbog neželjenih efekata kanabinoida, a zatim jedinjenja amfetaminske strukture. Najmanje je bilo pacijenata koji su se javljali zbog neželjenih efekata usled zloupotrebe kokaina.

Foto: Tanjug/Ministarstvo odbrane

Kada je u pitanju sport, potencijalni doping mogu biti psihostiulansi, posebno kokain i jedinjenja amfetaminske strukture. Nije redak slučaj da sportisti zloupotrebljavaju marihuanu u pauzama između takmičenja. S obzirom da se kanabinoidi izlučuju i do 20 dana nakon konzumacije, analiza urina na doping kontroli može da dokaže njihovo prisustvo. Iako u tom slučaju marihuana nije korišćena u cilju poboljšanja sportskih kvaliteta, njena konzumacije ima negativan uticaj posebno na mladu populaciju, kojima su sportisti uzor. Takođe, postoji potencijalna opasnost od zloupotrebe NPS zbog njihovog psihostimulativnog efekta, s obzirom da se ne nalaze na doping listi.

3. Koje su glavne grupe zabranjenih psihoaktivnih supstanci?

Najvažnije grupe PAS su opijati morfinske strukture (heroin), kanabinoidi i psihostimulansi (amfetamini, ekstazi i kokain). Ove susptance se lako mogu detektovati u urinu u proseku do tri dana od konzumacije, s tim što se kanabinoidi mogu detektovati i do dvadeset dana.

Foto: Privatna arhiva

4. Da li postoji opasnost po ljudsko zdravlje ukoliko koriste zabranjene supstance?

Konzumacija zabranjenih supstanci može da dovede do ozbiljnih posledica po ljudsko zdravlje, pa i do smrti. Tako npr. psihostimulansi kao što su kokain i amfetamini mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma, povećanja pritiska i temperature, a u težim slučajevima i do konvulzija, cirkulatornog kolapsa i kome. Predoziranje heroinom može dovesti do paralize centra za disanje i smrti.

5. Kakva je zakonska regulativa kada su u pitanju zabranjene supstance, a kakva kada su u pitanju NPS?

U Srbiji postoji Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama kojim se uređuju uslovi i dozvole za proizvodnju i promet, uvoz, izvoz, tranzit ovih supstanci kao i pitanja vezana za zaštitu života i zdravlja ljudi. Takođe postoji lista zabranjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Kada su u pitanju NPS, takođe postoji lista koja se periodično ažurira i proširuje novim supstancama koje se otkrivaju na svetskom ilegalnom tržištu, a u skladu sa Evropskom agencijom za monitoring droga (EMCDDA).

6. Da li regulativa utiče na smanjenje zabranjenih supstanci i NPS?

S obzirom na oštre kazne koje zakon propisuje, situacija na svetskom ilegalnom tržištu je takva da se stalno sintetišu nove supstance kako bi se zaobišao zakon, što dovodi do povećanja broja NPS, ali isto tako i do napuštanja sinteze ovih supstanci nakon stavljanja na listu zabranjenih.

Foto ilustracija: Pixabay

7. Kako zabranjene supstance i NPS dospevaju na tržište?

Heroin na tržište dospeva uglavnom Balkanskom rutom iz Avganistana, preko Turske do jugoistočne Evrope, kokain iz Južne Amerike preko okeana do Evrope, a kanabis uglavnom iz Albanije i Holandije. Kada su u pitanju NPS, često se sintetišu u Kini odakle dospevaju na evropsko crno tržište.

8. Da li ljudi prepoznaju problem vezan za NPS?

Problem vezan za NPS je veliki, s obzirom da ljudi nisu dovoljno informisani o opasnostima po zdravlje koje ove supstance mogu izazvati.

9. Kakve problem imaju stručnjaci koji se bave analizom NPS?

Analiza NPS predstavlja veliki analitički izazov, jer se ne mogu detektovati standardnim skrining testovima za dokazivanje PAS u urinu. NPS su po hemijskoj strukturi vrlo različite i često se ne mogu detektovati rutinskim analizama, posebno kada su u pitanju biološki uzorci (urin, krv). Za njihovu detekciju je potrebna moderna oprema koja je pouzdana, osetljiva i uz to veoma skupa, tako da se analiza može vršiti samo u velikim laboratorijama. Takođe, veliki problem predstavlja i nedostatak baze podataka sa njihovim hemijskim strukturama, kao i nedostatak analitičkih standarda koji bi služili za poređenje. Osim toga, ove supstance podležu brzom metabolizmu, tako da ih u nepromenjenom obliku gotovo i nema u biološkim uzorcima. To otežava analizu, jer podataka o strukturi njihovih metabolita takođe nema mnogo.

10. Koje su supstance najdominantnije u grupi NPS?

Prema podacima EMCDDA registrovano je više od 620 NPS, od čega je 169 sintetskih kanabinoida. Osim sintetskih kanabinoida, tu su još i sintetski katinoni, fenetilamini, derivati fentanila i dr.

11. Kako se sve koriste NPS?

NPS se mogu koristiti na različite načine. Sintetski kanabinoidi se mogu nabaviti kao biljni proizvodi („biljni tamjan“) koji „nisu za ljudsku upotrebu“. Najčešće se konzumiraju inhalacijom, odn. pušenjem. NPS iz drugih grupa se mogu zloupotrebljavati i intravenski i peroralno u vidu tableta.

12. Da li ljudi mogu lako da ih prepoznaju?

Nije lako prepoznati ove supstance, s obzirom da postoji mogućnost da se dodaju poznatim kontrolisanim supstancama kako bi pojačale njihov efekat.

foto: pixabay.com

Foto: MUP

13. Zašto ljudi posežu za NPS?

NPS se konzumiraju uglavnom zbog efekata koje izazivaju i koju su neuporedivo jači u odnosu na kontrolisane PAS. U skladu sa tim je i činjenica da su i neželjeni efekti mnogo intenzivniji, a zabeleženi su i letalni slučajevi predoziranja ovim supstancama.

14. Koji su najznačajniji neželjeni efekti NPS?

Najznačajniji neželjeni efekti sintetskih kanabinoida kao najčešće zloupotrebljavanih supstanci su anksioznost, povraćanje, paranoja, glavobolja, psihoza (“spiceophrenia”), konvulzije, a mogu izazvati i hipertenziju, tahikardiju, zavisnost i smrt. NPS iz drugih grupa mogu izazvati još i ekstramnu agitaciju, halucinacije, nasilno ponašanje, panične napade i sl.

15. Da li postoji neka statistika u našoj zemlji koja ukazuje na značaj problema?

Prema podacima Nacionalnog centra za kontrolu trovanja, najviše pacijenata sa neželjenim efektima sintetskih kanabinoida je registrovano u 2015. godini (36 pacijenata). Ovaj broj je značajno smanjen nakon akcije policije i zaplene i zatvaranja mesta na kojima su mogle legalno da se nabave. U toku 2017. zabeleženo je 6 slučajeva nakon konzumacije NPS.

16. Videli smo iz novina da je smrtnost velika – koliki je zapravo mortalitet?

U Srbiji za sada nije registrovan ni jedan slučaj predoziranja NPS sa letalnim ishodom, što ne znači da ih nije bilo. Ovo je vezano za problem njihove identifikacije u

biološkim uzorcima, odn. za nedostatak analitičkih metoda koje bi se primenile u njihovoj detekciji. U poslednjih nekoliko meseci registrovana su 4 slučaja sa letalnim ishodom nakon

konzumacije tableta ekstazija („Red Bull ekstazi“). Ove tablete u svom sastavu sadrže oko 200 mg MDMA i predstavljaju veliku opasnost jer je ta doza 4-5 puta veća u odnosu na dozu u drugim tabletama koje su se prodavale na ilegalnom tržištu.

VIDEO: Smrtonosni ekstazi tri do četiri puta jači nego pre, jedna tableta je dovoljna za predoziranje

17. Da li je društvo svesno problema?

Činjenica da se PAS zloupotrebljavaju već u osnovnoj školi, kao i da je bilo nekoliko slučajeva predoziranja mladih ljudi ekstazijem sa letalnim ishodom govori o tome koliki je ovo problem. Društvo ga je svesno i na svim nivoima se radi na prevenciji zloupotrebe PAS.

18. Šta se trenutno čini da se problem reši?

U Srbiji je formirana Komisija za borbu protiv narkomanije u školama čiji je zadatak da radi na podizanju svesti o štetnosti upotrebe PAS. U skladu sa tim obavljaju se edukacije mladih ljudi, ali isto tako i nastavnog osoblja i zdravstvenih radnika.

19. Šta treba da zna svako od nas, kako da se zaštiti sebe i druge od zabranjenih supstanci? Kada su u pitanju zabranjene supstance najvažnija je da svako od nas bude svestan štetnih posledica po zdravlje i život koje bi njihova zloupotreba izazvala.

20. Šta treba da znaju roditelji?

Roditelji treba da budu svesni činjenice da su PAS relativno lako dostupne i da su deca sklona uticaju vršnjaka kada je u pitanju eksperimentisanje sa njima. Neophodno je da

razgovaraju sa decom i da ih upute u opasnosti koje konzumacija ovih supstanci nosi. Ukoliko primete bilo kakve promene u ponašanju ili posumnjaju na zloupotrebu

trebalo bi da zatraže savet stručnjaka.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)