Smatrala sam ga članom porodice, a onda sam se razbolela i on je jednostavno nestao

foto: pixabay.com

Tridesetšestogodišnja Jasna iz Smedereva poslala nam je pismo u kojem je objasnila koliko pati što je ostala bez najboljeg prijatelja, a više je muči to što sada živi u dilemi da li su uopšte bili pravi prijatelji. Njenu ispovest vam prenosimo u celosti.

Družimo se već 15 godina. Smatram ga članom svoje porodice. Izlazimo zajedno, super se provodimo, pričamo o ljubavnom životu. Međutim, naše prijateljstvo sada prolazi kroz krizu. U poslednje vreme ništa ne funkcioniše. Žali se na sve živo, osuđuje druge, smeta mu sve i svašta što radim.

Preporučujemo

Polako, ali sigurno postaje otrovan čovek, ali i dalje nastavljam da se družim sa njim i pokušavam da razgovorom promenim temu sa onoga što mi ne odgovara jer mi je žao da propadne takvo prijateljstvo. Međutim, prošle godina sam dobila autoimuno oboljenje, i u prva 3-4 meseca dok terapija nije počela da deluje bila sam jako loše. I dalje mi je teško da obavljam neke najobičnije stvari, kao što je nošenje kesa iz supermarketa, da se penjem uz stepenice, da dugo stojim i sl. Nije se javio, niti se udostojio da me obiđe, a kamoli da mi pomogne.

Moja porodica živi u drugom gradu. Prijateljima sam ispričala za svoju situaciju i ostali su uz mene ljudi čiju sam podršku najmanje očekivala.

Jako mi je teško da se s jedne strane bavim bolešću, a s druge da održavam na silu prijateljstvo. Nekoliko dana pre nego što ćemo se videti i to na moju inicijativu jer "šteta da propadne dugogodišnje prijateljstvo", ispeglali smo nekako situaciju. Počeli smo opet da se družimo. Ja sam nastavila terapiju, pokušavam da živim kao i svako drugi, ali ne uspevam uvek.

Međutim, u mom životu dogodile su se i druge loše stvari - izgubila sam posao i eto, njega opet nema. I konačno sam rešila - ne želim tog čoveka u svom životu. Verovali ili ne, kada je to shvatio obrisao me je i blokirao sa svih društvenih mreža "jer ne želim da se družim sa njim". Neki mi kažu da je to uradio zato što mu značim, ali ono što želim da kažem je da sam jako besna i posle 3 meseca koja nismo bili u kontaktu?

Znam i ko su ljudi koji ga truju protiv mene. Znam i da ne bi trebalo da razmišljam o njemu i da bi trebalo da me je baš briga, ali ovo je učinilo da se osećam potpuno samom.

Zašto jednostavno nije mogao kao prijatelj da bude uz mene?

(Telegraf.rs)