• 0

Ranjive ljude više vole, veći izbor znači lošija odluka: 6 psiholoških efekata koji menjaju život

Nemojte misliti da ste malerozni i da je do vas, ovim pojavama i ponašanjima bavili su se i stručnjaci, a u psihologiji imaju i svoje nazive i podrobna objašnjenja

  • 0
Razmišljanje

Foto: Pixabay

Da li ste primetili da nekada što više opcija imate, manje ste zadovoljni kada se za jednu ipak odlučite? Ili, što veći broj ljudi zamolite za pomoć, manja je verovatnoća da je dobijete...

Nemojte misliti da ste malerozni i da je do vas, ovim pojavama i ponašanjima bavili su se i stručnjaci, a u psihologiji imaju i svoje nazive i podrobna objašnjenja.

Pratfelov efekat

Ako ste nesavršeni, ljudi će vas više voleti.

Kada želimo da se dopadnemo nekome, neizbežno pokazujemo najbolje strane naše ličnosti. Izgleda da je to uzaludno: istraživanja pokazuju da demonstracija ranjivosti i slabosti, naprotiv, povećava nivo empatije drugih ljudi prema nama. Što više imate mana, ljudi će se bolje odnositi prema vama.

Profesor, koji govori publici i primetno brine i sluša učenike, smatra se pametnijim od nekoga ko govori izuzetno samouvereno.

Stidljivost i smotanost tokom prvog susreta je dokazan, mada ne i očigledan način da se vašem potencijalnom partneru jako svidite.

foto Pixabay

foto Pixabay

Teoriju su nazvali efekat Pratfela i testirao ju je Eliot Aronson, profesor psihologije Univerziteta Stanford.

Generalno, pravljenje grešaka u javnosti nije samo normalno, već i korisno - sve dok vaše greške ne izazivaju ozbiljne štete drugima.

Pigmalionski efekt

Velika očekivanja povećavaju produktivnost.

Psiholog Robert Rozenthal je istraživao ovaj fenomen. U školama je radio IQ testove, a zatim upoznao nastavnike s namernim lažnim rezultatima istraživanja.

Deca čiji je IQ bio veći od ostalih navodno su pokazivala "prosečne" rezultate. One koji su pokazali prosečne rezultate, nastavnici su označili kao pametnije. Šta se dalje dogodilo?

Oni učenici za koje su nastavnici istakli da su pametniji počeli su bolje da uče. Ovo se događa, jer su očekivanja nastavnika od ovih učenika bila veća nego kod drugih. Rastući pritisak na učenike učinio je da ih bolje nauče. Zaključci Rozenthala karakteristični su ne samo za obrazovanje.

- Vaša očekivanja kreiraju vašu stvarnost - zaključuje on.

U principu, ako želite da postignete nešto značajno u životu, moraćete da postavite očigledno nerealne ciljeve i preceniti svoju sposobnost da ih ispunite. I to će uspeti.

Osim toga, naučnici znaju da oni lideri koji zahtevaju nerealne rezultate od svojih podređenih, kao rezultat toga dobijaju mnogo više od tima nego oni koji postavljaju samo "realne ciljeve".

Paradoks izbora

Što više opcija imamo od kojih moramo da izaberemo, manje smo zadovoljni odlukom.

Logično, što više izbora imamo, to bolje. Prodavnice sa velikim asortimanom više su cenjene od malih prodavnica. Kada ima puno mogućnosti za razvoj karijere, čini nam se da ćemo definitivno napraviti dobar izbor.

Šetnja

Foto: Pixabay

Međutim, psiholozi Mark Leper i Šina Iiengar su dokazali da to nije tako. Istraživači su, u sklopu eksperimenta, predložili da jedna grupa gurmana koji dođu u supermarket izaberu jednu od šest različitih vrsta džemova besplatno i jednu od u izboru od 24 tegli. Od onih koji su morali da izaberu jednu od 24, zadovoljno je bilo samo 3 procenta.

Ovaj fenomen otkrio je psiholog Beri Švarc. Da biste se osećali dobro, on savetuje da "veštački" ograničite broj opcija. Ovo inače, objašnjava zašto su korisnici "Apple" uređaja zadovoljniji nego korisnici nekih drugih marki. Ili zašto se oni koji idu u kupovinu u manje prodavnice, osećaju zadovoljnijim od posetilaca hipermarketa.

Efekat svedoka

Što većem broju ljudi se obratite za pomoć, manja je verovatnoća da će neko pomoći. 

Ovaj efekt je dobro ilustrovan u priči o "Dobrom Samarćaninu". Takođe objašnjava mnoge tragične događaje u našoj istoriji. Istraživači to zovu "mešavina odgovornosti".

Ako je jedan od ljudi na ulici u nevolji i treba mu pomoć, onda je mnogo veća verovatnoća da će je dobiti ako jedna osoba priđe blizu, nego ako brojni ljudi prolaze zajedno. Ako neko vrišti za pomoć i ima mnogo ljudi u blizini, tada bi svako od njih više voleo da ignoriše molbe za pomoć, jer će "drugi pomoći".

Ako je molba za pomoć upućena određenoj osobi u pustoj ulici, onda ima mnogo više šanse da odgovori na to. Ovo, inače, objašnjava bezosećajnost i hladnoću velikih gradova.

Šetnja

Foto: Pixabay

Uticaj ovog efekta dokazali su psiholozi Bib Latan i Džon Darlej. Oni su sproveli eksperiment u kome su imitirali situaciju u kojoj su učenici srednjih škola u školskoj svlačionici ispred drugih učenika pretukli svog druga. Čak 85 % onih koji su bili jedini svedok poniženja, požurili su da pomognu žrtvi i stali u njenu obranu.

Međutim, ako već dva učenika posmatraju šta se događa, šanse da bi jedan od njih pomogao pale su na 65 %. Ako je bilo četiri svedoka, šanse da će bar jedan od njih intervenisati pao je na 31 %.

Uopšteno, ako ste u teškoj situaciji i potrebna vam je pomoć, obratite se lično nekome.

Jednostavno rečeno, bolje je ne vikati "Pomozite mi, neko, bilo ko!", nego vikati: "Čoveče u sivom kaputu, spasi me!"

Efekat centra pažnje

Ljudi koji su neprestano u razmišljanjima, ne primećuju očigledne stvari.

Većina ljudi u ovom trenutku ozbiljno razmišlja. Kada su u zajednici, ali su uronjeni u svoje misli, oni čak ne primećuju očigledne stvari, pokazali su naučnici sa Univerziteta Kornel.

Jednostavno rečeno, nije bitno kako izgledate ako idete u kancelariju ili na fakultet. Većina ljudi jednostavno ne obraća pažnju na vaš izgled. U fokusu ste mnogo manje nego što mislite.

Tako možete prestati da brinete o spoljnim atributima života. Nemojte kupiti skup automobil ili pametni telefon da biste "se isticali" među kolegama; može izgledati da to nije tako, ali većina ljudi ne mari za to. Oni su zauzeti svojim problemima.

Efekat fokusa

Ljudi precenjuju značaj stvari i fenomena: "Ništa u životu nije toliko važno koliko mislite" - Danijel Kahneman.

Kolika je razlika u svakodnevnom raspoloženju između osobe koja zarađuje 20.000 dolara godišnje i osoba koja zarađuje 50 dolara mesečno? Gotovo nikakva. Ima je, je minimalno. Hoćete li biti srećniji ako ostatak svog života provedete u kući na moru? Teško. Jednostavno rečeno, stanovnici Kalifornije, gde je više od 300 sunčanih dana godišnje, nisu srećniji od stanovnika Njujorka ili Čikaga.

Inače, trgovci aktivno koriste ovaj efekat. Oni vas uveravaju da će vas kupovina proizvoda učiniti srećnijim. Ali to se verovatno neće dogoditi.

Da biste suzbili ovaj psihološki efekat, morate da naučite jednu jednostavnu činjenicu: ništa neće biti tako važno za godinu dana ili čak nedelju dana, kao što mislite danas.

I, naravno, prihvatite činjenicu da ljudi jednostavno ne znaju da predvide budućnost, piše Atma.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima