Obećano parče sreće ne počiva u emotivnoj vezi: Celi ste i ukoliko ne pronađete vašu "drugu polovinu"

Foto: Shutterstock/Dmytro Zinkevych

Ukoliko osoba ne ume da pronađe zadovoljstvo i sreću kad je slobodna, često, "zahvaljujući" multimedijalnoj kulturi koja propagira "da smo celi samo kad pronađemo našu drugu polovinu", ulazi u emotivne odnose kako bi nadomestila prazninu i konačno ugrabila to obećano parče sreće.

Samoća je "tihi ubica"  - ukoliko joj dozvolite da drži pištolj. Vekovima ljudi se venčavaju iz straha od samoće. Zapravo, ovaj fenomen ide toliko daleko da se čitave porodice zasnivaju samo na osnovnu koncepta koji propagira strah od samoće. 

Preporučujemo

Znate one čuvene mantre: "Sa kim ćeš da ostariš, sa mačkama"?; ili "rodi sebi, da ne budeš sama". Ulećemo u emotivne odnose prepuni očekivanja da ćemo konačno pronaći naše mesto u svetu, a kad bivamo razočarani - krivimo drugog i prelazimo na sledećeg, ne shvatajući da je sreća individualna odgovornost.

Sve dok drugu osobu smatramo odgovornom za ispunjenje našeg bića, neće biti kraja krivici, ogorčenju i samosažaljenju.

Postoji ogromna razlika između uživanja u sreći koju emotivni partner donosi u naš život i, s druge strane, smatrajući to njegovim zadatkom. Ako podbaci - mi smo očajni.

Nažalost, previše njih ulazi u brak verujući da će na magičan način biti iskupljeni od nesreće, osećanja nevoljenosti i nedostojnosti, kao i sopstvene nesigurnosti. Verovanje da "ljubav leči sve rane" još uvek je uznemirujuće sveprisutno, a to je mit koji zahteva kulturološku "sahranu".

Foto: Pexels/Andrea Piacquadio

Volite sebe

No, napredak se mora pohvaliti. U poslednje vreme, više nego ikad, psiholozi insistiraju "da što smo zadovoljniji sobom, bićemo srećniji sa drugom osobom".

Nekima zvuči kao kliše, nekima kao nemoguća misija, ali činjenica je neosporna - ukoliko ne zavolimo sebe, uvek ćemo biti kozavisni od druge osobe ili okolnosti.

Život je varljiva stvar koja sa sobom donosi velike promene i gde god bežali na kraju se uvek vraćamo sebi. Zato je važno da "mesto" u kojem provodimo 24 časa dnevno, svaki dan, bude prijatno i voljeno.

Pričajte sa sobom kao što biste pričali sa najboljim prijateljem. Ukoliko želite da se kritikujete, podsetite se kako biste tu istu vest saopštili nekom koga volite, pazeći da ga ne povredite.

Zašto uporno štedimo ljude oko nas, a sebe povređujemo?

Onog momenta kad shvatimo da prema sebi treba da budemo najnežniji - uspećemo da se zavolimo. A kad se to konačno dogodi, radovaćemo se mogućnosti "srećnog završetka", ali nam spokoj neće biti poremećen i ukoliko ne doživimo isti.

(Telegraf.rs)