Srušeni stolovi, kafanisanje u galeriji i uništavanje manastira: Ovo su najveći kulturni skandali koji tresu Srbiju

Hrvatski umetnik Ronald Savković prekjuče je izazvao pravi skandal nazvavši kulturnu scenu Srbije "smrdijom". No, iako je njegov pokušaj da, isticanjem navodnih problema u srpskoj kulturi, maskira sopstveno nevaspitanje, bio krajnje neuspešan i bez argumenta, teško da možemo reći da tih problema nema.

Da li se kaže "j… mu sve po spisku'' ili ''j… mu sve po popisu"? U strahu od "srbizma" Hrvati zaboravili svoj jezik?

Preporučujemo

Ovakvi skandali dešavali su se i ranije i, za razliku od komentara jednog stranca, bili su mnogo ozbiljniji.

Ovo su najveći skandali koji su potresli, ali i dalje tresu našu kulturnu scenu:

ŠENLUČENJE USRED KULTURNOG CENTRA

Ogorčeni su bili i srpski stvaraoci i šira javnost kada je pre tri godine u Kulturno-informativnom centru Srbije (KIC) u Parizu organizovana izložba dve devojke "bez ikakvog likovnog obrazovanja" i to mimo konkursa koje sprovodi Ministarstvo kulture.

Ovde promocije naše kulture ili skandala? Printsrkin: Google maps

Nisu zaboleli samo radovi sumnjivog kvaliteta, već i činjenica da je tokom izložbe galerija pretvorena u kafanu - iz elitnog prostora orile su se navijačke i narodne pesme, naravno, sve o trošku države.

Događaj je skrenuo i pogled javnosti  na rad tadašnje direktorke Slavice Petrović, čiji su delovanje, doduše anonimni, srpski slikari opisali kao "netransparentno i bez ikakvih kriterijuma".

Petrović je ostala na svom mestu, sve dok je prošlog decembra nije zamenio savetnik bivšeg predsednika Tomislava Nikolića - Radoslav Lale Pavlović. I on je nedavno dospeo u žižu javnosti: umalo se pobio sa našim ambasadorom u Parizu. Kako je sam Pavlović rekao medijima, "rušeni su kompjuteri, gurani stolovi, psovane majke".

NARODNA BIBLIOTEKA I KNJIGE NA PODU

Pre nekoliko dana javnost su digle na noge fotografije iz depoa Narodne biblioteke, po kojima se knjige vuku po podu i skupljaju površinu kraj otvorenih instalacija. Iz Biblioteke su rekli da je priča "prenaduvana" i da se kod njih knjige bolje čuvaju. Utešno je to što se pokazalo da Srbi mare za svoje blago, a videćemo koliko će njih iskoristiti poziv Bibilioteke da se lično uvere u način na koji se pohranjuju knjige.

PREKO BIJENALA DO RIJALITIJA

Bez obzira na negodovanje građana i Ministarstva kulture, pre dve godine predsednik opštine Požega smenio je tadašnju direktorku Kulturnog centra Slađanu Petrović Varagić, okrivivši je, između ostalog, za porast gledanja rijalitija u ovom gradu, jer "njene programe široke narodne mase ne razumeju".

- Radio sam kao veterinar, ulazio u mnoga domaćinstva i tada video da otprilike oko 20 odsto ljudi gleda Velikog brata i druge rijalitije. A u poslednje vreme rijaliti se gleda maltene u 99 odsto domaćinstava - ocenio je predsednik Božić na lokalnom radiju.

Požežani su stali iza direktorke, koja je odbila da prekine mandat. Nije vredelo ni to što je resorno ministarstvo isticalo da se pod njenim rukovodstvom "Kulturni centar svrstao se u red najreprezentativnijih ustanova kulture u Srbiji i postao primer dobre prakse za ostale institucije".

Petrović-Varagić je smenjena, a na mesto istoričarke umetnosti i menadžerke u kulturi došao je pravnik.

Konačno je ceo Kulturni centar ukinut prošlog novembra i pripojen sportskim objektima.

SRPSKO KULTURNO BLAGO - SIMBLO NEMAČKE 

Najveći skandali nisu oni koji odjednom buknu, već oni koji toliko dugo traju, da smo navikli da živimo u njihovoj sramoti. Dok se Grčka naporno trudi da od Engleske povrati delove Akropolja, Srbi decenijama oprelaze preko činjenice da je svaki rat ispraznio naše riznice.

Prepis Krmčije u Zagrebu Foto: Pera Ložač/Wikipedia

Najraskošnija srednjovekovna srpska knjiga, rađena za kneza Lazara i despota Stefana, "Srpski pslatir" zove se još i "Minhenski bukvar/abecedar", jer još od 17. veka nalazi u Bavarskoj. Iz fruškogorskog manastira ukrali su ga i u Nemačku odneli bavarski vojnici.

Krmčija (zakonopravilo) Svetog Save, jedan od najvažnijih srpskih rukopisa, i dalje je u Zagrebu, gde su je tokom Drugog svetskog rata odneli vojnici NDH.

Širom sveta rasuto je na hiljade srpskih rukopisa, relikvija, umetničkih dela i arhivskih dokumenata. Instituciju koja traga za ovom neprocenjivom baštinom - mi nemamo.

ONO ŠTO IMAMO, UNIŠTAVAMO

Prvo što posetocima padne u oči kada uđu u manastir Manasija jesu "rezbarije" na donjim nivoima fresaka. To nisu Turci gulili oči svecima, niti su  hram poharali Albanci. Preko ono malo očuvanih fresaka utisnuta su srpska imena, nadimci, imena škola i gradova koje su posetioci želeli da "ovekoveče" na ovaj beskrupulozan način.

Koliko štitimo naše manastire? Printskrin: Youtube/Jankovic B.

Ovo nije jedini manastir koji je na taj način skrnavljen, niti je za takav čin kriva ijedna država ili institucija.

KULTURA JE ANCILLA POLITIKE

Već pet godina za redom svakog se juna ponavlja ista serija skandala tokom festivala "Mirdita, dobar dan". Tu se najmanje govori o aktuelnoj "kosovskoj" i srpskoj kulturnoj sceni i jedino što se pamti je uobičajeni ples domaćih levičara i desničara - prvih koji žele da budu veći katolici od pape i drugih kojima su ovakvi događaji prilika za samopromociju.

Kultura zloupotrebljena FOTO: TANJUG/DIMITRIJE GOLL

Bez izražavanja sumnje da savremena kulturna scena u Prištini ima šta da predstavi u Srbiji i obrnuto, sama ideja festivala implicitno sugeriše da se radi o razmeni kulture između dve prestonice. A kako Srbija nije priznala Kosovo, projekat deluje kao ignorisanje zvaničnog Beograda usred Beograda - sve pod maskom umetnosti i navodnog pomirenja.

Improvizovane izložbe i nametnuti festivali FOTO: TANJUG/DIMITRIJE GOLL

Druga strana samo sipa ulje na vatru, a plamen obe greje. Iako improvizovana izložba ispred Doma omladine nema nikakvu vrednost, ono što je na njoj prikazano ima. I to neuporedivo veću vrednost od svega onog što će biti predstavljeno na ovom festivalu. A dok se akcenat stavlja na prepirke nevladinih organizacija i političkih stranaka, niti se rešava pitanje srpske kulturne baštine na Kosovu, niti će veliki broj umetnika iz prestonice moći da sazna šta to stvaraju kolege iz južne pokrajine.

(D.Savanović / d.savanovic@telegraf.rs)