• 16

Diskus hernija se može "operisati" i bez reza - laserom: Bol nestaje za svega nekoliko minuta

, Telegraf

- Ako je hernija lokalizovana u donjem delu leđa, najčešća lokalizacija bola je u predelu zadnjice, butine, listu i u delu stopala. Ako je hernija u vratu, obično je bol lokalizovan u vratu i niz jednu ruku - kaže specijalista neurohirurgije Nenad Živković iz Bel Medica

  • 16
Kičma

Foto: Pixabay

Degenerativna oboljenja kičme, među kojima je i diskus hernija, sastavni su deo biloškog procesa starenja, koji se javljaju i kod muškaraca i kod žena već posle 40. godine, a u poslednjoj deceniji primetno je da se javljaju i dosta ranije. Bez lekara je nemoguće izboriti se sa ovim oboljenjem, a ukoliko konzervativno lečenje ne da rezultat, primenjuje se operativno. Jasno je da svi uvek pomisle na krv i nož ali specijalista neurohirurgije dr sc. med. Nenad Živković, bol zbog ovog stanja rešava za svega nekoliko minuta, i to laserom.

Na početku razgovora za Telegraf.rs, dr Živković, nam objašnjava šta je diskus hernija, i kako dovodi do stanja da neko pored konzervativnog mora i na drugu vrtsu lečenja.

- Diskus hernija predstavlja prolaps međupršljenskog diska. Ovo stanje nastaje kao posledica prodora želatinoznog jezgra u međupršljenske otvore gde vrši pritisak na korenove spinalnih živaca, što može izazvati izuzetno jake bolove. Hernijacija međupršljenskog diska je često povezana sa starosnom degeneracijom spoljnog prstena, poznatom kao prstenasti fibrosus, ali je obično pokrenuta traumom ili naprezanjem podizanjem ili određenim pokretom (uvrtanjem).

- Ispadanje diska je u većini slučajeva na zadnjim stranama kičmenog kanala (posterolateralno), zbog relativne suženosti zadnjeg uzdužnog ligamenta u odnosu na prednji uzdužni ligament. Pucanje prstena diska može rezultirati i oslobađanjem faktora zapaljenja koji uzrokuju upale korena nerava, a što može rezultirati jakim bolom čak i ako nema kompresije nervnog korena - objašnjava dr Živković iz Bel Medica.

Prema njegovim rečima, degenerativna oboljenja kičme, javljaju se i kod muškaraca i kod žena već posle 40. godine, a poslednju deceniju i dosta ranije.

- Savremen dinamičan način življenja pun stresa i nova kompjuterska era doprineli su da se degenerativna oboljenja kičme sve češće javljaju i kod mlađih, te predstavljaju ozbiljan socio-ekonomski problem, jer i pored remećenja kvaliteta života onemogućavaju i radnu sposobnost. Nedovoljna fizička aktivnost, posledična prekomerna težina, dugotrajno sedenje u prinudnom položaju, loše držanje tela, faktori su koji utiču na progresivan tok degenerativnih promena koje smanjuju elastičnost kičme, najčešće u lumbalnoj - krsnoj, a zatim i u cervikalnoj - vratnoj regiji čineći pritisak na vaskularne i nervne elemente - kaže naš sagovornik.

Početni upozoravajući simptomi, kao što su nespretan hod i ukočenost tela su nespecifični. Prvi ozbiljan znak predstavljaju pojava pogrbljenosti i deformiteta usled hoda.

- Promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba - zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove i kao posledica mogu nastati diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, suženja kičmenog kanala. Simptomi zavise od položaja prolapsa diska, odnosno od toga da li disk pritiska nerv, kada je lateralno, ili se nalazi u sredini i može izazvati suženje spinalnog kanala. Najčešći simptom je radikularan bol - bol koji pacijenti osećaju u leđima i niz jedan ekstremitet - navodi dr Živković.

Lokalizacija bola hernije 

Ako je hernija lokalizovana u donjem delu leđa, najčešća lokalizacija bola je u predelu zadnjice, butine, listu i u delu stopala. Ako je hernija u vratu, obično je bol lokalizovan u vratu i niz jednu ruku.

- U toku kijanja i kašljanja, zbog povećanja pritiska, bol se obično pojačava i opisuje se kao oštar. Pored bola često se javlja utrnulost odgovarajuće regije koju inerviše pogođeni nerv. Mišići koji su inervisani odgovarajućim nervom mogu oslabiti zbog pojačane ili dugotrajne kompresije, a što se može odraziti na hod ili držanje predmeta. Takođe, moguće je imati i herniju diska bez simptoma - upozorava dr Živković. 

Pri pojavi simptoma, vrlo je bitno javiti se što pre lekaru.

- Najpre će se uraditi neurološki pregled i proveriti refleksi, mišićna snaga, sposobnost pri hodanju, testovi istezanja, kao i osetljivost na lake dodire, ubode ili vibracije. Nakon evidentiranih testova i uočavanja lokalizacije bola, trnjenja i eventualne slabosti, pacijent se upućuje na neuroradiološku dijagnostiku koja može uključiti RTG kičme gde se uočavaju degenerativne promene, suženje prostora između dva pršljena, eventualne luksacije i frakture pršljenova.

- Zlatni standard u dijagnostici diskus hernije su magnetna rezonanca ili kompjuterizovana tomografija,  kojima se dobijaju informacije o lokalizaciji hernije i nerava koji su pritisnuti. EMGN - elektromioneurografija, je dopunski test koji verifikuje eventualnu kompresiju nerva pomoću kretanja električnih impulsa duž nervnog tkiva - priča za Telegraf.rs ovaj stručnjak.

Tim stručnjaka učestvuje u lečenju 

Prebacuje se na to kako se ovo oboljenje leči. U to su, kako kaže, uključeni lekari raznih specijalnosti - lekar opšte prakse, fizijatar, neurolog, neurohirurg, ortoped, a u zavisnosti od stepena razvoja i složenosti bolesti.

- U 80 do 90 odsto slučajeva lečenje se svodi na konzervativni tretman i rešavanje akutnog bola. Obično se tegobe povuku za četiri do šest nedelja. Ukoliko tegobe i dalje perzistiraju pacijentu se rade dijagnostičke procedure kako bi se definisao problem i odabrao modalitet lečenja. Moram da naglasim da je faza edukacije i promena životnog stila jako bitna, jer ako je nema, poništava ceo proces prethodnog lečenja, i takav će se pacijent ponovo sigurno javiti sa istim ili težim tegobama -upozorava specijalista neurohirurgije Nenad Živković:

Ukoliko se i pored konzervativnog lečenja jave bolovi, trnjenje, slabost stopala, onda se pacijent upućuje neurohirurgu radi operativnog lečenja. Pored konzervativnog i operativnog lečenja, u poslednje vreme, sve češće se pojavljuju invazivne procedure, kao što su laserska diskus dekompresija, radiofrekventna nukleoplastika, aplikacija matičnih ćelija, a koje predstavljaju most između operacija i konzervativnog lečenja.

Neurohirurg Nenad Živković

Foto: Privatna arhiva

Minimalno invanzivne metode lečenja

Naš sagovornik je jedini na ovim prostorima koji može da reši diskus herniju bez reza, laserskom metodom. Reč je, upravo, o minimalno invazivnoj proceduri kao što je perkutana laserska dekompresija ili radiofrekventna nukleoplastika.

- Perkutana laserska diskus dekompresija (PLDD) je tehnika kojom se u lokalnoj anesteziji komprimovani koren nerva oslobađa pritiska laserskim skupljanjem diska, eliminišući bol pacijentu za svega nekoliko minuta. Upotreba lasera u lečenju diskus hernije nastala je početkom osamdesetih godina prošlog veka. Choi i kolege prvi su izveli PLDD na telu čoveka, februara 1986. godine.  Američka administracija odobrila je PLDD 1991. godine.

- Tretman laserom zasniva se na tome da se laserska toplota uvodi unutar diskusa, kojim se smanjuje njegova zapremina indukcijom kolagenih vlakana. Ovi procesi dovode do pada intradiskalnog pritiska, gde se prolabirani materijal retrahuje i time dekomprimira odgovarajući nerv. Nakon postavljene dijagnoze  pod lokalnom anestezijom uvede se pod kontrolom skopije tanka igla u međupršljenski prostor gde se dalje izvodi procedura skupljanja prolabiranog diska. Ista procedura se može ponoviti bez  ikakvih posledica po pacijenta - objašnjava dr Živković koje sve metode lečenja primenjuje u Bel Medicu.

Život nakon intervencije 

Prema njegovim rečima, vežbe i način života nakon obavljene operacije ili neke vrste invazivnog lečenja su jako bitan segment u lancu lečenja.

- Ukoliko izostanu, veoma često se dešava da se tegobe vraćaju, pa se samim tim i lečenje ponavlja. Obično kažem da je sama intervencija ili operacija trećina, druga trećina je fizikalni tretman, i treća, i poslednja, način života koji pacijent vodi nakon sprovedene ove dve faze lečenja. Dakle fizička aktivnost je neophodna ne samo u smislu oporavka već i u smislu prevencije diskus hernije - ističe dr Živković.

Za kraj, da ne bismo došli u fazu da nam trebaju ove metode lečenje, važno je napomenuti faktore koji utiču na stvaranje ovog i drugih degenerativnih oboljenja kičme.

- To su prekomerna težina, koja dodatno povećava pritisak na fasetne zglobove i međupršljenske diskove i ubrzava degeneraciju u donjem delu leđa. Zatim, zanimanje koje zahteva dugotrajno sedenje, ili fizički zahtevni poslovi koji imaju veći rizik od ranijeg nastanka bola u leđima. Neki ljudi imaju i genetsku predispoziciju, u smislu oslabljenih ligamentnih veza, za razvoj hernije diska, a na brže degeneracije i propadanje diska utiče i pušenje. Ono, naime, smanjuje dovod kiseonika na disk, što dovodi već pomenutih promena na njemu - napominje

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marko

    Svaka cast mladom doktoru. Ovo je buducnost Srbije... Pun razumevanja, strpljenja da objasni, osecajan, to se retko danas srece.Steta sto je napustio drzvanu praksu. Ne postoji osoba kome on nije pomogao. Sve preporuke. Zauvek zahvalan pacijent 👍

  • Trx

    Radite vežbe Big 3 od Stuart Mcgill-a, Setajte, jedini pravi lek.

  • Srbin

    Operacija laserom 300.000 dinara, ko to da plati.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima