• 1

Zašto je jutros u 05:19 bio sudbonosni trenutak za sve nas?

Zimska kratkodnevnica je vreme kada se ponovo vraćamo svom domu i sebi

  • 1

U nedelju 22.12.2019. u 05:19 Sunce je doseglo najnižu tačku na nebu i dalo nam najmanje svetla u godini. Upravo zato današnji dan ima snažno duhovno značenje i posebnu energiju nakon koje ništa više neće biti isto.
Smatra se da će sudbina izmeniti svet na bolje jer u ezoteričnom smislu, sunčev ciklus predstavlja rast svesti i prosvećenost duše.

Početkom zimske kratkodnevnice, naša duša se oslobađa svoje fizičke prisutnosti i uspinje se nazad u svoj duhovni dom do Izvora. Zima je vreme odmora i predstavlja pripremu za ponovni život (proleće), slično hibernaciji nekih životinja.

Srce, sunce

foto: pixabay.com

Od četiri smera i glavnih boja, zima predstavlja sever i plavu boju, a godišnja doba nas uče o procesu rađanja, života, smrti i ponovnog rađanja.
Nakon što sperma oplodi jajnu ćeliju, prolazimo kroz proces sazrevanja do rođenja, koji je jednak tačnom broju dana sazrevanja kukuruza iz semena. Dete putuje kroz tunel i iz mraka prelazi u svetlo.
Ovaj ciklus ponavlja se i kroz godišnja doba u našim životima od rođenja do smrti, dokazujući da je naš materijalni život jednostavno samo fraktal svemira i na kraju - Izvora.
Zimska kratkodnevnica je u znaku Jarca što predstavlja materijalizam i ego. U Astroteologiji ovo je vreme kada Isus (Sunce) prelazi u materijalni svet (Jarca) nakon izlaska iz očeve kuće.
Upravo zato je današnji dan trenutak kada je Zemlja najtamnija, a to je zapravo obećanje svetla i proleća. U mnogim drevnim kulturama taj dan se slavi kao ponovno rođenje, odnosno povratak Boga.

Zalazak sunca, oluja, duhovnost, horoskop

foto: pixabay.com

Tako su, na primer, Egipćani 12 dana slavili ponovno rođenje Sunca, kao odraz 12 delova kalendara. U Mesopotamiji je godišnji festival zapravo preuzet od Persijanaca kada se dvanaestodnevnim festivalom slavila pobeda boga Marduka nad čudovištima tame.
Sve te tradicije nastavile su se potom u antičkom svetu - u Grčkoj je legenda o Zevsovoj pobedi nad Kronom bila osnova slavlja, a kod Rimljana su suparnici bili Jupiter i Saturn.
I u današnje vreme se u različitim kulturama i religijama vreme kratkodnevnice poklapa sa praznicima, pa postoji i staroslovenski naziv za taj dan - Koljada. U nekim krajevima Balkana postojao je običaj da dete na konju nosi zapaljeni simbol Sunca koji se vrti, a koji je potom bio zamenjen zvezdom.
Sve u svemu, svi ovi običaji - bilo drevni, bilo noviji slave dolazak na svet nečega što će izmeniti svet na bolje, a to ponovno rađanje mora da počne tamom, odnosno kratkodnevnicom.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima