ŠABAC: Na ulicama sve više prosjaka

Na šabačkim ulicama sve je više dece prosjaka koji od ujutro pa do uveče od prolaznika prose novac. Deca na jednom kraju a roditelji na drugom pokušavaju da izmame koji dinar od prolaznika.

Za roditelje predviđena kazna za trgovinu ljudima, a Centar za socijalni rad sprovodi meru korektivnog nadziranja nemoćni da prosjačenju stanu na put. Još ni jedno dete nije oduzeto od roditelja, a  iskustva kažu da takva deca najčešće beže iz prihvatilišta i privremenih porodica u koje ih smeštaju.

’’Daj koji dinar’’, je rečenica sa kojom se najčešće susreću prolaznici pored šabačke crkve, pošte, Popa Karana koja vodi do bolnice. Majke sa detetom u naručju ispružene ruke presreću prolaznike, tražeći od njih para za zdravlje, sopstvenu sreću podsećajući ih da čine dobro delo. Neki sede na trotoaru sa ćasicama sitnine, dok deca okolo presreću i trčkaraju za prolaznicima ne bi li izmamili dinar.

- Sram te bilo, sela si ovde i tražiš pare, tolika devojka a ne ideš da bereš i zaradiš. Nemam ni ja, beži odavde - obraća se starija gospođa devojci koja je pokušala da je ododbrovolji i od nje izvuče koji dinar, videvši je da ide prema pošti.

Dragan i Žarko kažu da su braća. Dragan ima 10 godina, a Žarko 8 i žive u Klenku, selu preko Save. Svakog jutra ,čim ustanu, stižu u Šabac.

-Tu nam je i mama sa malom sestrom, a kod kuće baka. Umorimo se preko dana, ali dobijemo po 200 dinara-kažu nam braća Dragan i Žarko. Njihova majka sa bebom u naručju, malo dalje od sinova, kamči novac, balgosilja i kaže da je iz Klenka.

Šapčani se još sećaju dva momka prosjaka ispred robne kuće u centru grada. Jedan od njih je bio na štakama i presretao prolaznike da se sažale na njih. Jednog vikenda videli su ga u rodnom selu Vranjskoj kako trči za loptom na fudbalskoj utakmici.

Majke se ne libe da svoju decu usred zime izuju, sve dok ne pomodre od zime, ne bi li se neko sažalio na njih.

- Protiv roditelja koji zloupotrebljavaju svoju decu može da se podnese i prijava za trgovinu ljudima, jer iskorišćavaju svoju decu. Mi smo nemoćni, obaveštavamo Centar za socijalni rad, a od sudskih organa zavisi šta će dalje preduzimati - kažu u policiji.

U Centru za socijalni rad kažu da su prosjaci vrlo uigrani i da roditelji iz okolnih gradova i sela dovode decu da prose, dok šabačka deca idu van grada.

Dešava se da deca iz Šapca zvrše u policijskoj raciji u drugom gradu. Tako je policija u jednoj od akcija pokupila decu sa ulica u Novom Sadu i smestila ih u prihvatilište. Kada je utvrđeno da su im roditelji sa područja Šapca, radnik Centra za socijalni rad je otišao tamo i deca su dovedana. Prema roditeljima se izriče mera korektivnog nadzora, praćenje i pretnja da će, ukoliko nastave sa tim, deca biti oduzeta. Do sada nije izrečena ni jedna mera oduzimanja dece.

Nažalost, deca koja su navikla da dane provode na ulici, ako i budu smeštena u hraniteljsku porodicu ili dom, beže i ponovo se vraćaju na ulicu.

Kako saznajemo, do pre nekoliko godina, u Šabac je svakog dana stizao pun kombi dece koja su dovožena i ostavljanja da prose po gradu. Tu decu nisu dovodili njihovi roditelji, već oni za koje su radili. S vremena na vreme njihove ’’gazde’’ su ih šamarima opominjale da se ne trude dovoljno i da nisu nakupili para koliko se od njih očekivalo.

(M. E.)