Inovantivna tehnika koja uspešno tretira problem urinarne inkontinencije uz fizioterapiju

foto: pixabay.com

Urinarna inkontinencija predstavlja gubitak kontrole bešike i nevoljno oticanje urina i osim zdravstvenih problema, inkontinencija značajno pogađa i kvalitet života u pogledu socijalnih, i posebno intimnih odnosa. Od ovog problema pati oko 423 miliona ljudi u svetu, ali on je u velikom broju slučajeva rešiv.

Preporučujemo

Povodom ove teme, Nenad Gvozdić, diplomirani fizioterapeut koji je dodatne edukacije stekao na Univerzitetu u Cirihu i svoju bogatu kliničku praksu sticao zahvaljujući dugogodišnjem radu u Švajcarskoj, pričao je za Stetoskop.info o inovativnoj tehnici tretiranja problema inkontinencije.

Kakva je uloga fizikalnog terapeuta u lečenju urinarne inkontinencije? Koje tehnike Vi koriste i koliko je uspešan ovakav vid lečenja?

- Fizikalna terapija je jedini neoperativni pristup kojim možemo tretirati inkontinenciju i uticati na rekonstrukciju funkcije mišića dna karlice. Pod adekvatanim tretmanom inkontinencije podrazumevaju se:

• Palpacija kojom registrujemo i ponovo učimo mozak koji deo tela treba da radi.
• Elektroterapija kojom vršimo stimulaciju i trening neaktivnih mišića dna karlice.
• Primena vaginalnih kugli kojima podižemo mišićnu snagu, kao što to činimo pri bilo kom treningu.
• Biofeedbeck (uređaj za treniranje) zahvaljujući kom učimo da koordinišemo rad odgovarajućih mišića na veoma precizan nacin.

Budući da je inkontinencija u najvećem broju slučajeva i nastala upravo zbog slabosti mišića dna karlice, treba ih na najprirodniji način i reaktivirati. To se radi upravo treningom, jer se jedino tako može postići trajno poboljšanje - objašnjava.

Koja ideja stoji iza saradnje fizikalnog terapeuta i ginekologa u lečenju inkontinencije kod žena? Na koji način sarađujete i koja je uloga fizioterapeuta, a koja je uloga ginekologa?

- Uobičajeno je da se pacijentkinje povodom ovog problema prvo jave lekaru opšte prakse ili direktno svom ginekologu koji na osnovu problema treba da postavi dijagnozu. U nadi da nije u pitanju nikakva ginekološka anomalija ili neko patološko oboljenje (koje bi onda tretirao ginekolog ili neki drugi specijalista), pacijentkinja treba da bude upućena kod fizioterapeuta na fiziološki i fizioterapeutski tretman. Ginekolog svakako može i trebalo bi da ultrazvukom ustanovi da li u bešici ostaje neka količina urina koja posle mikcije nije izbačena i da taj nalaz uporedi sa situacijom nakon fizioterapeutskog tretmana.

Koje su specifičnosti Pelvitrain tehnike kojom se bavite?

- Pelvitrain predstavlja skup raznih metoda i samim tim ima svoj protokol doktrine i jedna je zaokružena celina. Ova tehnika je vrlo precizna i pacijentima prihvatljiva metodologija tretmana inkontinencije. Svi drugi tretmani su nespecificni i neprimenjivi kada se radi o disfunkciji ili patologiji koja je dovela do inkontinencije. Do inkontinencije dolazi usled slabih mišića i oni mogu biti slabi obostrano ili situacija može biti takva da jedna strana unutrašnjih mišića radi adekvatno, ali je druga strana slaba. U svakom slučaju, potrebno je doseći konkretno one mišiće koji su slabi, a to znači da, recimo kod Kegelovih vežbi, nema preciznog treninga odgovornih komponenti koje su u disfunkciji. Tim drugim tehnikama forsira se rad, odnosno trening zdravih mišića, a slabi i oštećeni mišići neće biti pokrenuti, tako da se diskrepanca i nekoordinacija između mišića samo jos više povećavaju.

Kako izgleda standardni protokol koji obavljate?

- Prvi korak je uzimanje anamneze i tumačenje mikcionog trodnevnog protokola, na osnovu čega terapeut postavlja fizioterapeutsku dijagnozu, da bi zatim pristupio samom lečenju. Mikcioni protokol podrazumeva praćenje navika i funkcionisanja osobe u pogledu dnevnog unosa tečnosti, učestalosti mokrenja u toku dana i srodnih parametara. Dijagnozu koja je na osnovu toga postavljena, potkrepljujem dodatnim, vaginalnim pregledom i palpacijom kojom sagledavam kvalitet mišića i odlučujem kojim redosledom treba obavljati rehabilitaciju.

Želim da naglasim da kod određenih patologija, kao što je kod muškaraca odstranjivanje prostate, gde je oporavak veoma spor i težak, ili kao što su kod žena postporođajne anomalije, između ostalog, spuštanje bešike ili čak ispadanje bešike kroz vaginu, treba veoma precizno sprovesti plan lečenja. U Švajcarskoj je uobičajeno i to da muškarci pre radikalnog ili parcijalnog odstranjivanja prostate dođu na tretman, da bi kasnije znali koji mišići treba da se treniraju i na koji način.

Svi oblici inkontinencije mogu se tretirati Pelvitrain-om. Inkontinencija stolice je takođe uključena u ovu tehniku jer se radi o mišićima koji učestvuju u defekaciji - ističe.

Zašto ste posebno istakli ovu tehniku?

- Ističem ovu tehniku jer u mojoj dugogodišnjoj praksi u Švajcarskoj, gde je fizioterapeutu, uz adekvatno dodatno školovanje, dozvoljen ovako specifičan i precizan pristup problemu, odnosno licenciran je za ginekološki palpatorni pregled, donosi najbolje i zapravo trajne rezultate, što nije slučaj sa drugim tehnikama koje se bave inkontinencijom.

Koliko je dugo potrebno primenjivati je i koliko često?

- U zavisnosti od spremnosti pacijenta na saradnju i njegovih mogućnosti, zavisi i dužina tretmana kao i trajnost postignutih rezultata. Napominjem da se čitava tehnika sastoji u mišićnom treningu, shodno tome i efekat može da se uporedi sa treningom bilo kog drugog mišića.

Ko je ovlašćen da sprovodi ovakvu vrstu dijagnostike i tretmana?

- Pelvitrain je zaštićeno ime, i njena primena kod žena i kod muškaraca se zbog anatomskih razlika razlikuje, pa to zahteva i različito školovanje i poseban pristup. Da bi jedan fizioterapeut dobio pravo da radi ginekološku palpaciju, mora se doškolovati na adekvatan način. Za Pelvitrain se možete edukovati i dobiti sertifikat za ginekološki pregled jedino na Univerzitetu u Cirihu. Uslov za članstvo u Udruženju švajcarskih fizioterapeuta za tretman dna karlice (Pelvissuisse) je isključivo pomenuto školovanje. Pelvissuiss je istovremeno referentna institucija za verodostojnost terapeuta koji se bave inkontinencijom.

Kako se razlikuje primena ove tehnike kod muškaraca i kod žena?

Primena ove tehnike suštinski se razlikuje samo u tome što, ako je palpacija mišića neophodna, kod muškaraca se vrši analnim, a kod žena vaginalnim putem. Pri primeni elektroterapije, ženama se uvodi vaginalna, a muškarcima analna sonda. Žene vežbaju pomoću vaginalnih kugli i vaginalnih sondi, a muškarci autodidaktički, palpirajući i gledajući u ogledalo kako i kada treba da podižu testise, a kako i kada treba da pomeraju penis.

U Švajcarskoj Vi u svakodnevnoj praksi obavljate tretmane urinarne inkontinencije, kakva su Vam očekivanja po pitanju Vaše prakse u Srbiji?

- Siguran sam da će se pacijentkinjama i pacijentima na našim prostorima brzo dopasti ova tehnika jer su celokupan pristup i tretman osmišljeni tako da pacijenti nemaju osećaj skrnavljenja intime, a da trening ima fokusiran i konkretan željeni efekat. U mojoj ordinaciji u Švajcarskoj imam i priličan broj ljudi sa balkanskih podneblja koji ozbiljnost ovog tretmana sa osmehom i lakoćom prihvataju i sprovode - zaključuje Gvozdić.

(Stetoskop.info)