• 1

Kada je Ružica pomislila da ništa nema smisla, pojavio se on: Tek u drugom delu života našli smo mir

Da se pre nekoliko godine nije ponovo udala, Ružica Pantić ne bi znala kako život može da bude lep i kako ona ume da bude i srećna i raspoložena žena

  • 1
Ruzica Pantic

Foto: Ah ljubav/Privatna arhiva

Godinama je Ružica živela u lošoj zajednici sa svekrom i svekrvom, radila od jutra do mraka, dok joj je muž bio više u bolnici nego kod kuće. Kada je bilo jasno da mu nema leka, upoznala je Zorana.

Da se pre nekoliko godine nije ponovo udala, Ružica Pantić ne bi znala kako život može da bude lep i kako ona ume da bude i srećna i raspoložena žena, a ne zabrinuta i uvek spremna da zaplače.

Takva je je bila godinama.

Nije ni čudo što se tako osećala i ponašala kad joj je detinjstvo bilo teško, a onda je u prvom braku, u koji je ušla baš mlada, sa 18 godina, imala peh da joj se muž brzo razboli i to, ispostaviće se, neizlečivo.

– Jedna ćerka imala je tri godine, a druga tek tri meseca. Svet mi se srušio, nisam bila svesna šta me snašlo. Na pameti mi je bilo samo kako ću da odgajim decu i da ih izvedem na put. Pored posla medicinske sestre morala sam da radim i po kućama kako bih zaradila za život. Dok sam ja bila na poslu, decu je čuvala svekrva. Kasnije se i ona razbolela. Godine su prolazile, deca su rasla, njima sam bila i otac i majka, a svekru i svekrvi negovateljica. Suprug je zbog teškog stanja, postao potpuno izmenjena ličnost. Smešten je u dom, a ja sam uz pomoć dece brinula o dementnom svekru i svekrvi oboleloj od dijabetesa - ovako, u najkraćim crtama, Ružica opisuje 18 godina života sa puno problema, previše rada, a malo radosti.

Žena luta, ulicama

Foto: Pixabay

Tih godina kada joj se, kako sama kaže, život raspadao, upoznala je Zorana, svog sadašnjeg muža. Poznavali su se dugo, pre nego što su počeli da razmišljaju o zajedničkom životu. U početku joj je bio interesantan sagovornik sa kojim je mogla da popriča i malo skrene misli sa svog teškog života u zajednici sa svekrom i svekrvom, dok se muževljeva bolest pogoršavala i on bivao više u bolnici nego kod kuće.

Zoran je igrom slučaja ostao neoženjen, pa je gledao kako da sredi svoj život, oženi se i dobije dete, a ja nisam imala nikakvih želja za sebe samu. Jedina želja mi je bila da podignem decu. Desilo se da sam Zorana čak i upoznala s jednom koleginicom, ali izgleda nisu bili jedno za drugo i od te veze nije bilo ništa. Vreme je prolazilo, a naši putevi su se čas ukrštali, čas razilazili. Tek kada je moj muž morao da bude smešten u dom, gde je i ostao do kraja života, deca su mi tada već bila odrasla, počeli smo da razmišljamo o zajedničkoj životu i budućnosti, pa i o tome da dobijemo dete – priča Ružica.

Želja im se brzo ispunila i, dok su oni razmišljali da li zbog godina, Zoran je imao 54 godine, a ona 39, treba da idu na lekarske preglede, saznali su da je Ružica u drugom stanju.

par, ljubavni par

Foto: Pixabay.com

Anica i Milica, njene kćerke iz prvog braka, iako već odrasle devojke, obradovale su se majčinoj trudnoći.

– To mi je bilo veoma važno – priznaje Ružica. – Plašila sam se kako će njih dve primiti tu novost, promenu u svojim životima. Mala Milena sada je u centru pažnje ove srećne porodice.

Društvu mojih starijih kćerki ona je atrakcija – smeje se Ružica. – Anica i Milica mi, koliko god im obaveze dozvoljavaju, pomažu oko nje. To mi mnogo znači, jer nemam više onoliko snage koliko sam imala kada sam njih podizala. Milenu svi obasipaju pažnjom, i familija i prijatelji.

– Ljudi koji ne poznaju Zorana i mene nekada su u dilemi da li smo joj roditelji ili baba i deda. Mi se na to ne obaziremo niti se ljutimo. Važno nam je da smo srećni. Oboje smo, eto, nekako tek u drugom delu života našli mir i harmoniju. Volimo se, poštujemo, podržavamo jedno drugo i radujemo se svakom novom danu. Koliko je život sa Zoranom promenio Ružicu, najbolje je primetila njena starija kćerka Milica.

muž, žena

Foto: Pixabay

– Nedavno sam joj rekla, -ispričala nam je - kako je sada uvek vesela i dobro raspoložena, a ranije je često vikala, bila naprasita i zabrinuta.

– Promenila sam se skroz – kaže Ružica. – Ni ja izgleda nisam poznavala samu sebe jer sam stalno živela u nekom haosu, bila nezadovoljna i rastrzana, preumorna. Ranije sam znala od ranog jutra pa do ponoći da budem na nogama, što na jednom, što na drugom poslu, pa onda dok ne uradim sve po kući. Sada radim samo jedan posao, moj pravi posao medicinske sestre i ne trčim više kao nekada. Živim kao čovek i normalno je da sam smirenija. Ne pamtim kada sam poslednji put povisila ton ili zaplakala. Nekada pomislim da ja ne bih ni znala da sam u stvari smirena, a ne histerična osoba, da nisam upoznala mog
Zorana.

Tek je sada shvatila koliko život zavisi od onoga s kim se živi i kako različite osobe u čoveku probude sasvim različita osećanja i izazovu drugačija ponašanja. Zoran je velika pomoć i podrška i njenim odraslim kćerkama, koje sada imaju 21 odnosno 24 godine. Pošto je strpljiv i razložan, vrlo rado popričaju s njim o svojim problemima. A kada treba da prime savet odraslog, češće poslušaju njega nego majku.

par, ljubav, veza, brak

Pixabay.com

– Kad pričaju sa mnom imaju potrebu da mi kontriraju, a njega saslušaju. Ruku na srce, i on ume smirenije da kaže sve što treba reći. One kažu da ja histerišem, a ja se zapravo samo brinem za njih. Uz Zoranovu pomoć mi je puno lakše – ne krije Ružica.

A njih dvoje uživaju u zajedničkom životu. Voleli bi kada bi mogli da negde otputuju sami, ali Milena je još mala. Ovako sve troje odu ili do Dragojle, Ružičine mame koja živi pored Brusa, ili kod Zoranovog tate Radovana u Ljig. Oni jedva čekaju da Milenu uzmu u naručje.

porodica, mama, tata, dete

Foto: Pixabay

– Zoranov otac je dobar čovek i divan je prema meni. I zbog toga mi je drago i volim da odemo kod njega. Kažu da je i Zoranova majka bila dobra žena. Zvala se Milena i po njoj smo kćerki dali ime. Ljudima koji
su je poznavali bude drago kada čuju da neko sada nosi to ime. Eto, moji Pantići su zaista dobri i srećna sam sa njima – završava svoju priču Ružica.

Nije mu bilo leka

Ružica je do poslednjeg trenutka brinula o bivšem mužu, išla s njim na preglede i kontrole, obilazila ga u bolnici i domu, ali leka za njegovu bolest nije bilo. Kada je umro, iako je već bila u drugom mesecu trudnoće, organizovala je sahranu, a kasnije i njegovim roditeljima, kojima je on bio sin jedinac.

– Uradila sam i za njega i za njih sve što sam mogla – kaže. – O svekru i svekrvi sam brinula iako nisu imala razumevanje za situaciju u kojoj sam ja bila. Sada mi je život valjda vratio za sve što sam se tih godina namučila.

Ah ljubav

Foto: "Ah ljubav"

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

Ah ljubav

Foto: "Ah ljubav"

(Telegraf/Ah ljubav)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zorica

    Svaka ti cast!!!!! Uzivaj u sreci sa svojom porodicom jer si zasluzila. Bog neka vas cuva

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima