"Imunitet krda" može da iskoreni koronu: Otkrivamo kako se gradi kolektivni imunitet u jednoj naciji

Foto: Pixabay

Dok se zemlje širom sveta suočavaju sa vrhuncem epidemije korona virusa, zvaničnici i stručnjaci se utrkuju da smisle kako da dugoročno zaštite ljude. Pojedinci bi mogli da steknu imunitet na Covid-19 ako razviju antitela, a to se može postići samo pomoću vakcinacije ili nakon preležane bolesti.

Preporučujemo

Ukoliko postoji velika grupa ljudi (krdo) koja je imuna na virus, u društvu se može stvoriti kolektivan imunitet, poznat i pod nazivom imunitet krda. Tada je mala verovatnoća da će osoba koja se nalazi u središtu te grupe inficirati.

Kada je većina populacije imuna na zaraznu bolest, to pruža indirektnu zaštitu onima koji nisu imuni na bolest. U takvom scenariju virusu predstavlja veliki problem da se „probije“ kroz krdo i da dođe do osobe koja na njega nije imuna.

Na primer, ako je 80 odsto populacije imuno na virus, četiri od pet osoba koje imaju kontakt sa osobom obolelom od Covid-19  neće se razboleti od korone i samim tim se više neće širiti bolest. Na ovaj način, širenje zaraznih bolesti drži se pod kontrolom.

Zato pojedini stručnjaci smatraju da bi imunitet krda efikasno okončao pandemiju korona virusa.

Foto: Pixabay

Prema prognozama najvećih eksperata iz oblasti bioinženjeringa do masovne distribucije vakcine potrebno je sačekari najmanje 18 meseci. U ranijim slučajevima pandemija neke su vlade takođe smatrale da je dobro dozvoliti da se imunitet stada razvija sam, bez vakcine, puštajući virus da se širi populacijom. I dok bi mnogi ljudi razvili antitela - usledio bi i ogroman broj smrtnih slučajeva.

Kako se gradi kolektivni imunitet u jednoj naciji?

Da bi populacija postigla imunitet stada, veći deo neke populacije mora da bude imun. Ta proporcija zavisi od toga koliko je virus zarazan, mera koja se zove (RO) (reproduktivna stopa širenja). RO je broj ljudi koji prosečna osoba virusom zarazi.Međutim, važno je znati da RO nije fiksni broj.

Ovako izgleda korona virus / pixabay.com

Cilj imuniteta krda je spustiti RO ispod 1, što bolest dovodi u opadanje sve dok ona potpuno ne nestane. Ali što je viši RO, više ljudi mora biti imuno da bi se postigao uspeh. Kada je reč o korona virusu, RO iznosi od 2 do 2,5, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

U zavisnosti koliko je zarazna infekcija, obično je potrebno da od 70 do 90 odsto populacije ima imunitet da bi se postigao imunitet krda.

Kada je reč o nekim drugim bolestima, poput boginja, pre razvijanja vakcine protiv varičele, ljudi su se ponekad namerno izlagali virusu, kako bi postigli imuniteta. Za manje teške bolesti, ovaj pristup može biti razuman. Ali situacija sa SARS-CoV-2 je dosta različita: Covid-19 nosi mnogo veći rizik od razvijanja teških komplikacija, pa čak i smrti.

Foto: Pixabay

U većini delova sveta, stručnjaci ne znaju koliko je ljudi imalo Covid-19 i oporavljalo se, uglavnom zbog ograničenog testiranja.

Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacije je objavila da tek dva ili tri odsto svetske populacije ima antitela na Covid-19.

- Čini se da samo manji deo svetske populacije – tek dva ili tri posto – u krvi ima antitela koja pokazuju da su bili inficirani Covid-19 - objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i tako srušila nade da će “imunitet krda” ubrzati popuštanje zaštitne mere.

Šta kažu srpski stručnjaci?

Profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, kazao je za Telegraf.rs, da je za kolektivni imunitet potrebno da Covid-19 prokuži 60 odsto stanovništva, što će se desiti do kraja epidemije.

- Da bismo imali kolektivni imunitet, odnosno imunitet krda, treba 60 odsto ukupnog stanovništva da bude prokuženo, da je virus prošao kroz njih, što će se desiti do kraja epidemije - istakao je prof. Tiodorović.

Na pitanje koliko u stvari imamo zaraženih, on kaže da on za razliku od svojih kolega zvaničan broj množi sa 10, a ne sa 5.

- Većina mojih kolega množi sa pet, međutim, ja sam siguran da je mnogo više njih imalo asimptomatsku bolest. Prilikom testiranja zdravstvenih radnika, ispostavilo se da su pozitivni oni koji nisu imali nikakve tegobe. Taj organizam je dobro podneo sve i ništa nije osećao. Ako sve to obuhvatimo i one sa blagim simptomima, možemo da množimo sa 10 - dodao je i podsetio da 80 odsto ljudi ima najlakšu kliničku sliku, te nema nikakvu potrebu da se javi lekaru.

(Kristina Milošev./Telegraf.rs)