Tinejdžeri u Srbiji sve češće beže od kuće: "Bitniji su im drugari i partneri od porodice"

Foto-ilustracija: Shutterstock

Tokom poslednjih mesec dana Srbiju je na noge podiglo nekoliko maloletnika koji su pobegli od kuće. Roditelji nisu mogli da im uđu u trag, a ispostavilo se da su domove napustili samovoljno i to, kao po pravilu, sa partnerima. Da li je posredi "divljanje" adolescentskih hormona ili nešto drugo?

Preporučujemo

Kada su u pitanju maloletnici i maloletice koji su u proteklih mesec dana roditeljima priredili stres kakav se ne može ni zamisliti, cela Srbija prvo je čula za nestanak A. M. (13) iz Kragujevca, koja je pobegla iz Prihvatilišta u koje je bila smeštena kako ne bi komunicirala s momkom sa kojima je na kraju i otišla. Za njom se tragalo 16 dana.

Dok od A. M. još nije bilo ni traga ni glasa, proširila se vest o nestanku još jedne devojčice. M. P. (14) nije bila kod kuće 30. marta kada se njen otac vratio s posla. Srećom, pronađena je 3. aprila. Kako je njen otac rekao za Telegraf, otišla je samovoljno, u prisustvu mladića od 18 godina.

Najsvežiji slučaj jeste kada su N. N. (15) iz Lazarevca i T. M. (15) iz Požarevca nestali 15. aprila. Njih dvoje su otišli u Beograd i skoro četiri dana proveli danju se vozeći autobusima, a noću spavajući na ulici. Dečak je u nekom momentu želeo da se vrate kući, ali devojčica to nije želela. Kada je njega savladao san, ona je pobegla. Srećom, oboje su pronađeni 18. aprila, a pobegli su jer su želeli "da se sklone od svih i budu zajedno".

"Ovakvo ponašanje maloletnika nije retkost"

S obzirom na to da su u pitanju godine kada ne samo da "rade hormoni", već deca žele i da se pronađu u nečemu, takvo ponašanje nije retkost, tvrdi psiholog Žarko Trebješanin.

- To  bežanje maloletnika od kuće nije retkost. To se dešava svuda u svetu, nije specifično za nas. Takvo je to doba, deca vole da eksperimentišu, isprobavaju različite odlulke, upuštaju se u rizična ponašanja. Oni isprobavanju svoje mogućnosti - kaže psiholog Trebješanin za Telegraf.

Dodaje da može da se desi da su četiri bekstva od kuće za manje od mesec dana slučajnost.

- Statistika se gleda na nivou godine, ili čak pet godina, pa se onda vidi da li ima povećanja broja bekstava - kaže on.

Kako objašnjava, takvo ponašanje usko je u vezi sa uzrastom.

- U tom uzrastu im roditelji i porodica ne znače toliko. To je normalno za to doba. Bitniji su im drugari, partneri, zaljubljuju se. Dešava se da pobegnu, da grade svoja mala društva vršnjaka. Upuštaju se i u prekršaje sa stanovišta društva, ali to je normalno i predstavlja deo odrastanja. Ipak, trebalo bi da prođe kada prođe adolescencija - kaže Trebješanin.

U Beogradu više nestanaka dnevno

Policijska službenica Nadežda Stajić rekla je za RTS da dnevno u proseku bude nekoliko prijava nestanaka dece samo za teritoriju Grada Beograda.  

Navodi da u potragu kreću sa mišlju da se detetu nešto desilo i akciju usmeravaju ka tome, ali ipak ne mora da znači da je neko povređen i da je žrtva krivičnog dela. Kako ističe, ne postoji profil dece koja beže.

- Jako često se desi da roditelji ne znaju sa kim im se deca druže, gde se kreću. Ne primete nešto čudno u ponašanju, iako ja koja ga ne poznajem primetim nešto čudno ako obratim pažnju. Roditelji su verovatno opterećeni time da pruže tom detetu sve materijalno što mu je potrebno, pa neke stvari izgube iz vida koje mogu da im budu od značaja za prepoznavanje nekog potencijalnog problema - ukazuje Stajićeva.

Napominje da kada budu pronađeni, neko na prvi kontakt odbija razgovor, a drugi počnu da plaču.

- Kroz razgovor sa njima, oni shvate da su pogrešili. Oni su shvatili, dok neko je buntovan i dalje -  zaključila je Stajićeva.

(Telegraf.rs)