Kako da prepoznate simptome "ferari" virusa koji je prvi uzročnik stomačnih tegoba?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Svaki period godine ima određene specifičnosti koje su uslovljene vrstom mikronapasnika koji izaziva bolest, a tokom zimskog perioda jedan od najzaraznijih, koji se veoma brzo pronosi (od 10 do 100 partikula virusa je dovoljno da se prenese infekcija) jeste norovirus.

"Zimska buba povraćanja", kako ga drugačije nazivaju, prenosi se kontaktom sa zaraženom osobom ili kontaminiranim površinama, konzumiranjem kontaminirane vode ili hrane, a izaziva stomačne tegobe kod dece i odraslih. Period inkubacije je kratak, od 12 do 50 sati.

Preporučujemo

Simptomi norovirusa

Simptomi norovirusa obično se pojavljuju u okivu jednog do dva dana od zadobijene infekcije, ali takođe mogu da se manifestuju u okviru 12 časova. Glavni simptomi oboljenja su malaksalost, dijareja i povraćanje, a u nekim slučajevima se javlja visoka temperatura, bolovi u glavi, rukama, nogama, kao i u stomaku.

Koliko dugo traje?

Iako se ovaj stomačni virus manifestuje brzo i izaziva slabost i bol, u odnosu na druge viroze njegovo trajanje je nešto kraće, obično od dva do tri dana.

Preporuka lekara je da pacijenti tokom ovog perioda ostanu kod kuće, dakle da miruju i odlože svoje obaveze sve dok se simptomi ne smire. Takođe, pacijentima se savetuju da tokom bolesti se uzdržavaju od poseta i tako spreče virus da se dalje širi.

U slučaju da simpotomi ne prestanu nakon nekoliko dana, obavezno je da se oboleli jave svom izabranom lekaru, a posebno u slučajevima ako imaju hroničnih problema sa bubrezima.

Kako se leči norovirus?

Dok ne postoji propisana terapija za norovirus, savet je da zbog obilnog povraćanja, povedete računa o hidrataciji. Potrebno je da pijete što više tečnosti kako biste telo opskrbili fluidima koje gubite zbog povraćanja i dijareje. Pored vode, unosite što više sveže ceđenih sokova i supa. U slučaju mučnine, opredelite se za nešto lagaiju hranu, pirinač, krompir, testenine i hleb. Jake bolove i temperaturu možete ublažiti paracetamolom.

Širenje virusa se može sprečiti pranjem ruku vodom i sapunom, a dobro je znati da gelovi i maramice na bazi alkohola ne mogu da ubiju ovaj opasni virus. Savet stručnjaka je i da obvezno na visokoj temperaturi operete sve stvari koje su stupile u dodir sa virusom, poput posteljine i odeće.

Srećom, ove godine se u Srbiji virus beleži u pojedinačnim slučajevima za razliku od zime 2018. godine kada je napravio pravu epidemiju u vrtićima i školama. Zbog brzine širenja epidemiolozi su ga tada nazvali "ferari" virusom.

(K.M./Telegraf.rs)