Prava istina o tome da li vas obilne doze vitaminskih suplemenata mogu spasiti od korona virusa

Foto: Pixabay

Do ručka Karen Kamings-Palmer (50) već je konzumirala dovoljno narandži da pokrije dnevnu dozu vitamina C, tri filea lososa punog omega-3 masnih kiseliha i utrostručila dnevnu dozu vitamina D.

Preporučujemo

Uveče dodaje kašiku adaptogena - biljki za koje se kaže da snižavaju holesterol, pa onda i magnezijum, uglavnom za opuštanje.

Sledeće nedelje planira da uvede još jednu kapsulu vitamina D uveče, samo kako bi bila sigurna od kovida.

Iako zvuči preterano, Karen veruje da su ovakve mere koje je i koštaju na mesečnom nivou, od vitalnog značaja tokom pandemije korona virusa.

- Ne želim da imam dobro već sjajno zdravlje - rekla je za "Dejli mejl" - Želim da budem sigurna da je moje telo opremljeno protiv virusa koliko god može biti.

I ona je samo jedan primer. Ne u Britaniji, nego i u celom svetu. Najveći forum za roditeljstvo u ovoj zemlji "Mumsnet" domaćin je više od 500 diskusija na temu vitamina za jačanje imuniteta protiv korona virusa.

U međuvremenu, hiljade grupa zastupljeno je na Fejsbuku sa istom temom - koliko vitamina je dovoljno?

Književnica Dejli Darli (59) članica je nekoliko ovakvih grupa. Njeno interesovanje za suplemente počelo je prošle godine nakon što joj je dijagnostikovana osteoporoza. Tada joj je lekar prepisao tablete vitamina B12 i kalcijum.

Kada je počela pandemija korona virusa, negde na Fejsbuku je pročitala da ubrizgavanje velikih doza vitamina B12 i te kako pomaže. I lekar se složio da joj prepiše tu veću dozu.

- Mislim da sada nije vreme da budemo u lošem zdravstvenom stanju - rekla je dodajući da se na njenom "meniju" nalazi šest dnevnih kapsula antioksidativnog kukurmina, dva puta preporučeni unos omega-3 masnih kiselina i deset puta veća doza vitamina D od preporučene dnevne.

Foto: Pixabay

- Ne sećam se ni kada sam poslednji put bila prehlađena. Uverena sam da supelementi imaju veze sa tim - ističe.

Suosnivači popularne fejsbuk stranice "Vitamin D & Co-Factors UK", čak su objavili protokol za suzbijanje virusa pomoću dodataka, iako nemaju zdravstvene kvalifikacije, pa tako preporučuju 12 kapsula vitamina D dnevno, vrednih kao 100 jaja, kao i jednako hranljive sastojake poput vitamina K i mineral koji se nalazi u kropiru i avokadu - bor.

Upravo druga dva dodatka će suzbiti štetne efekte viška vitamina D koji uključuju mučninu, napade, pa čak i smrt.

Iako zdravstveni radnici nikada ne bi preporučili ove doze, mega-dozeri su sigurni da "rade".

Pa, da li su u pravu?

Istraživači su otkrili da je kod teško obolelih pacijenata četiri puta veća verovatnoća da im nedostaju osnovni vitamini, a odavno je dokazano da vitamin D pomaže u borbi sa kovidom jer "naoštrava" T-ćelije i čini ih efikasnijim pri infekciji.

Vitamin D je inače jako teško dobiti iz hrane. On se najbolje unosi izlaganjem suncu, ali i suplementima.

Iznenađujuće, stručnjaci kažu da ovi ljudi možda imaju pravo.

- Zabeleženo je samo nekoliko slučajeva trovanja vitaminom D - kaže dr Martin Hevinson, profesor molekularne endokrinologije na Univerzitetu u Birmingemu - Studije pokazuju da je otprilike 50mg dnevno, pet puta više od preporučene količine, maksimalna korist vitamina D. Mislimo da vitamin D može da ublaži prekomernu reakciju imunološkog sistema koja kod nekih ljudi uzrokuje kovid 19. Gojazni ljudi imaju problem sa upijanjem vitamina u krvotok, pa će njima trebati i više.

On je upravo jedan od naučnika koji vode kampanju da Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije udvostruči preporučeni dnevni unos vitamina D na 20mg.

A šta je sa ostalim vitaminima?

foto: pixabay.com

Zvanične preporuke potcenjuju količinu potrebnih hranljivih sastojaka, mišljenje je dijetetičarke Ursule Pilpot.

- Naš preporučeni dnevni unos zasniva se na izbegavanju nedostataka. Ali zbog genetskih varijacija nekima će biti potrebno mnogo više vitamina D, kalcijuma ili gvožđa za optimalan nivo energije, zdravlje kostiju i imunološko funkcionisanje.

Nije li rešenje zdrava i uravnotežena ishrana? Ne obavezno, ako pitate Pilpot.

- Otprilike jedna trećina ljudi ima malo vitamina D. Jedući žitarice ujutru, sendvič tokom ručka i testeninu uveče nećete obezbediti dovoljno vitamina D, gvožđa, vitamina C i omega-2 masti.

Ipak, treba imati na umu da se supelementi ipak ne mogu uzimati u neograničenom broju - povećanje vitamina A i E može otrovati organizam, a prekomerni unos vitamina C može imati laksativni efekat.

Njen savet je da se odlučite za multivitamine koji su napravljeni u pravoj meri.

- Jedino na to dodajte dodatnu kapsulu vitamina D, kalcijuma i gvožđa - zaključila je.

(Telegraf.rs)