Tačan vodič kako da pratite vremensku prognozu, a da ne omašite, čak i kad to meteorolozi urade

Ukoliko je vreme promenljivo i pljuskovi su lokalni, sve do poslednjih minuta i pogleda na radarsku sliku nemoguće je otkriti gde će tačno da dođe do "provale oblaka"

Lepo vreme, sunce, kiša, pljusak, nevreme
Foto: Tanjug/ Jarorslav Pap, A. Nalbantjan

Koliko puta ste pogledali vremensku prognozu i rekli "opet su omašili". Ili: "Juče je pisalo da će biti sunce, a danas da će biti kiša?!". Pa ipak, redovno čitamo prognozu i ako to činimo onako kako treba, vreme će nas teško iznenaditi.

O tome kako se izrađuju prognoze i kako bi trebalo da ih tumačimo, ali i koliko prognozeri mogu da pogreše, za portal "Telegraf.rs" govori Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ.

Jugoslav Nikolić

Jugoslav Nikolić, Foto: RHMZ

Najtačnija moguća je vremenska prognoza koja se izdaje za naredni dan. U 90 do 95 posto slučajeva ona se i ostvari.

Međutim, ona važi za čitavu teritoriju jednog grada ili oblast, a ukoliko je vreme promenljivo i pljuskovi su lokalni, sve  do poslednjih minuta i pogleda na radarsku sliku nemoguće je otkriti gde će tačno da dođe do "provale oblaka".

Prognoza za četvrtak

Printskrin RHMZ

Za prognozu su najzaslužniji moćni računari i matematika, pa tako postoje i razne aplikacije na internetu na koje možemo samo delimično da se oslonimo.

Pravu sliku možemo dobiti tek kada meteorolog sadašnje stanje "provuče" kroz neki matematički model. A važno je i poznavanje lokalnih karakteristika koje ni računar ne može da uzme u obzir.

- Kratkoročne vremenske prognoze se izrađuju izračunavanjem, korak po korak, pomoću matematičko-fizičkih numeričkih modela i moćnih računara, pri čemu se početni uslovi za modele određuju merenjem i osmatranjem na meteorološkim stanicama. Pri tome se prognoze vremena izračunavaju svkodnevno, na osnovu najsvežijih izmerenih podataka od kojih se polazi, da bi se  novim izračunavanjem budućeg stanja izvršile korekcije, ili potvrde, prethodnih prognoza, a što je posebno važno u  promenljivim vremenskim uslovima kao što su bili proteklog maja ove godine. U javnost se izdaje opšta prognoza, usaglašena  na osnovu čitavog ansambla numeričkih modela i logičke i kritične kontrole sinoptičara, koja se na zahtev korisnika može još dopunjavati preciznijim informacijama za neki lokalitet - objašnjava direktor RHMZ Jugoslav Nikolić.

Hakeri, Kod, Programiranje

Foto: Pixabay.com

Ali, odstupanja su moguća i meteorolozi ih prate.

- Najočekivanija odstupanja od prognozirane vremenske situacije su moguća u izraženo promenljivim vremenskim uslovima, u specifičnim procesima vezanim za ciklone i kada su u pitanju lokalne pojave. U letnjoj polovini godine, kada preovlađuju pljuskovite (lokalne) padavine, može se prognozirati samo oblast u kojoj postoje uslovi za razvoj istih. Tačna lokacija i  tačno vreme pojavljivanja oblaka, koji uslovljavaju lokalne pljuskove i grmljavinu, moguće je precizirati kada se oblak tog tipa uoči meteorološkim radarima, ili satelitima. Tek tada se praćenjem, iz minuta u minut, može odrediti putanja ovih oblaka i proceniti intenzitet pojava na toj putanji. Takvi grmljavinski oblaci mogu se stvoriti u kratkom vremenskom intervalu, najčešće u vremenskom intervalu 5-10 minuta - objašnjava Nikolić.

Beograd, nevreme, oluja

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

To je ona situacija kada se vozite se gradskim autobusom kroz stravičan pljusak, a kada dođete u svoj kraj, primetite da kapi kiše nije bilo. Govorite ukućanima o velikom pljusku, a oni odmahuju glavom "Nije ovde ništa padalo..."

A kada su u pitanju cikloni, mlazne struje u gornjim delovima atmosfere mogu usporiti ili izmeniti njihovo kretanje.

- Ako su dimenzije ciklona reda veličine oko 1.000 km, tada odstupanje od očekivane pozicije za samo 50-100 kilometara, što je realni događaj pri određenim sinoptičkim situacijama, može da ima za posledicu pomak zone padavina za isti red veličine. To, na primeru Srbije, može značiti pomeranje zone padavina iz jednog u drugi region i naizgled neočekivane izmene vremenskih prilika - kazao je direktor Nikolić.

Ciklon Oma, Cyclone Oma

Izgld jednog od ciklona, Foto: NASA Worldview, Earth Observing System Data and Information System (EOSDIS)

Druga je stvar kada se prognoziraju neprekidne dugotrajne padavine u jesen, zimu ili proleće, jer je tada najverovatnije da će se one i desiti baš tamo gde su prognozirane.

KAKO DA ZNAMO GDE ĆE BITI PLJUSAK

Jedini način da za dan kada je prognozirano nestabilno vreme saznamo da li će nas oblak zaobići ili ne jesu aktuelni podaci koje možemo pronaći na sajtu RHMZ. U krajnjoj liniji, tu je i broj telefona, koji svako može da pozove.

Aktuelni podaci

Printskrin: RHMZ

- Na sajtu RHMZ-a postoje izmereni meteorološki podaci za veliki broj mesta za svaki satni termin. Pored toga, građani mogu da koriste radarske snimke oblačnosti i pažljivim praćenjem premeštanja uočene oblačnosti mogu na zadovoljavajući način da  sagledaju nailazak oblačnosti na njihovo mesto. Pored toga, na sajtu postoji deo sa najavama određene pojave za određeni region. Ukoliko građanima nisu jasne dostupne informacije, a važno im je da ne pokisnu, imaju telefone RHMZ-a za dodatno tumačenje meteorologa.

KOREKCIJE PROGNOZE RADE SE SVAKI DAN

- Verifikacija ostvarenja prognoze RHMZ-a za naredni dan pokazala je da se ona ostvaruje u 90-95 posto slučajeva. Procenat ostvarenja za sledeće dane se polako smanjuje. To su realne mogućnosti prognoziranja vremena svuda u svetu, pa i u Srbiji. I normalno je da se vrše korekcije prognoze, na osnovu najsvežijih podataka koji se koriste za proračun - kaže direktor RHMZ.

Prognoza

Printskrin: RHMZ

Tako se na sajtu RHMZ svakoga dana ažurira prognoza za 5 dana, a dugoročne prognoze ne treba uzimati "zdravo za gotovo".

- Za izradu dugoročnih prognoza za 30 dana unapred koristi se statističko-analogni metod. Analogija se odnosi na neku raniju sličnu sinoptičku situaciju. Dugoročna prognoza je veliki izazov i praksa je pokaza da se s protokom vremena pouzdanost smanjuje, te se radi o prognozi orijentacionog karaktera. Građani ne bi trebalo da se drže strogo nekog datuma kada su ovakve prognoze u pitanju, već da gledaju osnovni karakter vremena - objasnio nam je Nikolić.

APLIKACIJE ZGODNE, ALI...

- Stotine aplikacija na sajtovima i telefonima su proizvod numeričkog modelovanja atmosfere i spadaju u kategoriju  takozvane "objektivne" prognoze. Ipak, bez logičke kontrole meteorologa i korekcije za svako područje, ili mesto, takve prognoze gube na preciznosti. Na zvaničnom sajtu RHMZ-a, daju se prognoze koje su krajnji rezultat rada meteorologa i one su u većini slučajeva pouzdanije - uverava Nikolić.

(Mateja Beljan)

Tagovi: dugoročna prognoza, Jugoslav Nikolić, Nevreme, Oluja, Prognoza vremena, RHMZ, tacnost prognoze

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (1)
Poređaj komentare:
  • L
    Ljakse

    Više zbunjuju nego što pomažu ovi meteorolozi.Rasterali smo ptice, insekte, životinje oko nas, a oni su neprevaziđeni po pitanju promene vremena (nevremena). Ono što kompjuteri, matematički modeli i ostalo pomaže da se da sigurna prognoza za neku sredinu na "kratak" rok, isto urade ptice i insekti, samo ih treba posmatrati.

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Na koju stranu padne mrav kad se napije?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta čujete kada prislonite školjku na uho?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Kako je Mona Liza ostala bez obrva?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko ljudi godišnje umre od ujeda komaraca?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko bi sati TV programa moglo da stane u memoriju mozga?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Zašto Pablo Eskobar nije voleo pacove?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta su pre gumice ljudi koristili za brisanje?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Od koje bolesti ajkula ne može da se razboli?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko košta svaka Švarcenegerova reč u filmu "Terminator 2"?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko svakom čoveku na svetu pripada mrava - i po broju, i po težini?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Od čega se sastoji kiša koja pada na Saturnu i Jupiteru?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Od čega su u drevnom Japanu pravljeni kondomi?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko zaista ima peska u Sahari?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko vaših tvitova dnevno pročita CIA?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko mravojed svakoga dana pojede mrava i termita?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta je na Zemlji raslo pre trave i drveća?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koju stvar može da uradi samo 1% ljudi na svetu?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko ljudi na svetu nema čist i privatni WC?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta je astronautima strogo zabranjeno da jedu pre poletanja u svemir?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliki procenat žena u svetu poseduje vibrator?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Ko je ukrao Ajnštajnov mozak?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko danas vredi potpis Vilijama Šekspira?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta je kompanija Nokija proizvodila pre telefona?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Kako i zašto su nastale kreditne kartice?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Zašto koale grle drveće?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta bi se dogodilo kada bismo svakoga dana udisali 100-procentni kiseonik?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko aplikacija za posao stigne u Gugl svake godine?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Sa koliko meseci bebe mogu da prepoznaju sebe u ogledalu?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Zašto je Fejsbuk plave boje?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koji je deo ljudskog tela jači od betona?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: U kojim zemljama čak i majmuni imaju posao?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koje čulo jedino spava kad i vi?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koji je najprodavaniji muzički instrument na svetu?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koji je Al Kaponeu bio omiljeni hobi dok je bio u Alkatrazu?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Kako je nastalo ime Džesika?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko osoba u svetu umre od alkohola u samo jednom minutu?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Zašto muškarci duže pate posle raskida?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Gde je preljuba bila nelegalna sve do 2013. godine?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko mišića morate da pokrenete da bi napravili jedan korak?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koje je najprodavanije voće na svetu?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko najviše novca je moguće sakriti u dušeku?

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koje životinje same pojedu 20 odsto zaliha hrane na svetu?

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima