• 1

Bromatolog otkriva u kom obliku je najbolje konzumirati magnezijum, a ko treba da uzima vitamin D

Prof. dr Nenad Dikić odlučio je i da ovonedeljnu kolumnu ustupi intervjuu sa doc. dr Nevenom Ivanović, bromatologom

  • 1
bromatolog vitamini

foto: pixabay.com; privatna arhiva

Tokom studija farmacije zaljubila se u predmet čiji značaj za buduću praksu većina studenata farmacije tada nije razumela - bromatologiju, nauku o hrani. Shvatila je da je ključ u prevenciji, a da je način ishrane u direktnoj vezi sa zdravljem, ali i sa nastankom bolesti. Tada se upoznala i sa čuvenom Hipokratovom rečenicom: Neka ti hrana bude lek, a lek tvoja hrana, koja je i odredila i njen životni stil, ali i buduću profesionalnu karijeru.

Svoj entuzijazam pokušava da prenese u svakodnevnom radu sa studentima farmacije,  budućim zdravstvenim radnicima koji čine okosnicu primarne zdravstvene zaštite, ali i prevencije. Međutim, svoje principe strogo sprovodi jedino u svom porodičnom okruženju i na svoja tri tvrdoglava dečaka.

Skoro ste radili jednu pilot studiju o efektima kratkoročne suplementacije različitih doziranih oblika i soli magnezijuma na status magnezijuma? Kakve rezultate ste dobili?

- Da, kolege i ja smo došli na ideju da uradimo pilot studiju koja je uključila svega 45 ispitanika, ali sa ciljem da ispitamo da li će efekti kratkoročne suplementacije magnezijumom u preporučenoj dnevnoj dozi od 375 mg tokom 10 dana, pokazati pozitivne efekte na status aktivnog, odnosno jonizovanog magnezijuma u organizmu. Mi smo poredili efekte između tri preparata koji se kod nas i najčešće koriste, pri čemu su dva bila praškovi za direktnu primenu (takozvane „direkt“ forme) koji su sadržali različite izvore neorganskog magnezijuma (magnezijum-oksid i magnezijum-citrat)  i šumeće tablete (magnezijum se nalazio u obliku magnezijum-hidrogenakarbonata). Ukratko, najznačajniji efekat kratkoročne suplementacije na status jonizovanog magnezijuma u odnosu na početne vrednosti pokazao je prašak za direktnu primenu koji je sadržao neorganski izvor magnezijuma, iako literaturni podaci pokazuju da organska jedinjenja imaju bolju biološku raspoloživost - kaže ona u razgovoru za "Telegraf" i nastavlja:

- Međutim, posle 10 dana suplementacije nije postojala značajna razlika u statusu jonizovanog magnezijuma između ove dve grupe koje su pile „direkt“ forme bez obzira na izvor magnezijuma, ali je grupa koja je uzimala šumeće tablete magnezijuma imala nešto niži sadržaj jonizovanog magnezijuma u odnosu na druge dve grupe. Takođe, još jedna važna  činjenica koju treba da napomenem jeste da raspoloživost magnezijuma u velikoj meri zavisi od vrste hrane sa kojom se unosi, odnosno prisustva različitih nutrijenata koji mogu imati i stimulativno ali i inhibitorno dejstvo na resorpciju magnezijuma tako da za neke ozbiljnije zaključke potrebno uraditi studiju na većem broju ispitanika i sa većem brojem preparata prisutnih na tržištu.

Šta Vam se čini najvažnijim kada je u pitanju magnezijum – preporuke, informisanost ili nešto treće?

- Interesantno je da je suplementacija magnezijumom veoma zastupljena u opštoj populaciji, a da ne postoje konkretne zvanične preporuke i indikacije za njegovu primenu, osim kod određenih stanja/oboljenja koje mogu da dovedu do narušavanja statusa magnezijuma. Ovde mislim na prisustvo inflamatornih oboljenja gastrointestinalnog trakta koje mogu da imaju za posledicu smanjenu resorpcije nutrijenata (a među njima i magnezijuma), zatim na osobe na sa intenzivnom fizičkom aktivnošću (profesionalni sportisti), osobe na terapiji određenim lekovim kao što su diuretici (mogu odvesti do poremećaja svih elektrolita u organizmu) i  lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe. Međutim, rezultati značajnog broja istraživanja ukazuju da je unos magnezijuma hranom niži od preporučenih vrednosti što i nije iznenađujuće uzimajući u obzir da su najvažniji dijetarni izvori magnezijuma – žitarice od punog zrna, jezgrasto voće, leguminoze, nedovoljno zastupljene u ishrani čime se i može opravdati suplementacija magnezijumom u opštoj populaciji.

vitamin D, samoizolacija, korona virus

foto: pixabay.com

- Sa mog stanovišta kao nekog ko je po osnovnom obrazovanju farmaceut važno je znati da istovremena primena određenih dodataka ishrani i određenih lekova može dovesti do nastanka interakcija koje u slučaju magnezijuma mogu imati za posledicu izostanak terapijskog efekat leka, ali i izostanka resorpcije magnezijuma. Osobe koje su  na terapiji antibioticima iz grupe tetraciklinima i fluorohinolona, zatim na terapiji bisfosfonatima i levotiroksinom treba da naprave razmak od najmanje 4 sata između terapije i dodataka ishrane koje sadrže magnezijuma, ali i druge dvovalentne minerale (kalcijum i gvožđe) kako ne bi došlo do stvaranja kompleksa koji će narušiti bioraspoloživost i leka i magnezijuma.

Ako biste morali da izdvojite jedan važan mineral koji bi to bio i zašto?

- Kao i kod terapije, tako i kod suplementacije je najvažnije da postoji individualni pristup,a primena bi trebalo da bude zasnovana na merljivim indikatorima, odnosno jasnim indikacijama. Mora se uzeti u obzir nutritivni status osobe na osnovu adekvatnih biohemijskih parametara, način ishrane, primena određene terapije koja nosi rizik za pojavu deficita nekih od nutrijenata, posebno fiziološko stanje osobe (period rasta i razvoja, trudnoća, dojenje), ali i prisustvo određenih oboljenja koje nose rizika da naruše nutritivni status osobe.

Tako je na primer ženama u periodu menopauze u najvećem broju slučajeva neophodna suplementacija kalcijumom, a često i magnezijumom (zbog značajne uloge u formiranju kostiju) pored vitamina D, a  kod trudnica od ključne važnosti je da koriste suplemente folne kiseline (folna kiselina ima ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema fetusa) itd.. S druge strane, u stanjima dijareje izazvane patogenim mikroorganizmima pored nadoknade elektrolita jako je važna suplementacija cinkom (zbog svoje uloge u funkcionisanju imunskog sistema) jer je pokazano da, pre svega kod dece, može dovesti do skraćivanja trajanja dijareja. Opet osobe sa određenim poremećajima na nivou gastrointestinalnog trakta ili osobe podvrgnute barijatrijskog hirurgiji zahtevaju suplementaciju velikog broja minerala i vitamina čija je resorpcija otežana ili potpuno onemogućena. 

A šta je sa vitaminima? Da li tu postoji neki na koji moramo da obratimo posebnu pažnju i zašto?

- Odgovor je u najvećoj meri dat u prethodnom pitanju, ali ono što bi ovde istakla jeste značaj suplementacije vitaminom D. Naime, istraživanja koja su rađena i u našoj populaciji pokazuju niske nivoe vitamina D u svim starosnim kategorijama. Međutim, vitamin D je liposolubilni vitamin i kao takav njegov unos veći od potrebnog nosi rizik za pojavu određenih neželjenih efekata, tako da je važno da se uzimanje vitamina D sprovede u konsultaciji sa endokrinologom, a pre svega na osnovu određenog statusa vitamina D u krvi. Važno je napomenuti da su doze koje se najčešće i preporučuju od strane lekara prevazilaze višestruko doze koje se mogu naći u dnevnoj dozi suplemenata tako da tu više i ne govorimo o suplementaciji nego o terapijskoj primeni vitamina D. Napomenula bij još i značaj suplementacije vitamina B12 pre svega kod osoba na veganskoj ishrani (pored drugih stanja/oboljenja za koje je poznato da nose rizik za deficit ovog vitmaina) odnosno ishrani koja isključuje namirnice životinjskog porekla koje su i jedini izvor vitamina B12. Ovo napominjem upravo zato što ukoliko se anemija uzrokovana deficitom B12 ne otkrije na vreme, može dovesti do ozbiljnih neuroloških poremećaja - upozorava.

Tableta

Foto: Pixabay

Bromatologija je nauka koja se bavi dijetetskim suplementima. Kakvo je Vaše mišljenje po tom pitanju o stanju našoj zemlji?

- Sa moje strane gledišta ja tu vidim dva odvojena, ali važna aspekta koji se tiču suplemenata i njihove primene. Jedan je regulatorni aspekt koji je u našoj zemlji veoma dobro uređen, čak i bolje nego u većini evropskih zemljama, uzimajući u obzir da imamo proceduru za registraciju svih dijetetskih proizvoda, uključujući i suplemente, ali i definisane maksimalno dozvoljene količine vitamina i minerala koje se mogu naći u dnevnoj dozi suplementa što sve vodi bezbednoj primeni proizvoda. Sa druge strane, mislim da se još uvek suplementi uzimaju na osnovu ličnog ubeđenja pojedinca bez određenih usaglašenih stavova u struci, ali i bez odgovarajućeg predznanja za sve što nosi suplementacija, uključujući (ne)prepoznavanje određenih stanja kada je suplementacija neophodna, (ne)poznavanje rizika koje može da nosi istovremena primena određenih lekova, a pre svega onih sa malom terapijskom širinom i suplemenata,  odnosno interakcija i naravno kupovna moć stanovništva uzimajući u obzir njihovu cenu.

Da li postoji bromatološki savet u vreme ovako velike pošasti kao što je infekcija korona virusom?

- Ne pametniji i korisniji od onoga da držimo distancu i nosimo masku. Međutim, važno je napomenuti da su adekvatna hrana i fizička aktivnost najvažnije stvari koje su u direktnoj korelaciji sa zdravljem i stanjem imunskog sistema. Naša je zemlja je u vrhu evropskih zemalja kada govorimo o broju obolelih, ali i umrlih od posledica kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i određenih kancera. Ova oboljenja su ujedno i faktori rizika koji određuju ishod infekcije kovidom. Upravo su neadekvatna ishrana i sedentarni način života najznačajni faktori odgovorni  za razvoj ovih oboljenja… I opet deluje sve tako jednostavno, a u stvari nije… Mislim da je najveći greh u Srbiji kritikovati način ishrane, u to sam se bar uverila čak i u radu sa studentskom populacijom - zaključila je doc. dr Nevena Ivanović u razgovoru.

Za Telegraf.rs piše prof. dr Nenad Dikić sa Univerziteta Singidunum

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • student

    Doc. Ivanovic je divna prema studentima i bice super profesorka.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima