Eva je dobila smrtonosni rak sa 19 godina, a sada otkriva kako je ova opasna bolest uticala na njenu seksualnost

Odlazak kući sa nekim po prvi put nakon što ste imali rak ne čini se kao preterano veliki poduhvat. U tom trenutku sve se vrti oko disanja i dodira, a moje sećanje na bolest je daleko.

Moje telo i dalje ima senke koje podsećaju na ovu razarajuću bolest, ali kada njegove ruke prolaze preko moje kože, to me podseća koliko moćan može da bude trenutak nežnosti.

Preporučujemo

Uzbuđena samo ovom novom osobom kojoj se sviđa moja kratka kosa i punije butine.

Kada me baci na svoj krevet, i počne da me ljubi, napokon osećam bezbrižnost za kojom sam žudela od trenutka kada su mi rekli da mogu da umrem, od trenutka kada sam imala 19 godina.

Ali, kako se približio mojim grudima, nailazim na prvu veliku prepreku. Ljubljenje i grickanje određenih delova tela mogu da budu bolni, i to upravo osećam.

Imala sam 19 godina kada su mi otkrili Hodžkinsov limfom u ranoj fazi. Rak je bio u mojoj krvi, napadao je imuni sistem.

Hemoterapija je bila moja jedina opcija ako želim budućnost.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

TBH "love your body” doesn’t make sense when you have blood cancer. And if eating disorders are about control, they’re a natural draw when you’re young and losing your independence. Once, a few months after treatment, a psychiatrist told me my eating disorder was more deadly than my cancer ever was. And I decided I wasn’t going to let that be true. So, in honor of #NEDAweek, and since I’ve spent the last 3 years being open about cancer and survivorship, hopefully this little story is a step in the right direction towards being open about the mental health aspects, too 🙆. Come at me, life. I’m not stopping any time soon. #NEDAawareness #YAcancer #2xSurvivor #everythingisintersectionalОбјава коју дели Eva Taylor Grant (@eva.taylor) дана 27. Феб 2018. у 4:37 PST

Upravo su ti ožiljci od borbe na telu moje lično obeležje otpornosti. Ožiljak se nalazi odmah iznad mog srca. To je 2.5 centimetara dug podsetnik na hemoterapiju koja mi je spasila život.

Nakon tretmana, taj ožiljak je postao poput treće osobe u spavaćoj sobi. Odmah iznad moje leve dojke, ova mala crvena tačkica je simbol mog hoda po tankoj žici između hronične bolesti i moje seksualnosti.

Nije ga moguće zaobići, nezgodan je, ali me u isto vreme i osnažuje.

Svaki put kada ga neki muškarac vidi, znam šta me čeka u narednih 30 sekundi.

Pita me kada sam imala rak. Kažem mu pre 3 godine.

Puta me koju vrstu. Kažem mu rak krvi.

I kažem mu da sam sada zdrava i napravim šalu na račun manjka kose na mojoj glavi.

Svaki put kada se malo oslobodim, ovakvi razgovori me istog trenutka spuste na zemlju.

Niko nije navikao da sretne mladu osobu koja je imala rak. Niko od mene ne traži da svojim partnerima otkrijem da sam imala rak.

Ali uprkos želji da živim u trenutku i uživam i ne otkrivam svoju prošlost, shvatila sam da moram da se otvorim iz jednog prostog razloga - mislim da u suprotnom ne bih mogla da uživam u seksu.

Bila sam na korak od smrti, ali isto tako, volim da se osećam živom.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

evergreen selfie contentОбјава коју дели Eva Taylor Grant (@eva.taylor) дана 28. Јан 2018. у 4:57 PST

Moje telo je pokušalo da me ubije pre nego što sam uopšte počela da zaista živim.

Od tada naporno radim da preuzmem kontrolu.

Jedna od partnera me je čak "optužio" da sam alava, i priznajem, seks je mesto gde mogu da se potpuno prepustim.

Tada moje telo nije neprijatelj.

Ponovno otkrivanje seksualnosti posle hemoterapije je bilo zastrašujuće. Tokom prvih 6 meseci nakon tretmana kaznila sam sebe poremećajem u ishrani. Povraćala sa msve što sam jela jer je povraćanje bilo jedini mehanizam koji mi je dozvoljavao da ponovo preuzmem kontrolu nad svojim telom.

Ovo je bi omoj prvi pokušaj da povratim svoje telo nakon što sam završila sa lekovima.

Povrh toga, u tom trenutku sam završila emotivno nasilnu vezu. Izlaženje na kraj sa tim dok sam se oporavljala od hemoterapije bilo je nepodnošljivo.

Izgubila sam osećaj sebe.

Nakon tretmana i raskida nisam znala kako da usmerim svoju seksualnu energiju.

Počela sam da se ponovo istražujem, da tražim svoj put. Dugovala sam to sebi posle preživljavanja raka, poremećaja u ishrani, užasne veze, dugovala sam sebi da naučim da budem šef svom telu na osnažujuć način.

A kada je dečko dodirnuo moj ožiljak, bilo mi je jasno da sada napoon imam priliku da sama odlučim o nečemu i rešim to. Sama.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

went for it.Објава коју дели Eva Taylor Grant (@eva.taylor) дана 17. Нов 2015. у 5:24 PST

Biti seksualno otvorena i bolesna, ili neko ko je preživeo rak, ili oboje, je tabu iako su granice između zdravog i bolesnog mnogo tanje nego što mislimo.

Ja volim da zamućujem granice. Ako ne pričam o svom iskustvu, ima mutisak da stvaram prostor koji će partner možda iskoristiti da me fizički ili emotivno povredi.

Umesto toga, otvoreno kažem - "Imala sam rak".

Na taj način stvaram bezbedan prostor za istraživanje tela koje me je jednom izdalo, dok ujedno otvaram prostor za iskrenost i ranjivost (što je uvek dobro za seks).

Apsolutno nema nikakve sramote ako neko ne razume moje stanje.

Ali biti neko ko je preživeo rak je neverovatno neugodno i neudobno, i razumem zašto ljudi neće da provedu dan u mojim cipelama.

Neugodno je reći nekome da ste imali rak dok ležite u krevetu. Ali u suprotnom, nikada neće saznati priču o osobi koja je bila mlada i bolesna.

Zato ja odlučujem da to izgovorim.

Imala sam rak. I takođe, volim seks. I dok nema ništa seksi u vezi sa time da je neko bolestan, i dalje je osnažujuće priznati da su obe ove stvari istina u mom slučaju.

(Telegraf.rs)