• 0

Bolest srčanih zalistaka javlja se neprimetno: Ako imate ove simptome, odmah se javite lekaru

, Telegraf

Poput visokog krvnog pritiska, i bolest koju je imao pokojni Džej Ramadanovski lekari nazivaju "tihim ubicom"

  • 0
Srcani udar, infarkt. srce, pritisak, bol u grudima, ekg

Foto: Shutterstock

Srcani udar, infarkt. srce, pritisak, bol u grudima, ekg

Foto: Shutterstock

Legenda folk muzike Džej Ramadanovski preminuo je danas u svom domu na Dorćolu, u snu, od srca. Lekari Hitne pomoći bezuspešno su pokušali da ga reanimiraju.

Džej je i ranijih godina imao problema sa srcem. Neuredan život, konzumiranje alkohola i cigareta, pa i „izleti“ u drugu vrstu zavisnosti, neredovan san, česta putovanja s jednog na drugi kraj sveta..., uzeli su danak.
Njegovo srce je oslabilo, a da toga dugo nije bio svestan.

Jer, bolest srčanih zalistaka je poput hipertenzije – tihi ubica, sa simptomima koji godinama mogu da budu neprimetni, a onda da najednom buknu.

Takav je bio slučaj kod proslavljenog pevača.

Senka na plućima

Pre tri godine Džej se u Beču podvrgao operaciji srčanih zalistaka. Zbog toga je i pre nego što će mu biti dijagnostikovan ovaj zdravstveni problem Ramadanovski imao problema sa plućima, što je jedan od simptoma bolesti srca.

Kašljao je, ali je to pripisivao konzumiranju cigareta koje do poslednjeg dana nije ostavio.

Povremeno se žalio na bol u plućima – i za taj problem je okrivljavao cigarete od kojih se decenijama nije odvajao.

Strahovao je da ima kancer pluća, ali je sumnja na tu dijagnozu otklonjena posle opsežnih pregleda.

Koji simptomi najavljuju bolest srčanih zalistaka?

Slabost, malaksalost, osećaj lupanja srca, hronični umor, otežano disanje, osećaj nelagodnosti i bola u grudnom košu, vrtoglavice, omaglice, nesvestice, kašalj, iskašljavanje, nemogućnost ležanja na ravnom i otoci potkolenica najčešće mogu da ukažu na probleme sa srčanim zaliscima.

Kada je srčani mišić ozbiljno oštećen, pacijenti se žale na lako zamaranje, iznenadne gubitke svesti, angiozni bol i gušenje, posebno kada su u ležećem položaju.

Umorna žena, depresija, bol, glava

Foto-ilustracija: Freepik

Lečenje

U odnosu na stepen bolesti i poremećaj funkcije rada srca, lečenje može biti konzervativno i operativno. Konzervativno uključuje mnogobrojne lekove koji umanjuju subjektivne smetnje i tegobe, ali ipak ne mogu da spreče progresiju bolesti.

Operativno lečenje uključuje standardne i minimalno invazivne hirurške pristupe (zamena ili rekonstrukcija zalistaka) i lečenje transkateterskom implantacijom zalistka. Transkateterska implantacija se najviše koristi za korekciju oboljenja aortnog zaliska, kod pacijenata kojih je rizik od hiruške intervencije visok i taj zahvat se naziva TAVI (transcateter aortic valve implantation).

Zato hiruško lečenje bolesti srčanih zalistaka predstavlja zlatni standard. Zamena aortnog zalistka je najčešća hirurška intervencija koja se primenjuje na zalistcima. Zamena ovog zalistka se vrši mehaničkom ili biološkom protezom. Mehanički zalistak ima prednost jer je trajniji i traje paraktično doživotno, ali zahteva dugoročnu upotrebu lekova za razređivanje krvi.

Operacija

Pixabay

Osobe mlađe od 65 godina najčešće dobijaju mehaničku valvulu, jer biološka valvula kod njih brže propada. Ali, ukoliko postoji rizik od krvarenja, razumna opcija je i ugradnja biološkog zaliska uz obavezno informisanje bolesnika da će mu posle izvesnog vremena slediti nova operacija zamene zaliska mehaničkim. Biološki zalistak zahteva kratkoročnu primenu lekova za razređivanje krvi, ali je njegovo trajanje ograničeno u proseku na oko 10 godina.

Rekonstrukcija se najčeće radi kod bolesti mitralnog zaliska (prolaps). Prednost je sačuvan prirodni zalistak, pa nema potrebe za upotrebom lekova koji razređuju krv.

Prevencija, postoperativni tok i prognoze

Pacijenti koji su operisali srčane zaliske moraju strogo da vode računa o načinu života.

Stečeni faktori rizika za bolest srčanih arterija su ujedno i faktori rizika za oštećenje zalistaka: pušenje, šećerna bolest, povišen pritisak, masni elementi u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost.

Glavne preporuke su apstinencija duvana, kao i redovna svakodnevna rekreacija u skladu sa mogućnostima i godinama. Trebalo bi dati prednost dinamičkim vežbama (pešačenja, trčanje, plivanje) i gimnastici, bez dizanja teških tereta. Kada je reč o ishrani, preporučuje se redukcija unosa soli, veštačkih šećera, testa i mesa.

Video: Pijavica živela više od godinu dana u petogodišnjakovom nosu

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima