• 5

Zašto Evropska unija želi da zabrani hlorisanu piletinu - kakve uopšte posledice ima po zdravlje?

Više političko nego sigurnosno pitanje

  • 5

Evropska unija (EU) će tražiti od Velike Britanije da zadrži zabranu uvoza hlorisane piletine kao uslov za postizanje novog trgovinskog sporazuma nakon Bregzita.

Cilj ove mere je da se zaštite interesi evropskih izvoznika mesa, što će istovremeno biti prepreka za potpisivanje američko-britanskog sporazuma, jer Vašington insistira na slobodnoj prodaji hlorisane piletine, prenosi Gardijan.

Međutim, šta uopšte znači hlorisana piletina?

Hlorisana piletina znači da je piletina isprana hlorisanom vodom, ali da hlor nije prisutan u mesu.

Kao što hlor pomaže vodi za piće da ostane sigurna po zdravlje, tako može i pomoći u uklanjanju potencijalno štetnih bakterija sa sirove piletine.

Iako je hlorisana piletina dokazano sigurna, većina pogona za preradu pilića udaljava se od upotrebe hlora kao sredstva za ispiranje tokom proizvodnog procesa.

Nacionalno veće za piletinu u SAD procenilo je da se hlor koristi u nekim ispiranjima i sprejevima u samo 10 odsto postrojenja za preradu u SAD. Većina hlora koji se koristi u industriji koristi se za čišćenje i sanitarnu opremu.

Uprkos tome, brojne studije i naučna istraživanja potvrđuju da je upotreba hlorovane vode za čišćenje i hlađenje piletine sigurna i efikasna.

Da li je hlorovana piletina sigurna za jelo?

Navodno, jeste. Nivoe hlora u vodi prepisalo je američko Ministarstvo za poljoprivredu u saradnji za Agencijom za hranu i lekove i Evropskom agencijom za bezbednost hrane.

S druge strane, SAD su najveći izvoznik piletine u svetu, a proizvodi se šalju u više od 100 zemalja širom sveta.

Upotreba antimikrobnih lekova samo je još jedan korak u dugoj bezbednosnoj preradi hrane od fabrike do frižidera potrošača.

hlorisana piletina

foto: printscreen/youtube/USPOULTRY

Pa, ako je piletina isprana hlornom vodom sigurna za jela zašto EU želi da je zabrani?

Evropska unija je zabranila hlorisanu piletinu još 1997. godine. Iako je još uvek zabranjena u EU, Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) smatra piletinu ispranu ovakvom vodom sigurnom. Međutim, studija iz 2005. godine pokazala je da se pile preradi najmanje četiri puta antimikrobnim supstancama što se, ipak ne smatra sigurnim.

S druge strane, političari u Evropi su ovo pitanje počeli da tretiraju kao političko više nego sigurnosno, pa su glasali za zaštitne mere koje i dalje sprečavaju piletinu iz SAD iako je njihov sopstveni organ ove proizvode smatrao bezbednim.

Osim toga hlor se više gotovo ni ne aplicira na piletinu u sistemima za hlađenje u SAD.

Osim hlora, postoje li drugi uobičajeni antimikrobni lekovi koji se koriste u preradi piletine?

Da, i oni uključuju upotrebu paracetne kiseline (PAA), cetilpiridinijumski hlorid (CPC), zakiseljeni natrijum-hlorid (ASC), ispiranje organskom kiselinom, itd.

Na primer, paracetna kiselina je organsko jedinjenje koje čine sirće i vodonik peroksid.
Dozvoljena je za uporebu u ovakvim postrojenjima jer se pilići tretiraju u koncentracijama koje su manje kisele nego limunov sok i razređenije od domaćeg sirćeta.

S druge strane, CPC je antiseptik koji ubija bakterije i druge mikroorganizme. Najčešće se nalazi u pasti za zube, sredstvima za ispiranje usta i sprejevima za nos.

(T.T./Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Voja

    Ete je kod nas na trpezi za godinu dana

  • Pera

    Znaci stigla je i kod nas,e sada samo treba pogurati pricu o hloru kao bezopasnom,a hlor se koristi kao bojni otrov.

  • NS

    Sta će nam američka piletina????Kad im je sve gmo,hibridno i vestacko...Bolje mi njima da izvozimo naše domaće nego njihovo vestacko....

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima