Sport na visokoj temperaturi iliti atletika u Dohi: 10 zlatnih saveta koji vam mogu spasiti život

foto: pixabay.com

Ovih dana atletičari se takmiče u Dohi na Svetskom prvenstvu pod okriljem IAAF. Možda mi ovo ne bi ni palo na pamet, da pre neki dan između dva leta nisam otišao u razgledanje Dohe. Prošlo je 20.00h, ali i dalje je bilo jako toplo i vlažno, negde oko 30°C. Pomislio sam na to kako će se sportisti uopšte takmičiti. O tome stručnjaci sportskih nauka raspravljaju od trenutka kada je Katar dobio organizaciju svetskog kupa u fudbalu.

Kažu da će se takmičenje odvijati noću, zato što u Dohi prosečna dnevna temperatura u septembru može da pređe 40°C stepeni. Toliko je vruće da bi po prvi put, maraton trebalo da krene u ponoć kako bi se smanjio rizik od toplotnog udara. 

Preporučujemo

Andru Eperson, jedan od trojice maratonca koji predstavljaju SAD na maraton u Dohi, odrastao je u Hjustonu i navikao je na vruća i vlažna leta, ali nije siguran da će moći da ostvari svoj najbolji rezultat od 2 sata i 13 minuta. Mnogi kažu da kada je tako vruće pre svega je važno završiti trku.

Zakazivanje Svetskog prvenstva u atletici u pustinji mnogima je bilo smešno, dok su drugi govorili da Doha ne treba da dobije takmičenje. U međuvremenu, verovatno zbog globalnog zagrevanja, visoke temperature su postale realnost i u drugim zemljama. Ovog leta su bile u Francuskoj slične kao u Dohi, čak je zabeleženo i nekoliko smrtnih slučajeva. Ipak, najveći kuriozitet su sledeće olimpijske igre u Tokiju, koje će verovatno biti održane na najvećoj temperaturi ikada. Kaži da jul u Tokiju nije baš najprijatniji period u godini, jer temperature prelaze 40°C, a vlažnost je slična kao u Dohi. Naravno još niko nije doveo u pitanje olimpijske igre u Tokiju, kao što to rutinski čine sa Svetskim kupom u fudbalu u Dohi. Ali, to je već druga priča svetske arogancije i neprincipijelnosti.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Poznato je da telo znojenjem oslobađa toplotu i isparavanjem postiže efekat hlađenja. Ako je sredina u kojoj se vežba pretopla, onda je znojenje i isparavanje sporije i mogu nastati toplotni udari. Toga smo bili svedoci na poslednjih nekoliko velikih maratona. I sam sam imao priliku da vidim koliko je teško osvestiti čoveka koji je na ivici toplotnog udara. Na prvim evropskim olimpijskim igrama u Baku, jedna trećina biciklista nije završila trku ili bar nije izvezla u približno očekivanom vremenu. Biciklista određen za doping kontrolu, mi je bukvalno pao u naručje na cilju i borba za njegovo hlađenje je trajala nekoliko sati, da bi na kraju bio hospitalizovan. Temperatura od 40°C prosto nije spadala, početna konfuzija se smenjivala zbunjenošću pa agresijom, odnosno pružanjem otpora, povraćao je, a nije mokrio, pa su se lekari plašili da ne dođe do otkazivanja bubrega. Sve u svemu prilična nemoć. 

Zbog toga je jedan od saveta da se tokom treninga pokuša sa oponašanjem uslova koji će biti na takmičenju. U ovom slučaju trening bi trebao da se odvija tokom najtoplijeg dela dana, ili da se trči u specijalnim sobama u kojima je moguće oponašati temperature, vlagu, pa čak u UV zračenje koje je u Dohi.  Pri tom je kao i uvek važna ravnoteža, da ne bi došlo do toplotnog iscrpljivanja, već treba postepeno povećati temperature do postizanja uslova u Dohi.

U Dohi će sportisti imati mogućnost i da isprobaju novi stadion u kome se klimatizuje i spoljašnja sredina. Patent je razvijen zbog Svetskog kupa, a kolege koje su  imale priliku da ga isprobaju opisali su jedinstven doživljaj, jer su sedeli napolju, a morali su da imaju lagani džemper iako je bilo 40°C.

Iako je to veliki napredak maratonci će da trče van stadiona, pa će morati da koriste sada već tradicionalnije metode, kao što su ledeni prsluci, peškiri ili slaši, odnosno led različitih ukusa, koju je među prvima ispitala Luiz Burk, jedna od najpoznatijih svetskih stručnjaka u sportskoj ishrani.

Mnogi treneri su u pripreme uvele korišćenje  saune 20 minuta nakon što se završi trening (trčanje), a pre dizanja tegova u teretani. Uveli su i nošenje  dodatnih slojeva odeće kako bi što više imitirali temperaturne uslove u nedostatku specifičnih uslova u komorama.  

Ono što mene uvek više brine su  ljudi koji moraju da rade napolju, građevinski i  poljoprivredni radnici i ne mogu da se sklone sa sunca. Još se sećam iznenađenog lica TV voditeljke koja je prošle godina htela da prokomentarišemo kako će igrači Crvene Zvezde igrati na visokoj temperaturi. Moj odgovor nije bio očekivan, jer sam rekao da ne verujem da fudbaleri imaju veliki problem da odigraju 90 minuta ma koliko bilo toplo, s obzirom na redovno treniranje, koliko to mogu da imaju radnici koje rade na otvorenom. U stvari čudno je zašto niko nije zainteresovan kako radnici mogu da podnesu da rade na visokim temperaturama.

foto: pixabay.com

I da se tekst ne bi sveo na gomilu primera, citiraću neke od preporuka koje su generalne, a ne samo za sportiste pripremljene od strane Mejo klinike:

Pratite kretanje temperature, a pre svega ukupnu vremensku prognozu. U slučaju Dohe praćenje prognoze nema mnogo smisla na samom događaju, već je upravo važno da se sportisti koji se takmiče pripreme mnogo ranije da ne bi bili iznenađeni temperaturom tokom takmičenja. Slično je i sa radnicima, vremenska prognoza mora da bude sastavni deo pripreme posla.

Aklimatizujte organizam na uslove povišene temperature, ako znate da ćete biti izloženi vrelom vremenu. U slučaju sportista važan je već opisan pristup treningu, ali potreba da se na takmičenje dođe najmanje 3 nedelje pre takmičenja sa ciljem aklimatizacije na visoku  temperaturu.

Naučite svoje brojeve na visokoj temperaturi, što u prevodu znači da znate koliki vam je puls, krvni pritisak, koliko vam je najbolje vreme na različitim temperaturama. Dok ne postignete najbolji rezultat postepeno podižite intenzitet i pravite česte odmore. Intervalni treninzi mogu da budu dobra alternativa.

Unosite dosta tečnosti, a ukoliko su treninzi duži potrebno je koristiti sportska pića, jer se tako nadoknađuje izgubljena so, a delimično i ugljeni hidrati. Važno je da se ne unosi alkohol, jer osim što je višestruko štetan, povećava diurezu.

Potrebna je odgovarajuća garderoba, jer bez obzira koji je razlog boravka na visokoj temperaturi, nošenje odeće napravljene od novih tzv. dišućih materijala (eng. „breathable“ ili „dry fit“), koji se lako suše i svetlih boja, mogu bitno da doprinesu boljem podnošenju vrućine.

Ne treba ni trenirati ni raditi u podne, već napraviti pauzu ili ako se već mora vežbati ili raditi u hladovini, odnosno u zatvorenim, klimatizovanim prostorijama.

Neophodno je koristi zaštitu protiv sunca i to faktor one jačine koji odgovara visini temperature i UV zračenju. Nisu u pitanju samo opekotine, već smanjena mogućnost termoregulacije.

Uvek imajte rezervni plan ukoliko je suviše vruće. Trening je moguće odraditi i u klimatizovanoj teretani,  ili velikom šoping molu gde je moguće iskoristi dugačke koridore ili stepenice za postizanje odgovarajućeg opterećenja. Kada su u pitanju radnici treba organizovati onaj deo posla koji se može obaviti u zatvorenom ili hladovini.

Ukoliko postoji neko hronično oboljenje jako je važno da se razume koliki je rizik vežbati ili raditi na visokoj temperaturi. Jednostavno bolestan čovek nema mogućnost termoregulacije kao zdrava osoba.

Konačno potrebno je koristi sva moguća sredstva (hladne prsluke ili peškire ili sluši) koja mogu da ublaže efekte visoke temperature kao i da kontrolišu ravnotežu koji organizam mora da postigne da bi opstao u vremenu na povišenoj temperaturi.

Očigledno da toplotni udar više nije rezervisan za zemlje u pustinji, već da većina zemalja bar tokom nekog perioda u godini ima prekomerno zagrevanje, koje ne samo da smeta sportistima, već dovodi do iznenadne srčane smrti i baš zato se na visoku temperaturu mora obratiti pažnja.

Autor teksta: Prof. dr Nenad Dikić

(Telegraf.rs)