Stručnjak odgovara na 5 pitanja o spavanju koja se najčešće traže na "Guglu"

Foto: Shutterstock

Ako ste ikada patili od nesanice, znate koliko je to iscrpljujuće.

Ne samo da loš san utiče na nivoe energije tokom dana, već stručnjaci kažu da gubitak sna može da dovede do loših navika u ishrani i životnom stilu, zajedno sa povećanjem nivoa stresa. Dugoročno, nesanica je povezana sa zdravstvenim problemima kao što su srčane bolesti i visok krvni pritisaka ili depresija i dijabetes.

Preporučujemo

Uz to, ljudi umesto da traže lekarsku pomoć da reše svoje probleme sa snom, većina ih se okreće "Guglu". Stoga, stručnjak za spavanje Ešli Hejnsvort za "Vogue" odgovara na "najguglanija" pitanja u vezi sa spavanjem u protekloj godini.

Foto: Shutterstock

Kako da brže zaspim?

Ovo pitanje u proseku ima 215.000 globalnih pretraga mesečno. Čini se da smo svi u potrazi za odgovorom kako što lakše da se uspavamo. Hainsvort ističe da je najvažnije da srađujemo sa našim hormonom za spavanje - melatoninom.

- Na hormon koji izlučuje pinealna žlezda - melatonin - utiče nedosledan obrazac spavanja. Buđenje i ležanje u različito vreme mogu da zbune vaš cirkadijalni ritam, takođe poznat kao unutrašnji sat tela. Vaš cirkadijalni ritam reguliše oslobađanje melatonina, tako da, ako nemate konzistentan ciklus spavanja i buđenja, telo ne zna kada da oslobodi hormon. Ključno je da idete u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, bez obzira da li je vikend ili ne - naglašava stručnjak.

Drugi faktori koji utiču na melatonin uključuju ekrane, zbog čega Hejnsvort napominje da izbegavate da ih koristite najmanje sat vremena pre spavanja. Takođe, na pokretanje proizvodnje mlatonina utiče i tamna soba, pa je zato važno da zamračite prostoriju u kojoj želite da zaspite.

Koliko spavanja vam treba?

Odgovor na ovo pitanje, koje u proseku ima 105.000 mesečnih globalnih pretraga, leži u brojnim faktorima, koje uključuju i naše godine i nivo zdravlja. Dok bi novorođenče trebalo da spava više nego što je budno, deci od 13 do 18 godina potrebno je osam do 10 sati.

- Odraslima je potrebno najmanje sedam sati sna tokom noći - kaže Hejnsvort: - Što ste stariji, to će vam trebati više sna jer se vaši obrasci spavanja menjaju. Uobičajeno je da starije osobe više dremaju, ali imaju problema da zaspe ili se bude više puta tokom noći. Ako ste bolesni, trebaće vam i više sna - ističe stručnjak.

Šta je paraliza sna?

Ovo pitanje ima 90.000 globalnih pretraga svakog meseca.

- Paraliza sna je stanje koje se javlja kada je REM san poremećen - kaže Hejnsvort: - To je bezopasno stanje i neki ljudi će ga iskusiti samo jednom ili dvaput u životu. Najčešći simptom paralize sna je, kao što biste očekivali, osećaj paralizovanosti, odnosno osećaj da ne možete da se krećete, govorite ili otvorite oči, što može da bude veoma uznemirujuće u tom trenutku.

Zašto ne mogu da spavam?

Gugl pokazuje čak 89.900 frustriranih pretraga mesečno, u kojima ljudi traže odgovor na ovo pitanje.

- Lekar treba da proceni svakog ko pati od nesanice, ali postoji nekoliko generalnih razloga zašto mnogi ljudi ne mogu da spavaju - kaže Hejnsvort: -  To uključuje stres i anksioznost, kao i konzumaciju kofeina i alkohola. Ako često pijete alkohol i primetite da vam san nije dobar, trebalo bi da pokušate da smanjite njegov unos ili potpuno da prestanete da pijete. Konzumaciju kofeina treba izbegavati u kasnijim časovima u toku dana.

Šta je apneja u snu?

Apneja u snu je poremećaj u kome disanje prestaje i počinje dok osoba spava, i može da bude veoma ozbiljno stanje ako se ne dijagnostikuje ili ne leči.

- Simptomi uključuju glasno hrkanje, dahtanje, šmrkanje, zvukove gušenja i često buđenje tokom noći. Oni sa poremećajem mogu da se osećaju izuzetno umorno i da pate od glavobolje ili promene raspoloženja tokom dana - ističe Hejnsvort.

Ako ste među desetinama hiljada ljudi koji ovo guglaju svakog meseca, i brinete se da možda patite od ovog poremećaj, obavezno posetite lekara.

(Telegraf.rs)