Ljigava hrana budućnosti: Da li ste spremni da jedete ove namirnice zato što su zdrave bez obzira na njihov ukus? (FOTO)

Hrana koja će se uskoro naći na našim trpezama je neizmerno zdrava, ali nije poznato da li će se svideti svima, jer ima specifičan i za naše podneblje nekarakterističan ukus. Ipak, možda je došlo vreme da je probamo.

Ranije uobičajena namirnica samo u Boliviji i Peruu kinoa danas je poznata svuda u svetu, a mnogo je sličnih namirnica koje čekaju da ih otkrijemo i počnemo da ih konzumiramo.

Preporučujemo

Na poslednjem spisku navedeno je 50 namirnica koje se svrstavaju u takozvanu hranu budućnosti, istovremeno zdravu i dobru za okolinu.

Nutricionisti kažu da će se na meniju budućnosti, između ostalih, naći i sledeće "supernamirnice":

Moringa

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Sayur Organik Salatiga (@gamsaorganic) on May 28, 2019 at 4:50pm PDT

Stablo moringe se često se naziva i "čudotvornim" jer brzo raste i otporno je na sušu. U južnoj Aziji, odakle potiče, delovi ovog stabla se koriste u tradicionalnoj ajurvedskoj medicini. Lišće se bere i do sedam puta godišnje. Sadrži vitamine A i C i minerale poput kalcijuma i kalijuma. Često se koristi kao dodatak bistrim supama. Na Filipinima i u Indoneziji se duguljaste mahune naseckaju na manje delove te se dodaju supama.

Semenke mahuna moringe su bogate oleinskom kiselinom kojoj se pripisuje povećanje nivoa dobrog holesterola u krvi.

Lišće se obično melje u prah koji se koristi kao dodatak supama, čajevima, umacima ili šejkovima.

Vakame alga

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by edgar arcenio pimentel (@edgarapimentel) on May 28, 2019 at 4:16am PDT

Tek nekoliko biljaka u svetu, poput ovih algi, bogato je eikozapentaenskom kiselinom, odnosno omega 3 masnom kiselinom koju nalazimo gotovo isključivo u masnim ribama koje se hrane algama.

Vakame je jedna od najmekših smeđih algi i sadrži veliku količinu fukoidana, hranjivih vlakana. U jednome gramu algi ima hranjivih sastojaka otprilike koliko u kilogramu voća i povrća. Studije na životinjama pokazale su da ta vlakna mogu da doprinesu sniženju krvnog pritiska i da pomognu u borbi protiv tumora. Odlikuju ih i svojstva koja deluju protiv koagulacije krvi.

Interesantno je da se mogu konzumirati svakodnevno, ali u manjim količinama kako se u organizam ne bi unelo previše joda, kao i zbog sadržaja teških metala iz mora.

Opuncija

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Fay Galvan (@nopal_5280) on May 28, 2019 at 6:53pm PDT

Ovo je uobičajeni sastojak meksičke kuhinje. Listovi, plodovi i kladodi (plosnati izdanci koji rastu iz stabljike biljke) opuncije mogu da se jedu sirovi, kuvani ili prerađeni u sok ili džem. Uzgaja se u Središnjoj i Južnoj Americi i u Australiji, ali može da uspe čak i u Evropi.

Neke kliničke studije pokazuju da vlakna iz kaktusa pomažu organizmu pri izbacivanju masti koje u njega unosimo, ali potencijalni uticaj na gubitak kilograma tek treba da se dokaže. Drugi testovi upućuju na to da ova biljka smanjuje nivo šećera u krvi kod obolelih od dijabetesa tipa 2 i da ublažava i smanjuje neprijatne simptome mamurluka.

Pri konzumiranju ove vrste kaktusa trebalo bi biti na oprezu. Naime deo konzumenata je osetio nuspojave poput blage dijareje, mučnine ili nadutosti.

Fonio (afrički proso)

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by spice/vegetables (@veggievillemart) on Oct 19, 2018 at 2:25am PDT

Ova drevna afrička žitarica je poznata po ukusu koji podseća na orahe. Veruje se da se koristi već 5.000 godina jer postoje dokazi o njenom uzgoju u drevnome Egiptu. Postoje crna i bela varijanta ove žitarice otporne na sušu koja raste samo tokom 60 ili 70 dana u suvome delu Sahela u zapadnoj Africi.

Za ovu žitaricu etnička grupa Bambara s Malija kaže da "nikad ne osramoti kuvara" jer se vrlo jednostavno priprema.

Zrna belog fonija su kao zrnca peska, a nejestiva opna se pre konzumiranja odstrani. Afrički proso je bogat gvožđem, cinkom i magnezijumom, pa se može koristiti umesto kuskusa, pirinča ili čak za proizvodnju piva. Važno je istaći da ne sadrži gluten.

Bambara

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by BEST ORGANIC FRESH FOOD (@edenacresorganicfarm_) on May 6, 2019 at 10:00am PDT

Ukus ove mahunarke mogao bi se opisati kao slađa i manje masne verzije kikirikija.Bambara je privukala pažnju stručnjaka za održivu hranu jer uspeva i na vrlo siromašnom tlu, čineći ga plodnijim tako što povećava količinu azota u njemu.

Tradicionalna afrička mahunarka se uzgaja i na južnom Tajland i u dijelovima Malezije, a može da se kuva, peče, prži i samelje u fino brašno.

U istočnoj Africi od bambare se pripremaju kaše koje se koriste kao osnova za supe. Poznata je kao "kompletna hrana" jer je bogata proteinima i izvor je aminokiseline metionin koja podstiče rad krvnih sudova i apsorpciju cinka, neophodnog za imuni sistem. Sadrži i selen koji pomaže u regulaciji funkcija tiroidne žlezde i može da poboljša imunitet.

(Telegraf.rs / radiosarajevo.ba)