Jubilej kultnog Renaulta 4: 60 mu je godina - i dalje ga žele!

Bila su to vremena kada je auto služio čoveku - a ne čovek autu, pa je zato ua više od 30 godina i proizvedeno više od 8 miliona "četvorki"...

Foto: Aleksandar Nikolić

Te davne i turbulentne 1961. godine, osim što je prvi čovek otišao u svemir i napravio krug oko Zemlje, u prodaju je krenuo i legendarni Renault 4.

Zašto legendardni? Iz brojnih razloga. Nije bio statusni simbol, bar u smislu bogatstva vlasnika, ali i danas ima veoma mnogo obožavalaca. Ukupno je proizvedeno oko 8 miliona ovog vrlo kompaktnog i istovremeno vrlo praktičnog automobila.

Dužine je samo 366 cm, što je po današnjim standardima iznenađujuće malo. Međutim, konstruisan je tako da bude vrlo funkcionalan, pišu Polovni automobili.

Bio je to prvi Renault sa prednjim pogonom. Hečbek konfiguracija karoserije i ravan pod prtljažnika, sa niskom tovarnom ivicom i bez „praga“ koji bi ometao ubacivanje većih i težih predmeta omogućavali su vlasniku da veoma lako ubacuje i vadi teret.

Još kada se preklopi zadnja klupa, dobija se pravi mali kombi sa ravnim podom čitavom dužinom. Dakle, praktičnost na prvom mestu. Osnovna zapremina prtljažnika je 255, a sa preklopljenom zadnjom klupom dostiže 950 litara, što je impresivno za auto ove dužine i širine.

Očigledno, bio je to direktan „napad“ na Citroen 2CV, koji se davno pre nego što je stigao Renault 4, proslavio kao praktičan, jednostavan za održavanje i popravljanje, jeftin, a pritom je odlično podnosio loše puteve i čak mogao da se koristi tamo gde puteva nije ni bilo.

Bila su to vremena kada je auto služio čoveku, a ne čovek autu, kao što mnogi vole da kažu.

Foto: Shutterstock

Uglavnom, Renault je dobro razmotrio sve prednosti i mane ovog modela i napravio svoju verziju. Daleko od toga da je „četvorka“ samo kopija konkurentskog modela. Naprotiv!

U međuvremenu se tržište promenilo, odnosno vozači (kupci) su postali zahtevniji, tehnologija je  napredovala, ljudi su počeli više da zarađuju, putna mreža značajno popravila, pa je Renault imao znatno teži zadatak – da napravi model koji će stilski i po performansama da bude gradski porodični auto, čak i neka vrsta statusnog simbola, ali i da bude dovoljno izdržljiv i praktičan da bi ga koristili farmeri, kako za svakodnevne poslove, tako i za transport robe do gradskih pijaca.

Konstruktori su uspešno pomirili sve zahteve. Odlično se pokazao i van puta. Zato je Renault 4 bio veoma popularan među ruralnim stanovništvom, koje ga je masovno koristilo kao klasičnu radno-transportnu mašinu. Njegove mogućnosti van asfalta možemo da vidimo u ovom filmu, koji je nažalost bez zvuka, ali je ipak vrlo zanimljiv:

Praktičan, robustan i cenovno pristupačan – jednostavno je morao da bude takav da bi uspeo. Međutim, Renault je ubacio i dovoljno stila i odgovarajući imidž kroz reklame, želeći da privuče i mlađe kupce, kako bi pokrio sve ciljne grupe. U tome je takođe uspeo.

Navodno je bilo 14 prototipova, testiranih u najrazličitijim uslovima, kako bi se na vreme uvidele sve slabosti. Inače, na osnovu ovog modela, kojeg možemo da zovemo Renault 4, R4, 4L ili prosto „četvorka“, naknadno su razvijeni i drugi modeli, kao Renault 5 i 6.

Karakteristična ručica menjača, postavljena visoko, pored upravljača, današnjim vozačima deluje neopisivo komplikovana za rukovanje, mada je princip rada u suštini isti kao kod ručica na koje smo navikli.

U svakom slučaju, ovo rešenje je ostavilo mnogo prostora u sredini vozila, što pored odsustva naslona za glavu i napred i pozadi doprinosi sjajnom osećaju prostranosti u ovako malom autu.

Foto: Pixabay

Postoje verzije sa menjačem sa tri i četiri  stepena, u zavisnosti od godišta i motora. Ugrađivali su se motori od samo 603, pa sve do 1.300 kubika (samo u Kolumbiji), sa mnoštvom kubikaža i verzija između.

Pošto je R4 od početka imao doboše na sva četiri točka, disk kočnice koje su počele da se ugrađuju u GTL verziju od 1983. bile su pravo osveženje po pitanju bezbednosti. Takođe je i ručna kočnica prebačena sa prednjih na zadnje točkove.

Verzije

Slabo je poznato da je postojala i verzija R3, identičnog izgleda kao R4. Imala je motor od 603 kubika, dok je motor u R4 imao 747 kubika. Bilo je tu još nekih razlika. Uglavnom, R3 se proizvodio samo godinu dana - ukupno je nešto manje od 2.530 komada napustilo fabriku.

Od tada se proizvodio isključivo R4 – i to u raznim verzijama, a imamo i razne koncepte, specijalne ograničene verzije, jedinstvene primerke prerađene od strane entuzijasta... Stoga često dolazi do nesporazuma oko svih ovih verzija, pa nećemo ni ulaziti u detalje. Na primer, kupci su mogli da uzmu verziju sa ogromnim otvorom na krovu i da zamišljaju da se voze u kabrioletu.

Foto: Pixabay

Istina, prava kabriolet verzija zaista je postojala – pravila je Renoova ćerka-kompanija Sinpar S.A. od 1968. do 1971. godine, ali samo u oko 500 primeraka. Ova verzija nije imala čak ni vrata i isporučivala se uglavnom samo po porudžbini i za specijalne namene. Navodno je bila razvijena za vojsku.

Nakon toga su vlasnici od ove firme mogli da kupe setove za konverziju i da sami naprave kabriolet, ali ne zna se koliko ih je prodato. I neke druge firme su se bavile prepravljanjem standardnih verzija „četvorki“ u kabriolete, pa i danas na ulicama širom sveta možete da naiđete na veoma neobične primerke.

Tu je i Renault Rodeo – R4 bez krova uz razne druge prepravke, mada su i o njemu informacije slabo dostupne i protivurečne.

Pored brojnih zvaničnih i nezvaničnih koncepata, bila je tu laka teretna „pikap“ verzija nazvana Fourgonnette, zatim nekoliko verzija sa pogonom na svim točkovima, itd. Nećemo nabrajati sve verzije...

Foto: Pixabay

Vremenom se menjao, ali ne mnogo. Na primer, bočno-klizeći prozori neke vozače su iritirali i asocirali ih na to da je R4 zastarelog dizajna, dok su drugima upravo takvi detalji bili privlačni.

Francuzi su se „potrudili“ da unesu zabunu i oko naziva ovog modela – iako je generalno prihvaćeno da je ovo jednostavno model R4, tokom decenija i u zavisnosti od tržišta bilo je tu raznih „akrobacija“. S obzirom na to da na jednom mestu ne postoji zvaničan „listing“ svih naziva i verzija ovog modela, a da iz brojnih nezvaničnih izvora stižu šarolike informacije, nećemo ulaziti u detalje.

Recimo samo da je oznaka R4 zvanično odbačena 1965. godine, kada ovaj auto postaje jednostavno Renault 4. Međutim, istovremeno R4L postaje Renault 4L.

Naš čitalac Aleksandar Nikolić iz Loznice nedavno je restaurirao jednu "četvorku" TL iz 1979. godine

Kraj proizvodnje

Uprkos velikoj popularnosti ovog modela i velikom broju ljubitelja, o „četvorci“ i dalje ima mnogo nepoznatih detalja, objavljuju se pogrešne informacije i slično. A razlog je prilično jednostavan...

Renault 4 je napravljen u preko 8 miliona primeraka, proizvodio se i sklapao u bar 16 zemalja (mada raspad SFRJ i ovde kvari računicu...), u zavisnosti od tržišta prodavao se pod različitim nazivima, postojale su razne verzije koje su se ponekad prodavale kao poseban model, tu su i razne ograničene serije i koncepti kojima su u zavisnosti od tržišta davani egzotični „nadimci“, zatim razne konverzije koje su obavljale druge firme...

Međutim, ovakva konfuzija uopšte nije mana kada je R4 u pitanju. Ta konfuzija samo daje dodatnu dozu šarma modelu koji je postao legenda i pre nego što je prestala proizvodnja.

Foto: Shutterstock

Godine 1992. fabriku u Francuskoj napustilo je poslednjih 1.000 komada. Bila je to verzija GTL Clan sa komemoracijskom pločicom sa natpisom „Bye-Bye“.

Ipak, uprkos „zvaničnom“ kraju proizvodnje, „četvorka“ je nastavila da se proizvodi do 1994. u Maroku i Sloveniji. Tek tada je definitivno bio kraj...

Video: Žene obožavaju ove automobile: Moćni, brzi i i te kako skupi

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)