• 14

Draža Mihailović je obožavao ovaj grad, a kada jednom kročite u njega, zavolećete ga i vi

Kada jednom posetite Celje, shvatićete da je zlatara samo delić blaga koje se tu krije

  • 14

Između dva svetska rata, jedinog mirnog perioda u svom životu, posećivao je Draža Mihailovića svakog proleća Celje, gde je čak imao i svoju kuću. Po obalama reke Savinje šetao je često u društvu ondašnjeg direktora gimnazije, koji je, kao i Mihailović, bio francuski đak, te su zajedno vežbali jezik svojih studija.

Tih ljudi više nema, ali jedan dan u Celju sasvim je dovoljan da shvatite šta ih je, odcele Jugoslavije, toliko privuklo u ovom slovenačkom gradu.

Već na ulazu Celje vas izazove svojim kontrastom. Sa leve strane ulice - tržni centri i staklene zgrade, a sa desne, zidano sećanje na neki romantičniji period. Što dublje zalazite, suprotnost je veća, da bi istorija polako prevladala i u samom se centru otkrila ona čar starog evropskog grada, sa klasičnim zgradama, luksuznim hotelom "Evropa" i prostranim šetalištem koje teče paralelno sa rekom.

Celjani imaju čime da se diče i ne štede reči hvale o svom rodnom gradu. Za njih su grofovi Celjski živi danas kao i pre toliko vekova, te se o njima stoga i govori često kao i o modernoj eliti.

- Melanija Tramp, sve je to divno i krasno, ali ona nije ni prići našoj Elizabet Celjskoj – neće propustiti da vam usput napomenu ko je prava prva dama u ovom gradu.

Njihove grofice su se, ipak, više uzdigle, kažu oni, željni da vam o plemićkim dinastijama sve otkriju. I pokušavaju da kroz istoriju Celja dotrče do tog 14. veka, ali ne da im antički drum, 1.700 godina star, koji je i dan danas uperen ka Emoni (Ljubljani). Ne daju im dostojanstvene obezglavljene statue, čiju je velelepnost srednjovekovni hrišćanin možda ipak umeo da prepozna, pa im oprostio njihovu „paganštinu“ i sačuvao barem kao materijal za zidine oko grad.

Ne mogu da zaobiđu svu bogatu pretslovensku istoriju pohranjenu i prikazanu u donjim spratovima Pokrajinskog muzeja, nezaobilazne stanice, čak i za one koji nisu planirali da svratite u Celje, čak i za one koji samo prolaze ovim delom Evrope.

Celje slovenija

Statue sačuvane u Pokrajinskom muzeju Foto: Telegraf.rs

- Celjski su ovde doneli humanizam i renesansu, a njihove tri zvezdice bile su na grbu SFRJ, a danas su jedan od simbola Slovenije – prvo je što će vam kustoskinja reći kada u ovom muzeju zakoračite u, ovde prostrani i svetli, srednji vek.

Iako su najpoznatiji celjski grofovi bili muškarci, slavu Celjskih u svet prenele su njihove žene. Ana je bila kraljica Poljske, dok je Barabara sa samo 13 godina udajom postala kraljica Ugarske, Nemačke i Češke, a kasnije i carica Svetog rimskog carstva.

- Njena unuka Elizabeta je bila udata za poljskog kralja. Imali su 13-oro dece koje su smišljeno ženili i udavali na velike dvorove. Po ženskoj liniji, neki naučnici smatraju da je Elizabeta Celjska majka današnjeg evropskog plemstva – priča kustoskinja i ne propušta da kaže da se preko Katarine Branković i kap krvi srpksih dinastija pomešao sa ovim plemićima.

ZABAVA ZA MALENE VITEZOVE I DOZA STRAHA ZA ONE VEĆE

Pokrajinski muzej je svedočanstvo onog što je Celje nekad bilo, ali i uvod u ono što vas kao turiste u ovom gradu čeka. Pisanje guščjim perom, jahanje drvenih konjića, fotografisanje u oklopu viteza samo je uvertira za pravu zabavu koja se odvija na Starom gradu.

Tvrđava na brdu iznad Celja ostvarenje je sna za male "vitezove" i "gospe", jer svakog vikenda tu se priređuju srednjovekovni turniri. Zveket oružja i glumce u kostimama deca gledaju otvorenih usta, uče se straličarstvu, mačevanju i srednjovekovnom životu, dok mame i tate mogu malo da predahnu u veličanstvenom zelenom pogledu koji se odatle pruža.

Aktivnosti i atraktivnosti ne manjka ni za one starije, čija mašta voli da je začini malo straha. Na Starom Celju postoji svojevrsni Muzej mučenja, stalna postavka sprava koje su se u prošlosti koristile za ovu turobnu prasku. Ako pogled na njih nije dovoljan da se shvati preplitanje  ljudske surovosti i kreativnosti, tu su predanja, poput onog o Marini Vukanec, nesrećnoj ženi koja je optužena za veštičarenje 1673. godine i preminula od silnih muka, nakon što je punih 83 sata provela na "veštičjoj stolici".

I CELJE IMA SVOJU "SAHER TORTU"

Ako ste ipak više tip za "slatke" muke, hotel "Evropa" je pravo mesto za vas. Šta god da tu probate, nećete pogrešiti, ali nemojte zaobići kolač od višanja koji je njihov zaštitni znak, poput "Saher" torte u Beču.

- Ovde smo dolazili svake godine na rođendane. Recept je dobro čuvana tajna koju kuvari šapuću među sobom, ali za sve ove godine ukus se nije promenio - nastavljaju priču Celjani.

Celje slovenija

Kafa i torta u hotelu "Evropa" Foto: Telegraf.rs

I nadovezuju se na onu o svetskoj putnici Almi Karlin, Nemici čija je desetine hiljada kilometara duga životna priča svoju prvu i poslednju stranu ispisala u ovom gradu. Pričaju o svojim nebrojenim festivalima koje tokom cele godine organizuju, pa i o lekovitim izvorima čuvene i mondenske Rogaške Slatine, do koje vas od Celja deli samo 20-ak minuta vožnje i jedan dobar ručak (preporučujemo Gostišče Jurg, njihov roze sladoled od grožđa).

Pričaju Celjani, a gosti ih slušaju uz čašu šampanjca, kojom će vas pozdraviti u svakom kutku Slovenije. Oni pričaju, a ko ih jednom čuje i vidi ovaj gradić, brzo shvati da je zlatarna samo jedno od retkih otkrivenih celjskih blaga.

(D.D.S.)

Komentari

  • MIKI

    APRO PO'PRIZRENA' I BEOGRAD JE BIO'SINGIDUNUM'SADA JE BEOGRAD'....

  • Sale

    Ljubljana je na zalost jedini grad u Sloveniji. Sve drugo je provincija. Celje na zalost potouno mrtvo bez ikakvih dogadjanja. U 19 se sve zatvara i centar postaje grad duhova. Samoposkuge kafuci radnje, sve zatvoreno. Jedino tezni centar van grada radi do 9 i to je to. Umro bi da miram da zivim tamo. Moglo bi biti drugacije ali gradsku vlast ne zanima.

  • lio181

    Rodjen sam u Celju...mozda ima bogatu istriju. Ali je grad izgubijo identitet. Toliko je pust i nekako svi zele sto pre da napuste grad. Svaki drug stanovnik Celja radi u Ljubljani, nekako sve sto valja odlazi u ljubljanu, tako i ljudi koji nesto ostvare u Celju, vise tu ne ulazu, nego u Ljubljanu. U sloveniji imamo samo jedan grad Ljubljanu, ovo ostalo, kao sto su Maribor(100.000 dusa), Celje(60.000), Kopar (40.000), Kranj(50.000) sve je to tanko i sve se centralizuje u Ljubljani. Mada i slovenija ima 2.000.000 stanovnik, kao jedan Beograd. Ali ipak Ljubljana daleko odskace u svim merilima sto se slovenije tice.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima