Bez velikih medicinskih dostignuća kao što su vakcine i insulin, svet bi izgledao mnogo gore

Foto: Tanjug/AP

Dijabetes je od smrtonosne postao bolest sa kojom se živi, a svake godine vakcine sačuvaju oko tri miliona ljudskih života. Koliko su svet promenila ta velika medicinska dostignuća?

Preporučujemo

Bez tako velikih medicinskih dostignuća, svet bi izgledao mnogo gore. I pored toga, suočavamo se sa epidemijama, kao i ratovima i krizama zbog kojih dolazi do nestašica lekova.

Primera radi, insulin je doneo preokret u borbi protiv dijabetesa. Dok nije napravljen prvi preparat, koji nije bio insulin već ekstrakt pankreasa, oboleli su se lečili gladovanjem, odnosno ne unošenjem šećera kroz hranu.

- Krajnje vizuelno se to može dočarati. Prvi pacijent kojem je dat taj ekstrakt, bilo je dete koje je pre davanja, zbog terapije gladovanja, izgledalo kao kost i koža. Efekat je bio takav da se nekoliko nedelja nakon početka terapije dete potpuno oporavilo. Majka je držala jedno simpatično, buckasto dete koje je ulazilo u normalan život - objašnjava Nebojša Lalić, endokrinolog i dekan Medicinskog fakulteta za RTS.

Prema njegovim rečima, insulin je jedan od lekova koji je potpuno promenio sliku čovečanstva.

Nova era vakcina

Takav status uživaju i vakcine, koje su zbog svog efekta jedno od najvećih dostignuća moderne medicine.

- Da nema vakcina, ljudi bi danas umirali od velikih boginja, deca bi oboljevala od dečje paralize. Male boginje i veliki broj drugih bolesti bi pogađale čovečanstvo. Svet bi bez vakcine izgledao potpuno drugačije -kaže epidemiolog sa Medicinskog fakulteta Ljiljana Denić.

Razvoj vakcina je dug proces, ali Denićeva ističe tri ključna momenta. Prvi je kada je Edvard Džener vakcinisao osmogodišnjeg dečaka kravljim boginjama, zbog čega je on kasnije postao imun na velike boginje.

Pacijent sa Kosova marta ili aprila 1972., tokom epidemije variole vere na prostoru SFR Jugoslavije. Foto: Wikimedia Commons/Centers for Disease Control and Prevention's Public Health Image Library/Dr. William Foege/Patho

Drugi važan trenutak bio je kada je Luj Paster uspeo da oslabi izazivače bolesti, što je bio prvi korak ka pravljenju „živih vakcina". Još jedan važan trenutak bio je razvoj vakcine za hepatitis B, koja je prva rekombinantna vakcina dobijena genetskim inženjeringom, jednom savremenom tehnologijom kojom se u vakcinu ne unosi čitav, već samo jedan deo virusa.

„Mislim da smo sada svedoci jedne nove ere, novog načina pravljenja vakcina, a to je ova sa informacionom RNK, kakva je 'Fajzerova' vakcina“, navodi Ljiljana Denić.

Insulin je samo korak u borbi protiv monstruma dijabetesa

Iz pankreasnog ekstrakta izdvojen je insulin. Kada su otklonjene akutne komplikacije, odnosno to da dijabetes odnosi živote na početku bolesti, počelo je burno usavršavanje insulina koje traje i danas.

U međuvremenu je otkriveno da insulin nije samo preparat koji treba dati i da se tu posao završava.

- Naš zadatak je da uspostavimo balans u organizmu, koji je dozirano ubacuje u krv onoliko insulina koliko je potrebno da bi se šećer normalizovao. Tu smo shvatili da treba kombinovati različite preparate insulina, što je dovelo do kvalitetnijeg i dužeg života pacijenata i sprečavanja komplikacija - dodaje dekan Medicinskog fakulteta.

Pixabay.com

Dijabetes je, prema njegovim rečima, jedan monstrum koji nosi sa sobom još niz drugih problema.

Opake bolesti koje su sada ružna prošlost

Prva bolest koja je iskorenjena bile su velike boginje 1980. godine, što znači da u prirodi više ne postoji prouzrokovač niti oboleli. prenosi RTS.

Čovečanstvo je sada na korak od iskorenjivanja polimijelitisa, odnosno dečje paralize.

Određene bolesti, popu malih boginja, mogu se držati pod kontrolom ako postoji dobar obuhvat populacije vakcinacijom.

„Vakcine su preduslov da se bolesti eliminišu ili sasvim iskorene“, ističe epidemiolog Ljiljana Denić.

Vakcina protiv kovida-19, šta su preporuke?

Iako ne postoje indikacije da im šteti, preporuka Svetske zdravstvene organizacije jeste da trudnice za sada ne treba da prime vakcinu protiv kovida-19.

Stručni komiteta koji je formiralo Ministarstvo zdravlja je pripremio listu bolesti koje prioritizuju obolele od njih da prime vakcinu. U njih spadaju ljudi sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, plućnim bolestima, malignim tumorima...

Foto: Tanjug/AP

Te bolesti, prema njenim rečima, nisu prepreka za primanje vakcine, već naprotiv, ljudi oboleli od njih spadaju u grupu koju treba što pre vakcinisati.

Takođe, oboleli od autoimunih bolesti bi takođe trebalo da bez straha prime vakcinu.

- Mnogo je veći atak na autoimuni sistem prava infekcija kovidom-19, tako da nema prepreke za vakcinacijom tih ljudi - ističe Ljiljana Denić u razgovoru za RTS.

(Telegraf.rs/Rts.rs)