• 0

Blizanci oboleli od kovida 19 pomažu naučnicima da rasvetle genetske korene bolesti

, Telegraf

I kod jednojajčanih blizanaca imuni sistem može da izgleda, pa i da reaguje znatno drugačije

  • 0
Devojke žene bliznakinje džemperi odeća osmeh

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Posle 35 godina deljenja svega - od ljubavi prema džez muzici do sjaja za usne - jednojajčane bliznakinje Kimberli i Keli Standard pretpostavile su da će njihova iskustva biti identična kao i njihova DNK kada se razbole od kovida 19.

Ali, to se nije dogodilo.

Prošlog proleća, sestre iz Mičigena javile su se u bolnicu zbog povišene temperature i otežanog disanja. Dok je Keli otpuštena posle manje od nedelju dana, njena sestra je završila na intenzivnoj nezi gde je provela skoro mesec dana u kritičnom stanju. Nedeljama pošto se Keli vratila u njihov zajednički dom, Kimberli je još učila da govori, hoda i jede.

Među 94 miliona zabeleženih infekcija od početka izbijanja pandemije, bliznakinje Keli i Kimberli imale su dve različite manifestacije kovida 19.

Jedna ju je podnela relativno lako, a druga je jedva preživela.

Neočekivani rezultati istraživanja

Zahvaljujući blizanačkim registrima u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Evropi, istraživači utvrđuju da li genetika može da utiče na simptome kod pacijenata obolelih od kovida 19. Ove studije su do sada potvrdile da čak i kod jednojajčanih blizanaca imuni sistem može da izgleda znatno drugačije i nastaviti da se razlikuje tokom života.

Doktorka Mišita Gol, jedna od lekarki koja je lečila Keli i Kimberli, rekla je da je bila iznenađena razvojem bolesti kod sestara.
- Bili smo zapanjeni – izjavila je doktorka.

Obe sestre su imale višak kilograma i istoriju metaboličkih stanja. Keli koja ima astmu i teži slučaj dijabetesa možda je imala malo veći rizik od dolaska na intenzivnu negu. Ali, Kimberli je bila ta koja je zbog kovida 19 prošla gore!

foto Pixabay

foto Pixabay

Sličan slučaj zabeležen je i u Vajomingu, doduše bez završetka na intenzivnoj nezi. Marena i Vivian Her (17), jednojajčane bliznakinje, na potpuno različit način su „pregrmele“ kovid 19: Marena je izgubila osećaj ukusa i mirisa, što joj je bio jedini simptom infekcije korona virusom, a Vivian se nedeljama borila borila protiv simptoma koji su joj lomili organizam.

Genetska podešavanja

Barem neki od faktora koji utiču na težinu slučaja kovid 19 zapisani su u genomu. Nedavne studije sugerišu da bi ljudi sa nultom krvnom grupom mogli da budu u manjem riziku da se ozbiljno razbole od korona virusa. Druge studije bavile su se genima koji utiču na to kako ćelije oglašavaju uzbunu zbog virusa ili podižu svoju odbranu kako bi eliminisale patogene.

Još neke genetske promene mogu da olakšaju prodiranje korona virusa u ćelije. Neke bi čak mogle da pokrenu prekomerni imuni odgovor na infekciju koji oštećuje zdrava tkiva uz bolesna - uobičajena karakteristika među najgorim slučajevima kovida 19.

- Čini se da postoji merljiv genetski uticaj na to da li ljudi imaju simptome poput temperature, umora i moždane magle kada su inficirani korona virusom - kaže Tim Spektor, naučnik iz Velike Britanije.

Brzi test koronavirus

Foto: Tanjug/AP

Prošle godine, on i njegove kolege razvili su aplikaciju za praćenje simptoma kako bi pratili kako se ljudi nose sa bolešću. U studiji koja još nije objavljena u naučnom časopisu, obelodanili su da genetski faktori mogu da naprave i do 50% razlika između simptoma kovida 19. Jedan gen koji istražuju kodira molekul nazvan ACE2, na koji se korona virus „nakači“ pre ulaska u ćelije.

- Bilo bi pogrešno misliti da na ovo možemo odgovoriti ako samo pročitamo gene - rekao je Spektor. - Ipak, u barem nekim aspektima tela jednojajčanih blizanaca su genetski programirana da budu slična.

Isti simptomi i isto vreme ozdravljenja, i to u sat

Bliznakinje Krista Burket i Kasej Miler (28) iz Toleda u Ohaju razbolele su se od kovida 19 nedugo nakon Dana zahvalnosti. Najpre se razbolela Kasej, a sedam dana kasnije i Krista.

Njihovi simptomi, iako su „kaskali“ nedelju dana, bili su „kao preslikani“.

Obe su imale identičnu temperaturu, kratak dah, bolove u leđima i čudna zujanja u glavi. Osmog dana obe su imale i strašnu glavobolju. Najzad, kod obe su posle osmog dana svi simptomi nestali – tačno u sat!

zena, devojka, temperatura, prehlada, bolest, krevet, lezi u krevetu groznica

Foto: Shutterstock

Naučnici za ovaj slučaj nemaju nikakvo objašnjenje. Jedino što prihvataju je teza da količina korona virusa koju osoba unese može da utiče na težinu bolesti, što je trend koji je zabeležen i kod drugih infekcija.

Da li su jednojajčani blizanci zaista „kao preslikani“?

Jednojajčani blizanci nastaju kao jedan embrion koji se deli na dva dela; ali, njihove razvojne putanje se razilaze, jer se njihova DNK akumulira u malim i često suptilnim, ali jedinstvenim slovima.

Kroz detinjstvo i adolescenciju, biološka provalija između blizanaca se produbljuje, jer različiti mikrobi kolonizuju creva ili protežu delove njihovih genoma, čineći određene segmente težim ili lakšim za čitanje.

- Sve ove promene mogu uticati na to kako osoba reaguje na infekciju – kaže Anita Peper, razvojni biolog sa Instituta Vistar u Filadelfiji.

Čak ni DNK sa kojim ćelije počinju razvoj nije isti. Imune B ćelije i T ćelije su na neki način nepropusne za gene sa kojima započinju razvoj. Zadatak ovih ćelija je proizvodnja proteina, kao što su antitela, koja prepoznaju patogene koji mogu naneti štetu organizmu. Što više ovih sumnjivih oblika ćelije i antitela mogu da pronađu, to bolje osoba može da izbegne bolest.

imunitet, korona virus

Foto: Pixabay.com

Ali ne bi imalo smisla kodirati zasebni gen za svaku moguću iteraciju antitela - jednostavno ih je previše. Umesto toga, imune ćelije grade svoj odbrambeni sistem kroz proces rekombinacije, koji uključuje mešanje i poklapanje segmenata DNK da bi se stvorile milijarde i bilioni jedinstvenih genetskih delova.

- Ovo može da bude prednost za organizam, jer može da pripremi telo da se odbrani čak i od patogena sa kojima se nikada ranije nije sreo - kaže Mark Dejvis, imunolog sa Univerziteta Stanford koji je pomoću registra blizanaca u ovoj instituciji sproveo istraživanje genetike imunološkog sistema.

- Blizanci mogu početi sa istim genetskim sastojcima, ali dalje sve zavisi od drugih faktora.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima