Ljubav Lenke i Laze: Kako je čuveni pesnik slomio srce čuvene lepotice i okajao svoje grehe u slavnoj poemi

Laza Kostić i Lenka Dunđerski

Velika romansa srpskog pesnika Laze Kostića i lepotice Lenke Dunđerski jedna je od najtužnijih ljubavnih priča sa kobnim krajem, iz koje se izrodila jedna od najlepših poema na srpskom jeziku “Santa Maria della Salute”. 

Jelena, od milošte prozvana Lenka, i Laza prvi put su se sreli tokom leta 1891. godine na imanju njenog oca, Lazara Dunđerskog, bogatog srpskog veleposednika u Čebu, na mestu gde je današnje Čelarevo. Ona je bila ljupka, lepa i obrazovana devojka, a Kostić je u to vreme već imao iza sebe burne političke, diplomatske, pravne i novinarske godine, a u tom trenutku je bio savetnik na dvoru Petrovića. Njoj je bila 21, a njemu 50 godina.

Preporučujemo

Kako prenosi "Balcanicaucaso", dramski pisac, pesnik i poliglota nije bio očaran samo Lenkinom lepotom, već i njenim obrazovanje, zanimanjem za umetnost i poznavanje jezika. Iako je imala već nekoliko bračnih ponuda, navodno, od susreta sa Lazom više nije htela ni da čuje za druge, što je navelo njenu majku Sofiju i brata Gedeona da se pobune, jer su smatrali da star i siromašni pesnik rasteruje prosce. Za razliku od njih, glava porodice, Lenkin otac, je pesnika, prijatelja, a kasnije i kuma, izuzetno cenio, pa čak i materijalno izdržavao.

Glavnu reč tu je ipak imala devojka koja nije bila ravnodušna prema 30 godina starijem udvaraču, što je i zabeležila u svom dnevniku, objavljenom čak 120 godina nakon njene smrti.

Laza Kostić / Foto: Wikipedia/Materialscientist

- Da li je srce slobodno gospodinu Lazi? Znam da je raskinuo jednu veridbu. Kada sam mu ponudila spomenar da se upiše, rekao je da jedno veče neće biti dovoljno za smišljanje stihova dostojnih mene... Znam, moja plava kosa i oči, i struk, nisu ostavljali ravnodušnim ni mladiće u Beču. No, ja nisam tome pridavala pažnju, očekujući čas kada ću osetiti da mi to govori onaj pravi. Pa se lecnuh. Nije li pravi stigao?... Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa gdinom Lazom. Tek u njemu vidim šta je život. S njim nikada ne može biti dosadno!... Šta je prepreka našem osećanju? Zato što je siromašan? Meni to nije važno. Bacam mu se pod noge. Zar ne bi bio srećan da dobije mene za ženu? Zar se nečega boji? Mog bogatstva? Ništa to meni nije važno. Samo on - ispisala je u redovima svog privatnog dnevnika lepa Lenka.

Pa iako je zaljubljeni par tokom četiri godine provodio dosta vremena zajedno, razgovarajući na francuskom i uživajući u zvucima klavira u dvorcu Dunđerskih, pesnik se sve više ograđivao od Lenkine ljubavi. Devojka je ubeležila njegovo odbijanje:

- G. Laza mi je pisao. Kako sam srećna čitav dan. Kaže: “Razdaljina razbistri srce i um, ja Vas volim više nego ikada, a ne sme da Vas volim. Upili ste mi se u pogled, srce, mozak, a ja se trudim da Vas istisnem odatle. Zato sam i pobegao od vas"

Kostić je zbog toga često samovao u manastiru Krušedol, pa je čak Lenki pokušavao i sam da nađe muža, i to nikog drugog do Nikolu Teslu.

- Devojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvoga oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvoga sveca - napisao je Kostić Tesli, ali naučnik koji mu je odgovorio jasno dao do znanja da nije zainteresovan: - Ne može sveća da gori sa dva kraja!

Foto: Arhivska fotografija, Wikipedia/Napoleon Sarony

Iako je osećao ljubav, smatrao je da je prestar za svoju izabranicu i odlučio je da se časno povuče. Uprkos tome Lenka je u svom dnevniku zabeležila da "voli pesnika, i živog čoveka" kojeg želi "takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene… " A nakon jednog od susreta, prenosi "Istorijski zabavnik", opisala je kako i sama navodi "ozbiljan i mučan razgovor".

- Udajte se, udajte gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju.

-  Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas?

– Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan – ponavljao je.

– Kad žena voli, na sve je spremna i u svojoj ljubavi i sve će da okrene za svoju sreću. Vi se nečeg bojite, g. Lazo?”

Ipak, na kraju, na nagovor Lenkinog oca, pesnik se oženio somborskom miraždžikom Julijom Palanački, sa kojom je 1895. otišao na bračno putovanje u Veneciju. Za to vreme Lenka je tiho patila i uskoro preminula u Beču.

Foto: Wikipedia/prelepapoezija.com/srpski-pesnici-2/laza-kostic/

Vest o njenoj smrti Kostić je primio u Veneciji nakon čega je otišao u crkvu Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute da se moli i traži oproštaj. Veruje se da je tada i tako nastala jedna od najlepših ljubavnih pesama na srpskom jeziku.

Lenkina smrt ostala je do danas misterija. I pored mišljenja lekara da je umrla od tifusne groznice, pominje se i da je od tuge “svisnula”, kako to i sam Kostić govori u svojoj poemi. Ona je neposredno pre pesnikove ženidbe zabeležila u svoj dnevnik da je sve gotovo.

- Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život? - napisala je pretužna devojka malo pred smrt.

Pesmu "Santa Maria della Salute" pesnik je objavio 1909. godine u svojoj poslednjoj zbirci pesama, svega godinu dana pre nego što je i sam preminuo u Beču.  Tek dvadeset godina kasnije, pesnikov lekar Radivoj Simonović, u svom članku "Uspomene na dr Lazu Kostića" obelodanio je da je pesnik čuvenu poemu napisao podstaknut priviđenjima u svojim snovima.

Spomenici u spomeničkom kompleksu u parku u Kulpinu Lenke Dunđerski i Laze Kostića Foto: Wikipedia/Vcesnak

Danas se iz sveske Dnevnika Laze Kostića zna za njegova 32 ubeležena sna počevo od 1903. godine, koje je njegov prijatelj lekar uglavnom "uništio, da ne bi kogod još i o tome raspravu pisao”, ali je deo rukopisa predao Milanu Kašaninu i Mladenu Leskovcu koji su snove, koje je Kostić beležio na francuskom, preveli i objavili 1955. i 1960. godine.

- Sjajna od mladosti i lepote, više plava no što si bila, gotovo prozračna, gledala si me onim pogledom punim želјe, obećanja i predanosti, onim pogledom koji hrabri, zove, skoro izaziva, pogledom kojim si me gledala na ovom svetu svega jednom, u trenutku koji se pamti celu večnost, kad si me gledala misleći da Te ne vidim. O, taj nesamrtni pogled! Taj nepresušni izvor želјa, koje je sudba osudila da ostanu nezasićene na ovom svetu! Razumeš li sada zašto sam se oženio? Htedoh dodati: Od prevelike ljubavi, da me se oslobodiš, da bi mogla izabrati mladog čoveka, sposobnijeg da ti pruži ovozemaljske radosti - ostala je u snovima ubeležena tajna Laze Kostića.

(Telegraf.rs)