Kako je i četvrta osoba "izlečena" od HIV-a nakon tretmana matičnim ćelijama: Mutirani gen leči i leukemiju?

Foto: Shutterstock

Centar za istraživanje i lečenje raka "Grad nade" (City of Hope) predstavio je u julu istraživanje na Međunarodnoj konferenciji o AIDS-u 2022. koje je bacilo pozitivno svetlo na kontinuirani napor ka boljem razumevanju, lečenju i borbi protiv HIV-a.

Tada je širom sveta odjeknula vest - 66-godišnji pacijent, koji želi da ostane anoniman, najstarija je osoba koja je postigla remisiju i od HIV-a i od leukemije, nakon uspešne transplantacije matičnih ćelija od donora koji poseduje izuzetno retku genetsku mutaciju. On je četvrta osoba na svetu koja je postigla dugoročnu remisiju HIV-a.

Preporučujemo

Dok su njegov slučaj i tok lečenja veoma specifični za osobe koje žive sa virusom i rakom krvi, istraživači kažu da je to događaj na dugom krivudavom putu u borbi protiv HIV-a.

Slučaj „pacijenta Grada nade“

- Najznačajniji nalaz iz ove studije bio je ishod. Pacijent "Grada nade" postigao je dvostruku dugoročnu remisiju od HIV-a i akutne leukemije nakon transplantacije matičnih ćelija koristeći matične ćelije od donatora koji nosi homozigotnu CCR5 delta 32 mutaciju, a njegovo iskustvo je jedinstveno i razlikuje se od njegovih prethodnika. On je najstarija osoba koja je primila transplantaciju matičnih ćelija i postigla dvostruku remisiju - rekla je dr Jana K. Dikter, vanredni klinički profesor u Odeljenju za infektivne bolesti Grada nade, koja je na međunarodnoj konferenciji predstavila podatke o pacijentu.

Foto: Shutterstock

Dikter je rekao za "Healthline" da se ovaj čovek posebno ističe od svojih prethodnika s obzirom na to da je najduže živeo sa HIV-om u vreme transplantacije matičnih ćelija i da je pre transplantacije primao „najmanje imunosupresivni režim“.

- Rezultati ovog istraživanja su veoma važni za ljude koji žive sa HIV-om i rakom krvi iz nekoliko razloga. Kako ljudi nastavljaju da žive duže sa HIV-om zahvaljujući antiretrovirusnoj terapiji, oni su takođe pod povećanim rizikom od razvoja raka krvi, a transplantacija matičnih ćelija može da bude dobra opcija za njih da izleče svoj rak. Sada imamo dokaze da nekim HIV pacijentima sa karcinomom krvi možda neće trebati tako intenzivne imunosupresivne terapije pre transplantacije da bi ih doveli u remisiju.

Istraživanje o konkretnom slučaju ovog čoveka predstavljeno je 27. jula na konferenciji kada je otkriveno da je za javnost anonimni pacijent dobio transplantaciju pre skoro tri i po godine . Retka genetska mutacija — homozigotna CCR5 delta 32 mutacija — pronađena kod dobrovoljnog davaoca zapravo čini one koji ga imaju otpornim na većinu sojeva HIV infekcije. CCR5 služi kao receptor na CD4+ imunim ćelijama i privlači HIV kao potencijalni ulaz da pogodi imuni sistem osobe. Ono što se dešava je da mutacija zapravo postavlja blokadu na putu do te ulazne tačke, sprečavajući HIV da se replicira.

Genetska mutacija potrebna za podudaranje donatora za ovog konkretnog pacijenta nalazi se u samo jedan do dva odsto ukupne populacije. Dr Džozef Alvarnas, profesor na Odeljenju za hematologiju i transplantaciju hematopoetskih ćelija i potpredsednik za vladine poslove u Gradu nade, objasnio je da je za pronalaženje ovakvih vrsta matičnih ćelija između donatora i pacijenta potrebno ogromno istraživanje i rad. Nakon što su isključili direktne rođake koji bi mogli da se podudaraju, istraživači se okrecnuli najvećem svetskom registaru potencijalnih davalaca krvne srži, koji je broji 25 miliona potencijalnih davalaca.

- Potraga za donatorima sa CCR5 delta 32 mutacijom bi trebala da postane rutinska. Za ovu osobu, čudo broj jedan je izlečenje od bolesti opasne po život - to je leukemija koja potiče od mijelodisplastičnog sindroma. Druga neverovatna stvar je činjenica da u kontekstu pružanja nege koja spašava živote, možete dodati još jedan nivo transformacione vrednosti životu te osobe - objasnio je Alvarnas.

Šta ovo znači za druge koji žive sa HIV-om

Vest o „pacijentu Grada nade“ dolazi odmah nakon vesti ranije ove godine o prvoj ženi koja je možda postigla remisiju HIV-a od transplantacije matičnih ćelija.

- Ove priče služe kao dokaz koncepta u smislu agende izlečenja HIV-a. Ljudima je potreban i CD4 ćelijski receptor i koreceptor zvan CCR5 da bi uzeli virus i postali HIV inficirani. Oni koji su rođeni bez CCR5 receptora — oko 10 procenata stanovništva na nekim mestima u Evropi, verovatno su evoluirali zbog zaštite od malih boginja u prošlosti — ne mogu biti zaraženi HIV-om - objasnila je dr Monika Gandi, MPH, profesor medicine i pomoćnik šefa odeljenja (kliničke operacije/obrazovanje) Odeljenje za HIV, zarazne bolesti i globalnu medicinu u Opštoj bolnici u UCSF-u u San Francisku.

Foto: Shutterstock

Ova šačica pojedinaca, uključujući i ovaj novi slučaj remisije, dobila je transplantaciju stabla ili koštane srži zbog leukemije ili limfoma od nekoga ko nije imao CCR5 receptor (nakon što ga je njihov imuni sistem izbrisao), čineći njihove nove ćelije nesposobnim da prime HIV i na taj način postižu izlečenje.

- Biće interesantno videti da li, u nastavku, postoje manje invazivni načini rada sa CCR5 receptorom da bi se postiglo „lečenje“ - zainteresovan je Gandi.

I Gandi, Alvarnas i Dikter su istakli da je potrebno kontekstualizovati naslove o ovim slučajevima u kojima se ležerno baca reč „lek“. Ova četiri slučaja do sada se posebno odnose na osobe koje žive sa HIV-om i rakom krvnih zrnaca i ne odnose se na populaciju ljudi koji žive sa HIV-om uopšte.

- Ne koristimo olako termin "lečenje". To je zato što se HIV može sakriti u rezervoarima u telu, tako da izraz „lek“ podrazumeva da postoji potpuno iskorenjivanje virusa iz tela. Ne možemo da pronađemo ništa od toga – tražili smo mesta u njegovoj krvi, pogledali tkiva u gastrointestinalnom traktu – za sada, ne možemo da pronađemo nikakve dokaze o replikaciji HIV-a uprkos tome što  nije bio na antiretrovirusnoj terapiji. Ali, pre nego što se posvetimo upotrebi termina „lek“, potrebno je više vremena i podataka. Međutim, ono što sada vidimo je prilično obećavajuće - zaključuje je Dikter, dok Gandi upozorava da ovaj pacijent treba da bude redovno testiran na HIV virusno opterećenje tokom svog života kako bi se osiguralo da ostane u remisiji.

(Telegraf.rs)