• 3

Španski grip se ne može porediti sa korona virusom - bio je još gori, a ovo su bili mučni simptomi

Pandemija korona virusa neminovno izaziva poređenje sa poslednjom velikom pandemijom koja je potresla svet – španskim gripom. Ali, da li su ove dve pandemije zaista uporedive?

  • 3
Španska groznica, virus, pandemija, epidemija

Foto ilustracija: Telegraf/Wikimedia Commons/Otis Historical Archives, National Museum of Health and Medicine

Španska groznica, odnosno španski grip bio je jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva kada je skoro trećina čovečanstva bila zaražena, a broj žrtava je premašio 50 miliona ljudi što je više života nego u Prvom svetskom ratu.

Prvi talas „španjolke“ započeo je u proleće 1918. godine, a zatim su usledila još dva talasa koja su odnela još veći broj ljudi. Drugi pandemijski talas započeo je u jesen 1918., a treći u zimu 1919. godine.

Smatra se da je influencu izazvao Pfajferof bacil, koji je 2005. godine rekonstruisan u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti. Ipak, naučnici kažu da i ako bi izašao iz laboratorije danas ne bi mogao da izazove bolest takvih razmera kao pre više od 100 godina. Ralog je prvenstveno globalni imunitet stvoren kontaktima sa H1N1 virusima influence.

Simptomi španske groznice bili su mučni. Nakon nekoliko sati od prvih simptoma, javljao bi se ekstremni umor, groznica i glavobolja, a žrtve bi pomodrele. Ponekada bi plava boja postala toliko izražena da jebilo teško odrediti originalnu boju kože pacijenta.

Pacijenti su imali i snažan kašalj, pa su neki čak kidali trbušne mišiće. Pena i krv bi navirali iz usta i nosa, a neki su krvarili iz ušiju, nisu mogli da kontrolišu svoje ponašanje, mokrenje ili defekaciju.

Neke žrtve umirale su čak u roku od nekoliko sati od prvog simptoma. Upravo zbog toga je svest bila maksimalno podignuta, pa su se u mnogim gradovima nosile maske, a pljuvanje i kašljanje u javnosti bilo je zabranjeno.

- Ljudi trenutno govore o španskoj groznici jer je ona za to vreme bila šok – najveća zdravstvena kriza koju je svet ikada poznavao u smislu uticaja na demografsku ravnotežu – primetila je En Rasmusen, istoričarka sa Univerziteta u Parizu – Naravno, postojala je i crna smrt (kuga) koja je u Evropi između 1347. i 1353. godine uzrokovala između 25 i 34 miliona smrti. Međutim, španski grip i korona virus nisu baš za poređenje. Poređenja bi samo stvorila strah.

Španska groznica, influenza

Autor: U.S. Army photographer

Iako su obe bolesti respiratorne infekcije sa uobičajenim simptomima kao što su curenje iz nosa i groznica, one pripadaju različitim porodicama virusa.

- Španska groznica je 1918. godine uzrokovala puno smrti, ljudi su se gušili, osećali su se kao da se utapaju. Kada je reč o korona virusu radi se o nečemu što je drugačije od gripa prvenstveno po kliničkom profilu, težini, ali i biološkim znakovima – istkala je.

Španska groznica, epidemija, grip

Foto: Profimedia/Everett

Korona virus takođe preti različitim starosnim grupama od onih koje su bile pogođene španskim gripom. Korona najteže pogađa starije osobe i one sa već postojećim medicinskim stanjima. Suprotno tome, „španjolka“ je bila najsmrtonosnima po mlađe odrasle osobe, a to je retka pojava koja i dalje intrigira epidemiologe.

- Još uvek pokušavamo da objasnimo tu pojavu, posebno sada kada imamo dekodovan DNK virusa iz 1918. godine. Jedan od faktora koji bi to mogao da objasni jeste činjenica da je grip kružio i tokom prethodnih decenija, pa su oni stariji stvorili imunizaciju. S druge strane, u vreme španskog gripa ljudi nisu poznavali patogen gripa, a bez tog znanja nije bilo moguće da se stvore vakcine.

španska groznica

Foto: National Library of Medicine

Španski grip je u toku 24 nedelje ubio više ljudi nego AIDS za 24 godine, pogodivši zemlje opustošene Prvim svetskim ratom. Kako se ubrzavao, postao je epidemija. Ime je dobio ne zato što potiče iz Španije, nema dovoljno epidemioloških podataka da bi se tačno tvrdilo njegovo poreklo – već zbog toga što su španski mediji bili relativno slobodni da izveštavaju o njemu za razliku od drugih.

Bolest se prvo proširila poput požara u prepunim vojnim logorima i bolnicama, a zatim i po ostatku sveta. Pacijenti tada nisu imali koristi od savremenih tehnika oživljavanja niti antibiotike koji bi lečili komplikacije izazvane bolešću.

(T.T./Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Somborac

    Teško za poređenje. Ali kad se već poredi, zamislite špansku gripu u današnje vreme a koronu u tadašnje. Ne bi ni korona bila ništa bolja kad se poredi visok stepen zaraženosti a nizak stepen medicine tih godina.

  • DARKO 100%

    Samo neka labaratorije treniraju nas imunutet,bogami ce nam jednom doci svima glave

  • Ratko

    A ove slike se stavljaju sa namerom da se sajam promovise kao vise podnosljiv?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima