Prof. dr Nenad Dikić savetuje: Ugasite notifikacije na mobilnom telefonu

Foto: Tanjug/AP

Jedan članak sam završio rečima: „I možda nemamo izbora u korišćenju društvenih mreža, ali moramo da naučimo kako da to činimo. Planirajte mnogo, ali se izborite da nekad ne radite ništa.“

Preporučujemo

Međutim ispostavilo se da je situacija mnogo kompleksnija, tačnije da postoji prava klopka koju društvene mreže nose sa sobom. S druge strane društvene mreže su nesumnjivo korisne, ali očigledno nisu smišljene samo s tom namenom.

Verovatno ni Stiv Džobs koji je računare smatrao najneverovatnijim izumom našeg veka, nije razmišljao da će kompjuteri imati sopstvene ciljeve. Sigurno nije mogao ni da pretpostavi koliko će društveni mediji biti opasnost, jer će se na korisnike gledati kao na podatke, a ne kao na korisnike.

Foto: Shutterstock

Društvene mreže su postale deo društva. Verovatno bi bio krajnji izazov pronaći nekoga ko čita ovaj članak, a nema nalog na Guglu ili društvenim mrežama. Logično, ne bi mogao ni da ga čita. I upravo taj veliki broj korisnika stvara veliku količinu podataka.

Pošto mi kao korisnici ne plaćamo društvene mreže, kompanije koje ih poseduju to nadoknađuju oglašavanjem na njima. Tako svi mi postajemo potencijalni kupci proizvoda koji se prodaju, a poslovni model vlasnika društvenih mreža je da zadrže korisnike što duže vremena. Što i nije problem, jer većina ljudi i sa ovim neprijatnim saznanjem, ne želi da prekine sa korišćenjem društvenim mreža. A mnogi su od njh postali zavisni.

Dokumentarni film na Netflixu „Socijalna dilema“ upravo otkriva da su ove aplikacije dizajnirane pre svega da ciljaju ranjivosti u ljudskoj psihologiji. Na primer, kada se „feed“ osveži, ne znate šta ćete dobiti, pa „baš kao i automati u Vegasu“ algoritmi igraju na našu urođenu ljudsku radoznalost.

„Feed“ inače znači ažuriranje sadržaja koje korisnik prati na društvenim mrežama. Ono što malobrojni primećuju je da dođe do neznatnih promena u sadržaju i dizajnu onoga što pratite, jer na taj način korisnici podležu najmoćnijem marketingu na svetu.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Ako samo pogledam svoj mobilni, prosto je neverovatno, dobijam stalne vesti o kovidu, vitaminu D, dopingu, sportu, Mac Book, muzici, čak posebno Kejt Ričardu, jer sam skoro pročitao nekoliko članaka o njemu. Što kaže moja prijateljica „pravi špijuni“ - znaju gde sam bio, kada slećem, šta sam gledao i tako u nedogled.

Činjenica da to neko koristi da bi me usmerio na stranice sa određenim sadržajem, ili poslao reklamu koju baš želim da vidim, deluje kao da je iz naučnofantastičnog filma, ali je apsolutno tačna. Metaforično prikazan centar negde u svetu koji kontroliše naš Facebook, Twitter ili druge socijalne mreže očigledno nije nikakva metafora već istina.

Zbog svega poznavaoci smatraju da treba da isključimo sve notifikacije, da što manje koristimo Google aplikacije, recimo umesto Chroma da koristimo Firefox, odnosno da biramo one koje ne prate svoje korisnike i koje su nastale da bi sačuvale „internet zdravlje i privatnost“, kako to piše kada instalirate Firefox.

Kada god možete koristite neprofitne tvorce softvera koje razvijaju ljudi koji imaju ideju da očuvaju Internet kao mesto gde možemo da se družimo, volimo, učimo i komuniciramo slobodno. Mada ima mnogo onih koji kažu da samo stvari koje nisu na Internetu su privatne i zato dobro pazite šta stavljate na socijalne mreže i šta sve dozvoljavate silnim aplikacijama koje ste instalirali da znaju o vama.

Život je toliko intrigantniji kad svi ne znaju sve o svakome.

Za Telegraf.rs piše prof. dr Nenad Dikić sa Univerziteta Singidunum