Prof. dr Aleksandar Ljubić objašnjava kada je idealno vreme za zamrzavanje jajnih ćelija

Foto: Shutterstock

U nedavnom intervjuu za magazin "Allure", govoreći o svojoj borbi sa neplodnošću, slavna glumica Dženifer Aniston osvetlila je temu na koju se malo, ili nedovoljno glasno, govori ne samo u javnosti već i u ginekološkim ordinacijama. Otkrivši da je u svojoj želji da postane majka probala sve raspoloživo, glumica je priznala da oseća žaljenje što nije na vreme donela odluku o zamrzavanju jajnih ćelija: “Sve bih dala da mi je neko rekao da zamrznem svoje jajne ćelije i učinim sebi uslugu. Taj brod je sada otplovio.”

Zamrzavanje jajnih ćelija u svetu i kod nas nije ni nova niti nepoznata tehnika u borbi protiv steriliteta i socijalnog očuvanja reprodukcije. Primarno se koristila kod pacijentkinja sa malignim bolestima koje su želele da očuvaju mogućnost reprodukcije, a pre početka terapije lekovima koji štetno utiču na jajnike. Podjednaka prednost pokazala se i kod pacijentkinja sa bolestima koje zahtevaju hiruršku i medikamentoznu terapiju kao što su autoimune bolesti ili endometrioza. Sve prednosti ove procedure prepoznale su i žene koje zbog profesionalnih, socijalnih, finansijskih i drugih razloga žele da odlože rađanje dece.

Preporučujemo

- Jajne ćelije koje se formiraju i sazrevaju u mlađim godinama u većem broju su zdrave, sa normalnom naslednom osnovom i potencijalom stvaranja zdravih embriona koji se mogu usaditi u matericu i dovesti do rađanja deteta – objašnjava prof. dr Aleksandar Ljubić, specijalista ginekologije i akušerstva i naš vodeći stručnjak na polju vantelesne oplodnje, i dodaje:

- Kod žena od 25 godina života stvara se 90 odsto zdravih, a 10 odsto izmenjenih, nekvalitetnih i nenormalnih jajnih ćelija. Dvadeset godina kasnije taj odnos je obrnut - žena sa 45 godina starosti stvara 90 odsto nenormalnih, a samo 10 odsto normalnih, kvalitetnih ćelija.

Ako se uzme u obzir da je prosečna starost pacijentkinja koje se zbog nemogućnosti zaćeća obraćaju za pomoć više od 37 godina života, jasno je da već tada dolazi do značajnog pada broja jajnih ćelija u jajniku i smanjenih šansi za začeće, kako prirodnim putem, tako i uz pomoć tehnika vantelesnog oplođenja.

- Možda navažnija lekcija koju smo naučili u lečenju steriliteta jeste upravo ona o pravovremenom razmišljanju o reprodukciji, što podrazumeva, između ostalog, i zamrzavanje jajnih ćelija optimalne reproduktivne starosti. Kako dalje objašnja prof. dr Aleksandar Ljubić, jajne ćelije se kod mladih žena vade u spontanom ciklusu, kao i uz minimalnu ili potpunu stimulaciju, te se zamrzavaju tehnikom vitrifikacije:

- Sama procedura koja se naziva aspiracija jajnih ćelija nije bolna. Ukoliko žena ima veliki broj jajnih ćelija za punktiranje, najčešće se radi u lokalnoj anesteziji za kojom nema potrebe ukoliko je u pitanju manji broj jajnih ćelija koje se aspiriraju. Priprema pacijentkinje ne zahteva nikakvu promenu životnog stila - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, najidealnija dob za ovaj postupak je u periodu između 20. i 30. godine života. Ipak, ni kasnije zamrzavanje jajnih ćelija (između 30. i 35. godine) ne umanjuje drastično šansu, dok se kasnijim zamrzavanjem umanjuju mogućnosti za začeće:

Važno je, naravno, i koliko se ćelija zamrzne - što veći broj dobrih i kvalitetnih, veće su šanse za oplodnju i zdravu trudnoću. Kada je u pitanju broj jajnih ćelija koje je moguće zamrznuti, naš sagovornik kaže da ne postoje nikakva ograničenja. Broj zavisi od potreba pacijentkinja, godina starosti, opšteg zdravstvenog stanja, mogućnosti i slično.

Postoji više tehnika zamrzavanja, od ranijeg sporog, kompjuterski kontrolisanog zamrzavanja, do novih tehnika brzog zamrzavanja ili vitrifikacije. Ono što je navažnije istaći jeste da zamrznute jajne ćelije zadržavaju svoje karakteristike i posle odmrzavanja:

– Na ovaj način žena od 40 i više godina ima skoro identične šanse za začećem i rađanjem zdravog deteta kao i u periodu kada je zamrzla sopstvene ćelije, kaže prof. dr Ljubić.

Mada je medicinski moguće čuvati zamrznuti materijal veoma dugo, Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji čuvanje je ograničeno na period od pet do deset godina, uz mogućnost produženja pod određenim uslovima.

(Telegraf.rs/Tamara Kostić)