Roditelji se zbog rođendana zadužuju, dižu kredite i nadmeću: Psiholog otkriva kako to utiče na decu

Foto: Shutterstock

Poslednjih godina proslave dečijih rođendana su podignute na viši nivo, a obeležavanje prvih i osamnaestih rođendana neodoljivo podsećaju na svadbe. Organizacija je veoma slična, devojka traga za svečanom toaletom, a momak za savršenim odelom. Ne manjka ni zvanica, ni dekoracija, a torta od najmanje dva sprata se podrazmeva.

Preporučujemo

Mamine sendviče i domaću bakinu tortu zamenili su mađioničari, animatori, pinjate i vatrometi. Iako je cela stvar pomalo paradoksalna, jer se na svakom ćošku mogu čuti ljudi koji se žale na finansijsku situaciju, ipak, uprkos i ekonomskoj krizi, igraonice su sve više zauzete, a slavlja su raskošnija i luksuznija.

- Nije tajna da se roditelji zadužuju, pa čak i podižu kredite kako bi detetu ogranizovali glamuroznu proslavu rođendana - kaže za Telegraf psiholog Ana Vlajković.

Kako kaže, za neke su rođendani način da dobiju novac, a za druge nadmetanje među roditeljima ko će da napravi bolji, lepši i luksuzniji rođendan.

Roditelji ispunjavaju svoje želje, a ne detetove

- Najveći problem je što niko ne misli na želje deteta. Očigledno je da većina roditelja pravi famu oko dečijeg rođendana zbog sebe, jer ako pitate dete šta želi, većina će odgovoriti da se igra i da mu dođu svi drugari - objašnjava psiholog Ana Vlajković.

Kako navodi, deci nije bitan prostor, jer će se oni indetično igrati i na poljani i u svečanoj sali.

- Dečije igraonice odgovaraju roditeljima, jer ne moraju da spremaju i čiste sav nered koji ostane. Međutim, mnogi su otišli korak dalje, pa decu izvode u bioskop i svake godine sebi zadaju novi zadatak da od rođendana naprave novu i bolju atrakciju - kaže Ana Vlajković i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Deca takve razlike ne primećuju, a to dokazuju i istraživanja koja potvrđuju da mališani ne razlikuju ni boju kože ni materijalni status drugog deteta. Stoga možemo zaključiti da većina želja dolazi od strane roditelja, a ne dece.

Rođendani su postali glavna atrakcija

Psiholog naglašava da su određene proslave oduvek imale težinu, na primer obeležavanje 18. rođendana, diplomiranje, 30. rođendan..., ali da se u poslednje dve decenija sve diglo na viši nivo.

- To se neke prekretnice i tačke u životu koje su bitne i značajne za svakog pojedinica i sasvim je u redu napraviti malu proslavu za kraj jednog životnog poglavlja. Neminovna je razlika između rođendana koji su se slavili pre i onih koji se slave sada - ističe psiholog.

Ona podseća da su se rođendani slavili u krugu porodice, a deca dolazila u pratnji roditelja, ali da se takva vrsta proslave više ne praktikuje.

- Promenio se i način obeležavanja rođendana u školama. Sva deca su pre donosila bombone ili eventualno neki slatkiš. Međutim, ni to više nije isto. Roditelji i u škole i vrtiće dovode mađioničare i donose torte, a kako je to sada zabranjeno zbog pandemije, dosetili su se da personalizuju slatkiše koji su zapakovani na adekvatan način - objašnjava za naš portal Ana Vlajković.

Foto: Shutterstock

Ne mogu svi da isprate ovaj trend

- Postoje roditelji koji ne mogu da izdvoje novac za detetov rođendan, pa se zadužuju do jedne granice, a kada više ne mogu da isprate ovaj trend, dete postaje nesrećno - upozorava psiholog.

Ona naglašava da drugi roditelji ne razmišljaju o tome da nisu svi u istoj materijalnoj situaciji i da nametanjem ovog trenda tuđoj deci ruše samopouzdanje. 

- Ranije su svi rođendani isto izgledali i nije postajalo nadmetanje ko će da napravi lepši i veći rođendan. Međutim, sve se promenilo kada su ljudi sve češće počeli da primenjuju tradiciju koja ne pripada našoj, pa pod uticaj Zapada padaju i buduće mlade koje imaju deveruše i organizuju devojačke večeri u luksuznim vilama, a to svakako nije deo naše kulture - kaže psiholog Ana Vlajković.

Na pitanje kako deca gledaju na skupocene poklone koje dobijaju, psiholog objašnjava:

- Nekada su se deci poklanjali simoblični pokloni i to samo za kraj školske godine i rođendane, dok je danas situacija drugačija. Roditelji i rodbina kupuju skupocene poklone koji nekada prevazilaze uzrast deteta i uglavnom mu budu samo trenutna fascinacija. Dete će se uvek više igrati igračkom za koju je emotivno vezano, a kada vidi da mu se pokloni nekontrolisano kupuju, dete će ih tražiti radi reda, a neću mu predstavljati ništa. 

(Telegraf.rs)