Kako se mama provodi na letovanju?

Foto: Shutterstock

Dan koji smo čekali godinu dana, a posebno ja. Onaj dan kada znaš da posle čitavih godinu dana jurnjave, posla, dece, škole, rodbine, kuvanja i čišćenja, IDEMO NA ODMOR. Ja idem da odmorim, ili bar tako želim da verujem.

Krenuli smo put Grčke, Marko koji se ukočio od pakovanja svih stvari u kola, Aleksa koji spava, jer je umoran od poslednjih treninga, i Sofija, moja voljena tinejdžerka, koja do Skoplja nije podigla glavu od telefona. I ja. Umorna, ali srećna. A posebno srećna što sam spakovala i dobro opremila moje poznato lila koferče gde držim našu putnu apoteku. Bukvalno.

Stižemo na taj famozni Halkidiki, kupaći kostimi su, naravno, na vrhu kofera, kako bi se klinci sjurili na plažu čim stignemo. Ja ostajem da nas raspakujem i saberem dva i dva gde se nalazim.

Nije prošlo ni pola sata, vraća se moj Marko u sobu, sa ogromnom posekotinom na podlaktici, koju je "zaradio" vadeći suncobran iz automobila. Gledam u plafon, moleći se da sam ponela mog "keca" u rukavu za sanaciju posekotine. I nađoh, a pomislih koliko se baš on ljuti na mene kada pakujem i šta treba i šta ne treba. Ali dobro, to su muškarci.

Bilo je lepo, zaista. Dobro smo se naspavali, najeli se sladoleda za sve što nismo, i iskupali. Aleksa je već prvog dana izgoreo, ali da nije toliko skakao sa onih skakaonica, možda se sada ne bi ovako crveneo.

Foto: Promo

A Sofija, moja ćerka je jednog dana, za potrebe tog, ne mogu više ni ime da pomenem, Story-a, rešila da se bori sa talasima. Toliko je bila snažna, da su je talasi bukvalno bacili na onaj šljunak, tik ispred naših peškira.

Volela bih da sam mogla da vidim svoj izraz lica u tom trenutku. Ja ne znam šta mi sve nije prošlo kroz glavu, mislim da sam se u tom deliću sekunde, dok je Marko podizao, setila svakog dana njenog života, od kada se rodila.

Otrčim ja do sobe po gazu, flaše vode i sprej sa antibioticima za oderotine, sa jedinom idejom u glavi da joj se nešto ovde ne inficira, šta ću posle.

I sve smo rešili. Uz malo suza i jecanja, ali sve je na kraju bilo u redu. I da, dodatno iznuđenih sladoleda od Alekse i Sofije, ali dobro. Bitno je da su oni dobro.

I tako, vratili smo se mi kući, sa tonom veša za pranje, posekotinama i oderotinama koje su brzo prošle, mojih nekoliko novih sedih u kosi koje su baš vidljive, ali preplanuli. Ponela sam i dve, u stvari tri flaše morske vode koje sam sakrila ispod sedišta. Šta ću, morala sam.

(Telegraf.rs/PR)