Razbili smo mit da šećer u gorivu može da uništi motor, a šta se dešava kada voda uđe u rezervoar?
Ono što mala količina vode u benzinu može da uradi je da "zameni" neki mali procenat benzina u mešavini vazduha i goriva u cilindru...
Kao što smo prošle nedelje konstatovali, gotovo da ne postoji nikakva šansa da će šećer sipan u rezervaor za benzin automobila uništi njegov motor.Ali, ako šećer ne može da uništi motor, šta se događa sa vodom?
Preporučujemo
Razbijamo jedan od najvećih automobilskih mitova: Da li šećer u gorivu zaista može da uništi motor?
Šta se dešava sa motorom benzinca ako u njega sipate dizel, i obrnuto?
Mnogi pretpostavljaju da bi sipanje vode u rezervoar za gorivo automobila moglo da izazove onu vrstu štete koja je pripisivana šećeru. Logika je da, pošto je motorima, da bi radili, neophodno da gorivo sagoreva, voda sprečava sagorevanje.
Ova konstatacija je tačna, ali da bi voda zasta ozbiljno naštetila radu motora automobila potrebne su prilično velika.
Međutim, u sistemu za gorivo nekih novijih automobila već "teče" voda. Naime, u upotrebu je u poslednjih desetak godina ušlo novo gorivo sa oznakom E10. To je mešavina super benzina i 10 odsto bioetanola (najčešće kukuruznog porekla). Ovakva mešavina doprinosi smanjenju količine izduvnih gasova.
Alkohol je, međutim, veoma higroskopan, odnosno vrlo lako apsorbuje vodu, uključujući tu i vodu koja se stvara kondenzacijom vlage. Tako se može reći da danas svaki automobil (koji koristi E10), ima vodu u svom rezervoaru. Ipak, i to su male količine vode koje ne mogu da oštete motor.
Ono što mala količina vode u benzinu može da uradi je da "zameni" neki mali procenat benzina u mešavini vazduha i goriva u cilindru i kome se odvija sagorevanje. Međutim, senzori za vazduh i kompjuteri savremenih automobila bi to automatski komepnzovali, i motor bi normalno nastavio da radi.
Međutim, ukoliko klip ne može da završi svoj radni takt zbog toga što u gorivu ima previše "nesagorive" vode, pa je nemoguće napraviti odgovarajuću zapaljivu smešu sposobnu da izazove eksploziju, tada postoji mogućnost da motor ostane blokiran.
To može da izazove izuzetno veliku štetu na agregatu. Ali, u normalnim uslovima, motor bi sam prestao da radi pre nego što dođe do velike havarije.
Ovde možemo da zaključimo da je, kao i mit sa šećerom, i ovaj "vodeni" više zasnovan na urbanoj legendi.
Neko će možda reći da su ovi mitovi nastali u vreme prvih automobila i da se, do danas, dominantan oblik rezervoara više puta menjao, ali je fizika i dalje naumoljiva...
(Telegraf.rs/MBJ)