Anksioznost, nesanica i depresija najčešće mentalne smetnje: I preležana korona ostavlja posledice

foto Freepik.com

Nakon povećanog broja pacijenata koji su se krajem prošle i tokom ove godine javljali Savetovalištu za mentalno zdravlje, Dom zdravlja je odlučio da sprovede istraživanje i među širom populacijom.

Istraživanje je tokom prethodna tri meseca obavljao tim Savetovališta za mentalno zdravlje Doma zdravlja Kragujevac kroz anketiranje građana, a rezulati su pokazali da, pored pacijenata koji su se već svojevoljno javljali Savetovalištu za pomoć sa određenim psihičkim problemima, mentalne smetnje imaju i građani, koji do sada nisu potražili stručnu pomoć.

Preporučujemo

Kako je istaknuto, u pitanju je uglavnom radno aktivno stanovništvo, pretežno ženska populacija.

Vođa tima Suzana Perović, psihjatar u Domu zdravlja,istakla je da su u istraživanju učestvovale tri grupe građana: oni koji dolaze u Savetovalište sa već postojećim mentalnim smetnjama i pre korone, pacijenti koji su anketirani kod lekara opšte prakse i zaposleni u četiri kragujevačka javna preduzeća.

- Istraživanja su pokazala da u sve tri kategorije koje smo mi ispitivali, a to su anksioznost, nesanica i depresija, procenti onih koji imaju neke od ovih problema su između 65 i 70 odsto, što znači od troje ispitanih, dvoje imaju mentalnih smetnji. Najveći procenat je depresivnost, negde oko 73 odsto, anksioznost 69 odsto i problem sa nesanicom ima oko 65 odsto anketiranih. Istakla bih da, kada govorimo o nesanici, u najvećoj meri u pitanju je umerena klinička slika  koja zahteva obaveznu posetu doktoru i terapiju", navela je dr Perović za Tanjug.

Prema njenim rečima, ljudi koji su preležali koronu imaju problem sa koncentracijom i taj problem ima skoro 30 odsto ispitanika.

"Više od 80 posto ljudi koje smo anketirali je radno sposobno stanovništvo, starosti između 40 i 60 godina, a polovina od tih ljudi, nakon preležane korone, ima problem upravo sa koncentracijom i nije dovoljno sposobno za rad. Svi ovi rezultati nas sada teraju da radimo dalje ovo što smo započeli, da tražimo ljude koji se ne javljaju u Savetovalište za mentalno zdravlje, a imaju neki problem. Cilj i jeste da se preduprede mentalni problemi koji mogu samo da rastu ukoliko se na vreme ne prepoznaju a onda tri porodica, trpi celo društvo“, istakla je Perović i dodala da je kod više od 50 odsto pacijenata, koji su već imali mentalne smetnje i pre korone, tokom pandemije došlo do pogoršanja.

Na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja, govorila je i Slavica Ðukić Dejanović, kao stalni član tima.

Ona je istakla da je pandemija korona virusa donela tihu pandemiju mentalnog oboljenja, sa posledicama koje nikako ne treba zanemariti.

„Rezultati su nam pokazali da mentalne smetnje, zbog kojih se neki zdravstveno pismeniji ljudi jave u Savetovalište, su pođednako zastupljene i u opštoj populaciji, kod onih koji se ne javljaju. To znači da je ono što nas vreba, anksioznost, depresivnost ili nesanica, svuda oko nas i da ih često ne prepoznajemo ili je prepoznamo tek kada postane ozbiljan mentalni problem i zato treba raditi na povećanju zdravstvene pismenosti i znanju običnog čoveka da je i mentalno zdravlje važno i da imamo i dušu, a da nas ne boli samo zub ili imamo upalu pluća, nego da imamo pravo i na to da imamo besanu noć, da imamo telesne simptome straha ili različitu dubinu depresivnosti. I za to postoji lekar i to treba da lečimo. Za mene je alarmantan podatak da u opštoj populaciji ima isto depresivnih, anksioznih kao i kod onih koji traže pomoć. I to nam govori da je paralelno sa pandemijom kovida išlo i mentalno razboljevanje, ali je ono bilo tiho i mi ga sada otkrivamo“, rekla je Ðukić Dejanović.

Ona je napomenula da će to istraživanje biti nastavljeno i u saradnji sa brojnim firmama kako bi se brinulo i o mentalnom zdravlju zaposlenih.

U Domu zdravlja kažu da je važno da se pošalje poruka javnosti da mentalno zdravlje građana, naročito posle korone, nije dobro i da ljudi treba bez stida da se javljaju u Savetovalište za mentalno zdravlje, kako bi se prevenirale teže posledice.

(Telegraf.rs/Tanjug)