Određeno osećanje predviđa razvod braka: Psiholog otkriva šta je glavni pokazatelj neizbežnog razilaženja

Foto: Shutterstock

Ambivalentnost se odnosi na prisustvo kako pozitivnih tako i negativnih osećanja vezanih za određenu osobu. Preovlađuje u bliskim i intimnim odnosima (na primer, devojka i dečko ili muž i žena).

Ambivalentnost je povezana sa značajnim stresom. Zašto? Možda zato što istovremeno postojanje osećanja ljubavi i mržnje prema bliskim osobama izaziva neizvesnost u pogledu stabilnosti i budućnosti veze.

Preporučujemo

Da li ova osećanja sumnje i anksioznosti mogu predvideti raskid i razdvajanje? Da, prema nedavnom istraživanju objavljenom u "Journal of Social and Personal Relationships." Studija je pokazala da je postojanje osećaja ambivalentnosti povezano sa bračnim sukobima i može da predvidi razvod braka do sedam godina kasnije.

Informacije korišćene u istraživanju potiču iz uzorka parova koji imaju malu decu, a koji su učestvovali u ovom projektu, u Ajovi. Istraživanje je uključivalo 451 bračni par sa decom koja su pohađala sedmi razred osnovne škole, a korišćeni su podaci prikupljeni između 1994. i 2001. godine.

U poređenju sa onima koji su ostali zajedno, supružnici koji su se na kraju razveli bili su ambivalentniji jedni prema drugima i imali su veći bračni sukob. Negativni efekti ambivalentnosti bili su prisutni čak i kod supružnika koji su odlučili da ostanu zajedno. Zaista, zajednička ambivalentnost je bila u korelaciji sa nižim bračnim zadovoljstvom u partnerskom odnosu.

Na individualnom nivou, sopstvena ambivalentnost žene i muža (umesto zajedničke) bila je povezana sa lošijim osećanjima tokom braka, kao što su smanjena sreća, niže zadovoljstvo i veća želja za prekidom.

Foto: Shutterstock

Ovi nalazi se slažu sa teorijom socio-emocionalne selektivnosti koja sugeriše da kako starimo, naši ciljevi se menjaju i postajemo selektivniji. Konkretno, stariji ljudi traže manje ciljeva fokusiranih na budućnost (npr. sticanje novih prijatelja); traguju za onim što je više fokusirano na sadašnjost (npr. smislene interakcije sa partnerom).

Takva povećana selektivnost obično zahteva odvajanje od romantičnih veza koje su ambivalentne i povezane sa sukobima i nevoljama.

Imajući u vidu ove nalaze, bilo bi mudro ispitati bračne klijente "na ambivalentnost", poput medicinskog istraživanja i, po potrebi, obezbediti intervencije na nivou pojedinca i para.

Na individualnom nivou, terapeuti mogu naučiti muževe i žene kako da identifikuju sopstvena ambivalentna osećanja i koriste efikasne strategije za upravljanje njima.

Takođe bi mogli da se pozabave ambivalentnošću na nivou para, pomažući im da postanu sigurniji u zajedničko donošenje odluka. Ovo je važno jer postoji značajna međuzavisnost između toga kako ambivalentni muževi i žene izveštavaju o osećanjima.

Naime, supružnici treba međusobno da jačaju stavove, osećanja i ponašanja (npr. dinamika guraj-povuci). Na primer, ako jedan partner postane ambivalentan, može pogurati drugog partnera koji je već bio ambivalentan da prekine vezu.

Treći način na koji terapeuti mogu pomoći je podučavanje parova veštinama efikasnog rešavanja konflikata jer sposobnost rešavanja bračnih konflikata (na primer, angažovanjem u pozitivnom i kooperativnom ponašanju) predviđa zadovoljstvo u braku.

(Telegraf.rs)