• 7

Ako vam je dete na meti zadirkivanja, ne radite ovo: Može preći u depresiju, bežanje od kuće, suicid

, Telegraf

"Zadirkivanje među decom neće nestati ako se o tome ne govori - ono ima tendenciju samo da raste"

  • 7
Vrsnjacko nasilje, Odzaci, Ruzica N

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

U modernom svetu, u kojem vladaju neka druga pravila u odnosu na period od pre dve ili tri decenije, vršnjačko nasilje postaje naša ružna svakodnevica.

Nasilje među vršnjacima je prilično osetljiva tema današnjice. Iako se često u tome govori u svim medijima, ono što otežava suzbijanje ovakvog vida nasilja je činjenica da mnogi roditelji ne uočavaju da je njihovo dete žrtva, a još teže prihvataju situaciju u kojoj je njihovo dete nasilnik.

Postoji stav po kom je zadirkivanje u detinjstvu deo odrastanja, koje pomaže detetu da prevaziđe teškoće u svom životu, ali šta je zapravo zadirkivanje i kada ono prerasta u pravo nasilje?

Na ovo pitanje odgovorila nam je psiholog Radmila Vulić Bojović, te je u razgovoru za "Telegraf" otkrila kako problem nastaje, zašto su pojedina deca na meti nasilja, ali i dala odličan savet kako da da pomognemo detetu.

- Zadirkivanje je prirodno među decom. Odnos sa vršnjacima je odnos koji predstavlja bazu i temelj socijalnog sazrevanja i rasta socijalnih kompetencija kod svakog deteta. Bitno je samo da to zadirkivanje ne pređe u grubost, vređanje i omaložavanje čime ono postaje forma vršnjačkog nasilja - ističe Vulić Bojović.

Tuca u skoli, vrsnjacko nasilje

Foto-ilustracija: Shutterstock

Osetljiva deca najčešću postaju žrtva zadirkivanja, a ukoliko nasilje predugo traje može da preraste u ozbiljan problem.

- Različita deca različito reaguju na zadirkivanje. Neka su žilava, rezilijentna, njima to ne znači toliko puno. Jednostavno, oni ne obraćaju puno pažnje na to, dok za neku decu čak i neke vrlo blage, odnosno koje nisu toliko grube reči, mogu da predstavljaju zaista veliki problem. Deca su, kao i ljudi, različitog stepena osetljivosti, i različito su opremljena veštinama da izlaze na kraj sa time. Tako da je to potencijalno jedna vrlo delikatna i opasna situacija koja ukoliko dugo traje, može da preraste u ozbiljan problem za svako dete.

Vršnjačko nasilje često počinje vrlo naivno, ali može da ostavi trajne posledice, pa u nekim slučajima da dovede do nemilog ishoda. U nekim slučajevima se javlja depresija, želja, planiranje ili pokušaj odlaska od kuće, pa čak i namera da se naudi sebi. 

barajevo, vršnjačko nasilje

Foto ilustracija: Telegraf

- To su sve ozbiljne komplikacije nečega što obično počne vrlo naivno. Međutim, ako dugo traje i ako padne na "podno tlo", odnosno na dete koje inače ima problema sa samopoštovanjem i samopouzdanjem, to zaista može da ostavi trajne posledice, i da dovede do veoma nemilih ishoda. Ne bi ga trebalo zanemarivati, ne bi ga trebalo ne obraćati pažnju na to - napominje psiholog.

Dok su žrtve su uvek slabije i osetljive, nasilnici donose obrasce ponašanja od kuće.

- Zadirkivanje među decom neće nestati ako se o tome ne govori - ono ima tendenciju samo da raste. I odrasli su ti koji ostavljaju u izvesnom smislu te reči okvir u kome se deca kreću. Dakle, obično deca koja su odrastala u atmosferi gde su pogrdne reči česte, možda i njima često upućivane su ona koja su sklona da vređaju i da drugu decu izlažu svemu tome. Dakle, odrasli su odgovorni da postave okvir u kome će se svako prema svakom odnositi na dostojanstven način i neće drugome raditi ono što ne bi želelo i da se njemu samom radi - objašnjava stručnjak.

Tuca u skoli, vrsnjacko nasilje

Foto-ilustracija: Shutterstock

Mnogi misle da je razgovor najbolje sredstvo za pomoć deci koja se nalaze na meti vršnjačkog nasilja, ali psiholog ipak predlaže roditeljima da intezivno rade na pojačavanju osetljivosti deteta.

- Naravno, razgovor jeste bitan ali i radionice između vršnjaka u kojima se fenomen razvoja empatije. Kontakt sa vršnjacima i kolektivni faktor između dece može da bude vrlo značajan. Može da bude značajan i razgovor sa odraslima i da se u svim kolektivima u kojima deca borave - bukvalno od jaslica preko vrtića, predškolskih ustanova i škole, intenzivno radi na tome da se pojačava osetljivost svakog deteta na ono kako se oseća neko drugi i šta su potrebe drugog - zaključuje psiholog Radmila Vulić Bojović za "Telegraf".

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Simo

    Svašta. Radionice za razvijanje empatije ????!!!! Ništa smešnije nisam čuo.

  • Šta

    Sa nastavnicima zlostavljačima? Ne mogu da razumem odrasle osobe koje zastrašuju i psihički maltretiraju decu u osnovnoj školi.

  • Saša

    Mene su u osnovnoj skoli takodje zlostavljali ,gurali me iz reda ,stojim sama ,gurali u bazen ,al to je bila jako loša djevojcica,moji roditelji nisu htjeli da se zamjere njenim ,jer smo bili komšije ,sve dok jednog dana nisam uzela granu od drveta i tako dobro je izudarala ,bila sam u trecem osnovne ,otada nikada vise nije ni pokušala.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima