Navike koje mnogi od nas imaju oštećuju mozak, prekinete s njima odmah

Navike koje nam uskraćuju važne hranljive sastojke mogu brzo da ubijaju moždane ćelije i dovedu nas u rizik od mentalnih poremećaja kao što su depresija ili anksioznost, kao i do teških fizičkih tegoba poput Alchajmerove bolesti, moždanog udara, epilepsije, pa čak i raka.

Preskakanje doručka

Preporučujemo

Postoji razlog zašto se doručak smatra najvažnijim obrokom dana. Preskakanje istog može rezultirati niskim nivoom šećera u krvi što oštećuje mozak, pogotovo ako to često ponavljate. Vaš mozak troši više energije nego bilo koji drugi organ u telu i dnevno uzima do 20 odsto ukupne dostupne glukoze iz vašeg organizma.

Otprilike 2/3 „energetskog budžeta“ mozga koristi se za pomoć neuronima koji ispuštaju signale ostatku tela. Preostala 1/3 namenjena je ćelijskom održavanju i nezi. Ukoliko redovno uskraćujete hranu koja je potrebna mozgu uzrokujete deficit u tom energetskom budžetu i mozak počne da „otupljuje“ na spoljne nadražaje. Ono što sigurno nećete primetiti, a desiće se, to je da ćelije vašeg mozga propuštaju kritičnu negu koja im je potrebna da bi bile zdrave, navodi Health & Human Research.

Manjak sna

Sigurno ste više puta doživeli da se osećate tromo i zaboravno dan nakon što niste spavali. To je zato što manjak sna oduzima vašim neuronima sposobnost da pravilno funkcionišu, a što dovodi do mentalne zatupljenosti i propusta koji mogu uticati na vaš rad i odnose. Ali to nije jedina stvar. Vaša čula i refleksi su prigušeni, što je jako opasno ukoliko vozite automobil.

Hronično uskraćivanje sna organizmu može da učini da ovi efekti postanu trajni. Dakle, sledeći put kada se desi da imate previše obaveza i da će vreme za spavanje da bude skraćeno, ipak razmiliste da date prioritet snu. Odvojite vreme za pravilno spavanje, a to će vam omogućiti da imate energije da sledećeg dana uradite više posla za manje vremena.

Ilustracija: Profimedia

Prejedanje

Studije su otkrile iznenađujuću vezu između prevelike sitosti i demencije. Razlozi su nejasni ali istraživači sumnjaju da do prejedanja dolazi kada hrana koju konzumiramo zapravo nema hranljive materije koje su nam potrebne, što dovodi do prekomernog unosa hrane u želji da telo dobije potrebne minerale i vitamine.

Ukoliko se uzmu u obzir statistički podaci, od 2015. godine može da se primeti rast broja pacijenata kojima je dijagnostifikovana demencija, a taj broj je dosegao gotovo 45 miliona ljudi. Istovremeno, stopa gojaznosti u SAD-u se popela sa 11,1 odsto na 30,6 odsto. Potrebno je više studija da bi se utvrdio tačan razlog, ali evidentno je da veza postoji.

Dehidracija

Naša tela sadrže 70 odsto vode i ona je presudna za svaku telesnu funkciju uključujući funkciju mozda. Dejstvo dehidracije na naš mozak se odvija jako brzo, a istraživači su utvrdili da čak samo 2 sata teških vežbi bez vode mogu da uzrokuju pad kognitivnih funkcija. U istraživanjima je ustanovljeno da dehidracija najviše utiče na funkcije kao što su rešavanje složenih problema, koordinacija i pažnja.

Ne morate da se stresirate da li ste popili određenu količinu vode svaki dan, samo obratite pažnju na žeđ jer je ona odličan pokazatelj da li vam je voda potrebna ili ne. Pokušajte tokom dana da pijete učestalo po malo vode da biste održali nivo vode u telu stabilnim i da bi mozak bio srećan.

(T.T.)