• 3

Dekodiran dosad najstariji ljudski DNK!

Na osnovu iskopanih kostiju naučnici su analizirali genetski kod pračoveka koji je obitavao na području Španije pre oko 400.000 godina

  • 3

Grupa međunarodnih antropologa uspela je da dekodira dosad najstariji ljudski DNK koji potiče sa 400.000 godina stare butne kosti, pronađene u permafrostu (trajno smrznutom tlu), u jednoj pećini u Španiji.

Ovim dostignućem je prošireno znanje o ljudskoj genetici za oko 300.000 godina, navode naučnici, dodajući da je odiseja ljudske evolucije bila daleko komplikovanija nego što se mislilo. Kost je otkrivena na arheološkom nalazištu Atapuerka, na severu Španije, na mestu Sima de los Huesos (Jama sa kostima) za koje se pretpostavlja da je bilo groblje.

- Sada možemo da proučavamo DNK ljudskih predaka koji su stari stotinama hiljada godina - kazao je Svante Pabo, direktor Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj i jedan od autora studije objavljene u časopisu “Nature”.

Foto: Wikipedia/UNiesert

Foto: Wikipedia/UNiesert

Prethodna najstarija DNK sekvenca hominina - izraz koji označava ljude i njihove pretke, pripadala je devojčici koja je živela pre oko 80.000 godina i pripadala misterioznoj azijskoj grupi, poznatoj pod imenom Denisovci. Kako prenosi AFP, Sima de los Huesos predstavlja najveću svetsku koncentraciju fosila hominina iz perioda pleistocena, pre 700.000 do 100.000 godina. Do sada je iz tog nalazišta iskopano 28 skeleta.

Foto-galerija:dream designs/freedigitalphotos.net

Foto-galerija:dream designs/freedigitalphotos.net

Pronađeni fosili su prvobitno pripisani Homo heidelbergensisu, prethodniku Homo sapiensa i njegovog rođaka, Neandertalca. Pabo i njegov tim su očekivali da će analiza DNK pokazati da su imali zajedničkog pretka sa Neandertalcima. To se, međutim, nije dogodilo.

Foto-ilustracija: Tanjug

Foto-ilustracija: Tanjug

Naučnici su uzeli dva grama koštanog praha sa butne kosti i sekvencirali genom mitohondrijalnog DNK (mtDNK) koji se prenosi majčinom linijom. Zatim su rezultat uporedili sa genomom modernog čoveka, majmuna, Neandertalaca i Denisovaca. Bili su iznenađeni kada su otkrili da su španski hominini zaptravo bili u bližem srodstvu sa geografski udaljenim Denisovcima nego Neandertalcima sa kojima imaju morfološke sličnosti, kazao je koautor studije Matijas Mejer.

- Neočekivani rezultati ukazuju na kompleksnost evolucije Neandertalaca i modernog čoveka - rekao je Huan-Luis Arsuaga, direktor Centra za istraživanje ljudske evolucije i ponašanja u Madridu.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vaso

    Srbija do Španije

  • KRDZAN

    E sta jos nece da nam izmisle . Glupust ti naucnici su bas neke budaletine

  • Mare

    planeta zemlja svakim danom postaje sve starija ali ne za jedan dan nego za nekoliko hiljada godina,e dokle ce ovi naucnici da izmisljaju nesto novo. Skoro sam cuo da su ljudi nastali od pacova,svasta,sta ce sledece da bude.Ja znam da smo svi nastali od dvoje ljudi(Adama i Eve),i niko me nemoze ubediti da je drugacije.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima